НОВОСТИ

НАЈАВА КОНЦЕРТА

Нишки симфoнијски оркестар

Сала НСО, 20ч
25.11.2022.


МИЛЕНА ИЊАЦ


Др ум. Милена Ињац, редовни професор на Факултету уметности у Нишу. Дипломирала је дириговање 1992. године на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Станка Шепића. Магистрирала је на истом факултету 1996. године, а докторирала 2015. године у класи проф. Даринке Матић-Маровић. Усавршавала се две године заредом на Universität für Мusik und darstellende Кunst у Бечу и сарађивала са маестром Јормом Панулом, Петером Етвошом, Ангелом Шуревом и Младеном Јагуштом. Освојила је прву награду на 3. Интернационалном фестивалу “Свет музике” у Италији диригујући камерним саставом Нишког симфонијског оркестра, 2000. године. Добитник је “Златне значке”, престижне награде 20. Интернационалних хорских свечаности у Нишу, 2004. године. Лауреат је Еурооркестар Фестивала у Москви, Русија, 2012. године.

Наступала је са Београдском Филхармонијом, Опером Народног позоришта у Београду, Симфонијским оркестром РТС, “Станислав Бинички” Симфонијским оркестаром, Камерним оркестром Аморозо, Зрењанинским камерним оркестром,, Црногорским симфонијским оркестром, Сарајевском филхармонијом, Македонском Филхармонијом, Опером Македонског националног театра, Саварија симфонијским оркестром, Мађарска, Пловдивском, Видинском, Шуменском и Врачанском државном филхармонијом у Бугарској, Ст.Олбан симфонијским оркестром у Великој Британији, Музика театро Ансамблом у Риму, као и Омладинским оркестром Турина у Валенсији, Оркестром Конзерваторијума Оскар Еспла у Аликантеу, Шпанија, Националним симфонијским и филхармонијским омладинским оркестрима Ел Салвадора, Националним симфонијским омладинским оркестрима, хором и балетом “Хосе Артигас” и СОДРЕ у Монтевидеу (Уругвај). Стални је гост диригент Нишког симфонијског оркестра.

Милена Ињац је дириговала Интернационалним симфонијским оркестром, централног 29. Фестивала Оркестара у Мурсији, Шпанија 2010. године и диригент Интернационалног Еурооркестар симфонијског оркестра на истоименом фестивалу у Москви, априла 2012. године.

Гостовала је на Трибини композитора у Београду, Бољшој фестивалу Емира Кустурице на Мокрој Гори, НИМУС фестивалу у Нишу, као и фестивалима у Шведској, Грчкој, Аустрији, Бугарској, Италији, Шпанији, Уругвају и Русији. Одржала је мастеркласе дириговања у Шпанији, Ел Салвадору и Уругвају. Члан је више интернационалних жирија на различитим такмичењима младих музичара, хорова и оркестара.

Остварила је трајне снимке за потребе радија и ТВ у земљи и иностранству и два CD издања вокално- инструменталне и инструменталне музике у издању Факултета уметности у Нишу, као и DVD снимљен уживо у Шпанији у издању Универзитета у Мусији.

Милена Ињац је професор предмета Оркестар и диригент Симфонијског и Камерног оркестра Concertante Факултета уметности и уметнички руководилац и диригент сценских извођења оперете Ј.Штрауса: Слепи миш и опере Ђ. Росинија: Севиљски берберин, у оквиру обнове оперске сцене у Нишу, у сарадњи Факултета уметности у Нишу, Нишког симфонијског оркестра и Народног позоришта у Нишу. Оперета Слепи миш успешно је изведена као гостујућа представа у сезони 2013. у Народном позоришту у Београду.


Ангелина Николић, флаута


Oсновне и Mастер студије је завршила на Факултету уметности у Нишу у класи проф. др Јелене Јаковљевић са највишом оценом из главног предмета. У 2020. години уписује докторске студије на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Љубише Јовановића.

Током досадашњег школовања остварује запажене резултате на међународним такмичењима од којих се издвајају: I награда на Сусретима флаутиста Тахир Куленовић у Ваљеву (2012); I награда на такмичењу Петар Коњовић у Београду (2016); I и II награде на такмичењу Даворин Јенко у Београду (2015 и 2019).

Активно се бави соло, камерним и оркестарским извођењем, наступајући у свим значајним салама Србије. Као солиста наступала је са Нишким симфонијским оркестром изводећи дела Доплера и Моцарта. У 2018. години постаје члан барокног триа Noir (са флаутисткињом Јеленом Јаковљевић и пијанисткињом Анитом Станковић) са којим концертира широм Србије. Од 2019. редовно наступа у дуу Syrinx са пијанистом Немањом Егерићем са којим изводи новија дела за флауту и клавир. Као члан оркестара наступала је са Београдском филхармонијом, Нишким Симфонијским оркестром, Фестивалским оркестром БЕМУС-а Виртуози, Оркестром Опере и театра Мадленијанум и Оркестром Makris на пројектима и фестивалима као што су Musica RIVA, Филхадемија, Бемус, под вођством диригената Фабриса Болона, Данијела Рајскина, Бојана Суђића, Весне Шоуц, Предрага Госте, Дејана Савића. Усавршавала се на мастеркласовима еминентних професора као што су Михаел Кофлер, Андрас Адорјан, Рејчел Браун, Паоло Табалионе, Мишел Белаванс, Ори Шнеор, Мартин Фаленбок, Дејан Гаврић, Марија Ђурђевић Илић. Педагошко искуство стиче радом у Музичкој школи "Владимир Ђорђевић" у Јагодини и у Музичкој школи "Стеван Христић" на Косову и Метохији. У 2021. години остварује стручни ангажман као истраживач-приправник на Факултету музичке уметности у Београду.



ПРОГРАМ

 

Диригент: Милена Ињац

Солистa:

Ангелина Николић (флаута)

А. Хачатуријан - Концерт за виолину и оркестар (транскрипција за флауту)

- Allegro con fermezza

- Allegro vivace

ПАУЗА

Ј. Брамс - Симфонија бр.4, е - мол, оп. 98

- Allegro non troppo

- Andante moderato

- Allegro giocoso

- Allegro energico e passionato

Прикажи мање

НАЈАВА КОНЦЕРТА

Нишки симфoнијски оркестар

Сала НСО, 20ч
07.10.2022.


МИЛЕНА ИЊАЦ


Др ум. Милена Ињац, редовни професор на Факултету уметности у Нишу. Дипломирала је дириговање 1992. године на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Станка Шепића. Магистрирала је на истом факултету 1996. године, а докторирала 2015. године у класи проф. Даринке Матић-Маровић. Усавршавала се две године заредом на Universität für Мusik und darstellende Кunst у Бечу и сарађивала са маестром Јормом Панулом, Петером Етвошом, Ангелом Шуревом и Младеном Јагуштом. Освојила је прву награду на 3. Интернационалном фестивалу “Свет музике” у Италији диригујући камерним саставом Нишког симфонијског оркестра, 2000. године. Добитник је “Златне значке”, престижне награде 20. Интернационалних хорских свечаности у Нишу, 2004. године. Лауреат је Еурооркестар Фестивала у Москви, Русија, 2012. године.

Наступала је са Београдском Филхармонијом, Опером Народног позоришта у Београду, Симфонијским оркестром РТС, “Станислав Бинички” Симфонијским оркестаром, Камерним оркестром Аморозо, Зрењанинским камерним оркестром,, Црногорским симфонијским оркестром, Сарајевском филхармонијом, Македонском Филхармонијом, Опером Македонског националног театра, Саварија симфонијским оркестром, Мађарска, Пловдивском, Видинском, Шуменском и Врачанском државном филхармонијом у Бугарској, Ст.Олбан симфонијским оркестром у Великој Британији, Музика театро Ансамблом у Риму, као и Омладинским оркестром Турина у Валенсији, Оркестром Конзерваторијума Оскар Еспла у Аликантеу, Шпанија, Националним симфонијским и филхармонијским омладинским оркестрима Ел Салвадора, Националним симфонијским омладинским оркестрима, хором и балетом “Хосе Артигас” и СОДРЕ у Монтевидеу (Уругвај). Стални је гост диригент Нишког симфонијског оркестра.

Милена Ињац је дириговала Интернационалним симфонијским оркестром, централног 29. Фестивала Оркестара у Мурсији, Шпанија 2010. године и диригент Интернационалног Еурооркестар симфонијског оркестра на истоименом фестивалу у Москви, априла 2012. године.

Гостовала је на Трибини композитора у Београду, Бољшој фестивалу Емира Кустурице на Мокрој Гори, НИМУС фестивалу у Нишу, као и фестивалима у Шведској, Грчкој, Аустрији, Бугарској, Италији, Шпанији, Уругвају и Русији. Одржала је мастеркласе дириговања у Шпанији, Ел Салвадору и Уругвају. Члан је више интернационалних жирија на различитим такмичењима младих музичара, хорова и оркестара.

Остварила је трајне снимке за потребе радија и ТВ у земљи и иностранству и два CD издања вокално- инструменталне и инструменталне музике у издању Факултета уметности у Нишу, као и DVD снимљен уживо у Шпанији у издању Универзитета у Мусији.

Милена Ињац је професор предмета Оркестар и диригент Симфонијског и Камерног оркестра Concertante Факултета уметности и уметнички руководилац и диригент сценских извођења оперете Ј.Штрауса: Слепи миш и опере Ђ. Росинија: Севиљски берберин, у оквиру обнове оперске сцене у Нишу, у сарадњи Факултета уметности у Нишу, Нишког симфонијског оркестра и Народног позоришта у Нишу. Оперета Слепи миш успешно је изведена као гостујућа представа у сезони 2013. у Народном позоришту у Београду.


Сања Шуплевска Боирал (виолина)


Рођена је у три-генерациску музичку фамилију у Скопљу, Македонија. Њен професионални пут почиње у Македонској филхармонији а касније стиче значајна места као што су: заменик концертмајстора у Македонској националној опери и балету; концертмајстор-менаџер и међу оснивачима оркестра ФАМЕ'С (филмско-музички оркестар који снима за продукције у Лос Анђелесу, Мексико Ситију и Паризу); Камерни оркестар Леополда Моцарта у Салцбургу, Аустрија; деценијски члан канадских еминентних оркестара као што су Филхармонија из Калгарија и Оканаган симфонијски оркестар; професор виолине на престижном Канадском конзерваторијуму за изузетно талентоване студенте на Универзитету Маунт Ројал; професор виолине и камерне музике на Универзитету Амбросе у Калгарију; као и власница школе виолине у свом вољеном граду Кенмору у Националном парку Банф, Роки Маунтаинс. Као концертмајстор и уметнички директор госпођа Шуплевска је активна и међу оснивачима неколико ансамбала камерне музике у Македонији и Канади као што су: Синфониа Алберта, Трес Беллес Пиано Трио, Скопје Ладиес Оркестра, фестивал Крушевско лето, ансамбл ИН МЕДИАС РЕС, Удружење Дечји свет, Уметнички центар ПОЛИФОНИА и Канадски музички центар у Скопљу. Као солиста и у ансамблима госпођа Шуплевска тежи аутентичном извођењу музичких дела, узимајући активну улогу у реализацији иновативних пројеката (барокних, експерименталних и едукативних). Њени концерти и пројекти представљају пример музичке разноврсности, посвећености, интензивирања и ширења културне везе са различитим стиловима и жанровима кроз одговарајућу артикулацију истовремено и потпуно личну музичку интерпретацију.

Током студија на Факултету музичке уметности у Скопљу, госпођа Шуплевска је била победница бројних такмичења у бившој Југославији и често је наступала широм источне Европе. 1994. године је започела специјализацију на Факултету музичке и сценске уметности – Универзитет МОЗАРТЕУМ у Салцбургу, Аустрија, где је студирала са истакнутим виолинистима, укључујући легендарног Руђера Ричија, и наступала са аустријским ансамблима широм Западне Европе. Године 2000. завршила је мастер студије на Универзитету у Калгарију, Канада.


Сашка Стојанов Крстић (виола)


Сашка Стојанов-Крстић, Виола- рођена у Нишу.Низу музичку школу завршила у Скопљу. Средњу музичку школу наставља у Нишу, где касније завршава и Вишу школу у класи проф. Весне Рилак-Станимировић. Академске студије настављају на музичкој академији у Скопљу где и магистрира 2004. године, са највишим оценама у класи еминентног проф. Огњена Станчева из Софије. Учесница је бројних такмичења у земљи и иностарнству, а посебно се издваја међународно такмичење виолина у Скопљу 1991, где осваја трећу награду у категорији старијих ученика. Са оркестром тада Више музичке школе у Нишу има велики број солистичких и оркестарских наступа. Као кланица оркестра Македонске филхармоније младих, наступа на престижном фестивалу „Охридско лето” неколико година заредом, са еминентним диригентима из Русије, Немачке и Србије. Усаврсавала се код престижног проф. Волфганга Клоса из Аустрије, Огњена Станчева из Софије, Дејана Млађеновића и Панте Величковића. Учешћем на виолским семинарима у Скопљу, Софији, Бургасу, Београду и Нишу доприноси личном усавршавању и унапређењу у свирању виолског свирања и класичне музике. Посебно се истичу солистички наступи са камерним оркестром „Аморосо” из Лесковца, „Империо” из Ниша, Нишким Симфонијским Оркестром. Наступа на Фестивалима Нимус, Нишвил, Бемус, Ледамус. Наступи са квартетима „Симфони” и „Аллегро”, дају посебну ноту у уметничком раду. Чланица и сарадник оркестра „Полифониа” и „Профундис” из Скопља, са којима белези наступе на Охридском Лету, Битољ Фесту, Италији...Чланица је прве поставе Тузланског камерног оркестра. Сарадјује са Фамес Институтом у Скопљу и другим продукцијама у земљи и иностранству. Тренутно је запослена у Нишком Симфонијском оркестру на месту заменика вође групе виола.

Орце Ицковски (фагот)


Орце Итсковски (Фагот) - редовни је фаготиста Македонске националне опере и балета од 1999. године, а члан Скопског дувачког квинтета од 2018. године. Још пре дипломирања на Факултету музичке уметности у Скопљу 1999. године ангажован је као фаготиста у неколико оркестара и камерних ансамбала у Македонији. Као стални гост музичар у Македонској филхармонији, Оркестру Македонског радија, Симфонијском оркестру Подгорице - Црна Гора, неколико државних и приватних камерних ансамбала, као и ФАМЕС-у и другим продукцијама. У периоду од 1997. до 2004. године радио је као уредник и музички илустратор на Македонској националној телевизији МРТ. Итсковски је један од оснивача неколико ансамбала класичне музике, укључујући ансамбл за савремену музику - Алеа 1997-2005, садашњи камерни ансамбл ИН МЕДИАС РЕС и интернационални ансамбл за извођење камерне опере у Уметничком културном центру ПОЛИПХОНИА, канадски Музички центар у Македонији.

Орце Итсковски је победник више државних такмичења 1994, 1998. у соло извођењу фагота и камерне музике 1994, 1998, 2015. Његови соло наступи и оркестарски ангажмани укључују бројне наступе на међународним фестивалима у Бугарској, Хрватској, Немачкој, Индонезији, Македонији, Турској, Канади, као што су: Скопско лето, Охридско лето, Дани македонске музике, Летње Дубровачке игре, Хераклеја, Хелерејски европски фестивал за савремену музику у Дрездену, Вајмару и Фаготу Орце Ицкковског – редовни је фаготиста Македонске националне опере и балета од 1999. године, а члан Скопског дувачког квинтета од 2018. године. Оснивач и руководилац удружења Дечји свет – музичка школа и позориште за децу од 2000. године, Музичко буђење – програм ФУЗЕАУ.

Још пре дипломирања на Факултету музичке уметности у Скопљу 1999. године ангажован је као фаготиста у неколико оркестара и камерних ансамбала у Македонији. Као стални гост музичар у Македонској филхармонији, Оркестру Македонског радија, Симфонијском оркестру Подгорице - Црна Гора, неколико државних и приватних камерних ансамбала, као и ФАМЕС-у и другим продукцијама. У периоду од 1997. до 2004. године радио је као уредник и музички илустратор на Македонској националној телевизији.


ПРОГРАМ

 

Б. Бритин - Једноставна симфонија за гудаче

- Boisterous Bourrée

- Playful Pizzicato

- Sentimental Sarabande

- Frolicsome Finale

А. Вивалди - Concerto Grosso in D Minor, Op. 3, No. 11, "L'estro armonico"

- Allegro

- Adagio e spiccato

- Allegro

- Largo e spiccato

- Allegro

Т. Зографски - Свита за гудаче, оп.60

- Allegro moderato

- Bouree

- Recitativo

- Interludio

- Sarabande

- Gavote

- Postludio

Ж.Б. Лили Марш за свечаност у част Турака

Прикажи мање

ОТВАРАЊЕ КОНЦЕРТНЕ СЕЗОНЕ 2022-2023

Нишки симфoнијски оркестар

Сала Нишког симфонијског оркестра, 20 сати
29.9.2022.


ДЕЈАН САВИЋ


ДЕЈАН САВИЋ (1957), истакнути југословенски уметник, дипломирао је дириговање на Факултету музичких уметности у Београду, а стекао звање Магистра дириговања на Академији уметности у Новом Саду, као први у историји ове високошколске установе. Главни је диригент Београдске опере и балета од 1993. а директор Опере и балета од 2001. –2004. године. У исто време је музички руководилац Камерног оркестра PRO CLASSICA, као и реномираног Мешовитог хора Браћа Барух, основаног 1879. године. Од 1989. до 1992. био је уметнички директор Нишког симфонијског оркестра, а од 1993. до 1995. године уметнички руководилац Камерног ансамбла PRO MUSICA, најстаријег у Југославији. Од 2005.–2007. године, Дејан Савић је, као први и до сада једини музички уметник у 140 година дугој историји ове установе, био Управник Народног позоришта, да би се 2007. године вратио на место директора Опере.

Са својим хором као и другим хоровима којима је дириговао, суделовао је на бројним угледним међународним хорским фестивалима, освајајући многобројне награде и признања (Горица и Пескара, Италија, Кардица, Грчка, ЈХС Ниш, Мокрањчеви дани у Неготину и др.).

Као диригент а такође и са својим ансамблима Д. Савић је гостовао у Грчкој, Израелу, Бугарској, Холандији, Немачкој, Румунији, Ирској, Русији, САД, Италији, Аустрији, Швајцарској и Шпанији, наступајући са многим угледним оркестрима Европе као и са Блумингдејл симфонијским оркестром у Њујорку. Дириговао је, такође, концерт са Великим симфонијским оркестром Бугарског националног радија у оквиру серије Атина-Београд-Софија у најпрестижнијој софијској дворани "Булгарија".


Александар Латковић


Александар Латковић је као први виолончелиста Београдске филхармоније наступао на турнејама у Европи и Сједињеним Државама предвођен диригентима као што су Зубин Мехта, Урош Лајовиц, Мухаи Танг и Габријел Фелц. Свирао је као солиста са својим матичним оркестром, а као члан Гудачког квартета Београдске филхармоније наступао је на фестивалима у Санкт Петербургу, Абу Дабију, на гостовањима у Паризу, Измиру, као и у Харбину и Тјанџину у Кини. Као гостујући члан у Камерном оркестру Малер, Оркестру БандАрт и Фестивалском оркестру Луцерна, наступао је широм Европе под вођством уметника као што су Клаудио Абадо, Пјер Булез, Даниел Хардинг, Гордан Николић. Одржао је реситале и камерне концерте у салама Корто и Сорбона у Паризу, Вреденбург у Утрехту, Студиу Франце 3 у Стразбуру, у Фонтенблоу, Вал д'Изеру, на БЕМУС-у и Чело Фесту. Магистрирао је у Београду, усавршавао се у Паризу, Бреши и Сијени, где су му професори били Иван Попарић, Сандра Белић, Манфред Штилц и Марио Брунело, као и виолинисти Валтер Левин и Рајнер Шмит. Александар је био професор виолончела на Музичкој академији на Цетињу и предаје на летњем Фестивалу Гудача у Перасту.


ПРОГРАМ

 

Диригент: Дејан Савић

Солиста: Александар Латковић (виолончело)

К.М. фон Вебер Увертира из опере "Чаробни стрелац"

Ј. Хајдн Концерт за виолончело и оркестар у Ц дуру"

Р. Шуман Симфонија бр.1, Оп. 38

Прикажи мање

Концерт Нишког симфонијског оркестра 23. 06. у 20ч. Плато код фонтане у Нишкој бањи

image

Др ум. Милена Ињац, редовни професор на Факултету уметности у Нишу. Дипломирала је дириговање 1992. године на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Станка Шепића. Магистрирала је на истом факултету 1996. године, а докторирала 2015. године у класи проф. Даринке Матић-Маровић. Усавршавала се две године заредом на Universität für Мusik und darstellende Кunst у Бечу и сарађивала са маестром Јормом Панулом, Петером Етвошом, Ангелом Шуревом и Младеном Јагуштом. Освојила је прву награду на 3. Интернационалном фестивалу “Свет музике” у Италији диригујући камерним саставом Нишког симфонијског оркестра, 2000. године. Добитник је “Златне значке”, престижне награде 20. Интернационалних хорских свечаности у Нишу, 2004. године. Лауреат је Еурооркестар Фестивала у Москви, Русија, 2012. године.

Наступала је са Београдском Филхармонијом, Опером Народног позоришта у Београду, Симфонијским оркестром РТС, “Станислав Бинички” Симфонијским оркестаром, Камерним оркестром Аморозо, Зрењанинским камерним оркестром,, Црногорским симфонијским оркестром, Сарајевском филхармонијом, Македонском Филхармонијом, Опером Македонског националног театра, Саварија симфонијским оркестром, Мађарска, Пловдивском, Видинском, Шуменском и Врачанском државном филхармонијом у Бугарској, Ст.Олбан симфонијским оркестром у Великој Британији, Музика театро Ансамблом у Риму, као и Омладинским оркестром Турина у Валенсији, Оркестром Конзерваторијума Оскар Еспла у Аликантеу, Шпанија, Националним симфонијским и филхармонијским омладинским оркестрима Ел Салвадора, Националним симфонијским омладинским оркестрима, хором и балетом “Хосе Артигас” и СОДРЕ у Монтевидеу (Уругвај). Стални је гост диригент Нишког симфонијског оркестра.

Милена Ињац је дириговала Интернационалним симфонијским оркестром, централног 29. Фестивала Оркестара у Мурсији, Шпанија 2010. године и диригент Интернационалног Еурооркестар симфонијског оркестра на истоименом фестивалу у Москви, априла 2012. године.

Гостовала је на Трибини композитора у Београду, Бољшој фестивалу Емира Кустурице на Мокрој Гори, НИМУС фестивалу у Нишу, као и фестивалима у Шведској, Грчкој, Аустрији, Бугарској, Италији, Шпанији, Уругвају и Русији. Одржала је мастеркласе дириговања у Шпанији, Ел Салвадору и Уругвају. Члан је више интернационалних жирија на различитим такмичењима младих музичара, хорова и оркестара.

Остварила је трајне снимке за потребе радија и ТВ у земљи и иностранству и два CD издања вокално- инструменталне и инструменталне музике у издању Факултета уметности у Нишу, као и DVD снимљен уживо у Шпанији у издању Универзитета у Мусији.

Милена Ињац је професор предмета Оркестар и диригент Симфонијског и Камерног оркестра Concertante Факултета уметности и уметнички руководилац и диригент сценских извођења оперете Ј.Штрауса: Слепи миш и опере Ђ. Росинија: Севиљски берберин, у оквиру обнове оперске сцене у Нишу, у сарадњи Факултета уметности у Нишу, Нишког симфонијског оркестра и Народног позоришта у Нишу. Оперета Слепи миш успешно је изведена као гостујућа представа у сезони 2013. у Народном позоришту у Београду.

image
Јован Богосављевић

Јован Богосављевић је водећи српски виолиниста своје генерације. Завршио је школовање у класи чувеног виолинисте и педагога Игора Ојстраха на Краљевском конзерваторијуму у Бриселу, Белгија. Као солиста је остварио преко хиљаду концерата широм света учествујући као солиста на бројним значајним музичким фестивалима. Поред богатог виолинског репертоара, као солиста је извео већину престижних најзахтевнијих концерата за виолину и оркестар уз сарадњи са диригентима: Младен Јагушт, Урош Лајовиц, Доријан Вилсон, Андреј Андрејев, Милена Ињац, Биљана Радовановић, Јован Шаиновић, Бојан Суђић, Берислав Скендеровић, Саша Николовски Ђумар, Анатолиј Новицки, Барт Букарт, Станко Шепић, Весна Шоуц, Свилен Симеонов, Фан Тао, Игор Буденштајн, Бернард Стеинер, Марк Кадин, Игор Татаревић, Христо Павлов, Ђурђица Дашић и други… 2006. године је добио награду УМУС –а за најбољег младог уметника+, 2012. године награду за извођача године од стране часописа Музика Класика и 2021. године је као један од најистакнутијих познавалаца музике Аргентинског композитора Астора Пјацоле ушао у финале највећег светског такмичења за музику Астора Пјацоле у категорији солиста. Јован Богосављевић је редовни професор Факултета уметности Универзитета у Нишу и гост професор Музичке Академије Универзитета у Источном Сарајеву.

Јован поседује апсолутно невероватан стакато! Ово је редак дар! Јулијан Рахлин – 24. март 1998. Коларац, Београд.

Слушао сам Јована Богосављевића редак таленат, изузетног сјаја. Мислим да има велики потенцијал и надам се да ћу га, чути у блиској будућности. Махим Венгеров – 08.јуни 2001. Венеција.

Јован Богосављевић је најраскошнији виолиниста којег је српска музичка сцена изнедрила последњих година. Јован Колунџија, 6.12.2013, Београд.


ПРОГРАМ

А. Маркез - Конга дел фуего

А. Пјацола - Годишња доба

А. Маркез - Данцон бр.2

Х.П. Монкајо - Хуапанго

Диригенти: Милена Ињац

Солистa: Јован Богосављевић (виолина)

Прикажи мање

Најава наступа 14.06 у 20:00 и 17.06 у 20:00, Народно позориште Ниш, и 27.6 у 20:30, Летња позорница Ниш

ОПЕРА У 4 ЧИНА по новели Кармен Проспера Меримеа

Диригенти: Дејан Савић/Дијана Цветковић
Редитељ: Иван Вуковић
Сарадник диригента: Зоран Андрић
Концерт-мајстор: Сања Јовић и Станислава Алађозовски
Корепетитори: Мина Красић и Анита Здравковић
Диригент хора: Ивана Мировић
Костимограф: Дејан Гоцић
Сценограф: Катарина Павловић
Кореограф: Ана Казимић
Сценски покрет: Марко Павловски
Асистенти костимографа: Марина Стевановић и Владимир Пекић
Асистент сценографа: Славиша Филиповић
Инспицијент: Александар Стевановић
Дизајн светла: Војкан Добросављевић
Светло: Марко Ђорђевић
Мајстор тона: Слободан Илић
Суфлер: Ивана Мировић
Организатор: Снежана Јовић


О композитору

Жорж Бизе (Georges-Alexandre-César-Leopold Bizet, 1838–1875) био је француски композитор и пијаниста. Отац му је био професор певања, мајка пијанисткиња, а ујак је био певач. Већ као деветогодишњак примљен је на Париски конзерваторијум, где је учио клавир, оргуље и композицију.

Претежно оперски композитор, Бизе је сем дванаест опера написао и три оперете, две симфоније, више увертира, свита, кантата, клавирских дела и преко тридесет соло песама. Његова музика је пуна духа, јасна и разумљива, неоптерећена унапред одређеним системима и замислима. Она одише здрављем и снагом, уме да оживи страст и покрет и да обоји јаким живим бојама.

Важнија дела: Симфонија са високим Це, свита Арлежанка, опере Ловци на бисере, Дон Прокопио, Девојка из Перта, Миреј, Ћамиле и Кармен.

Најпознатије Бизеово дело је свакако опера Кармен настала 1875. године, према истоименом комаду Проспера Меримеа. Премијера ове опере била је потпуни неуспех. Ненавикнута на овакав садржај и на необичну оркестрацију, публика се у почетку досађивала, а касније чак и звиждала и гласно негодовала. Ову катастрофу употпуниле су и лоше критике, које су изашле у штампи следећег дана. Оперу су, међутим, похвалили прави познаваоци музике – Дебиси, Сен-Санс, Чајковски и Брамс, који је одгледао оперу двадесет пута и тврдио да је то најбоља опера икад написана.

Кармен је касније заиста и постигла незапамћен успех и постала најпознатија опера икада, али Бизе то није доживео. Напор који је уложио у настанак и припрему опере, као и велико разочарање због њене пропасти на премијери, били су превелики ударац за њега. Умро је 3. јуна 1875. године, у 36. години, од срчаног удара, само пар месеци после трагичне премијере.


ПРОГРАМ

 

ОПЕРА У 4 ЧИНА по новели Кармен Проспера Меримеа. Праизведба 3. март 1875.

Диригенти: Дејан Савић/Дијана Цветковић

Лица: Кармен, Циганка - Александра Ристић Дон Хозе, наредник - Саша Арсенков Ескамиљо, тореадор - Марко Милисављевић/Никола Микић Микаела, девојка са села - Катарина С. Иванковић/ Миона Вукадиновић Моралес, наредник страже - Лазар Лазаревић/Емил Верзио Фраскита, другарица Кармен - Јелена Јовановић/Ема Ћоћић Мерцедес, другарица Кармен - Нена Ђурић/Милица Ракић Зунига, капетан - Емил Верзио/Марко Милисављевић Данкаиро, кријумчар - Лазар Лазаревић Ремендадо, кријумчар - Никола Стаменковић/Дамјан Мишић Народ, војници, кријумчари - Маестрини – Хор Факултета уметности у Нишу

Прикажи мање

Најава концерта 14.04. Његово височанство - Моцарт вол.2, 20ч. Концертна сала НСО

Иван Марковић

Милена Ињац (1969), дипломирала дириговање 1992. године на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Станка Шепића. Магистрирала је на истом факултету 1996. године, а докторирала 2015. године у класи проф. Даринке Матић-Маровић. Усавршавала се две године заредом на Universität für Мusik und darstellende Кunst у Бечу и сарађивала са маестром Јормом Панулом, Петером Етвошом, Ангелом Шуревом и Младеном Јагуштом.

Освојила је прву награду на 3.Интернационалном фестивалу “Свет музике” у Италији диригујући камерним саставом Нишког симфонијског оркестра. НаОсвојила је прву награду на 3. Интернационалном фестивалу “Свет музике” у Италији диригујући камерним саставом Нишког симфонијског оркестра, 2000. године. Добитник је “Златне значке”, престижне награде 20. Интернационалних хорских свечаности у Нишу, 2004. године. Лауреат је Еурооркестар Фестивала у Москви, Русија, 2012. године. Наступала је са Београдском Филхармонијом, Опером Народног позоришта у Београду, Симфонијским оркестром РТС, “Станислав Бинички” Симфонијским оркестаром, Црногорским симфонијским оркестром, Сарајевском филхармонијом, Македонском Филхармонијом, Опером Македонског националног театра, Саварија симфонијским оркестром, Мађарска, Пловдивском, Видинском, Шуменском и Врачанском државном филхармонијом у Бугарској, Ст.Олбан симфонијским оркестром у Великој Британији, Музика театро Ансамблом у Риму, као и Омладинским оркестром Турина у Валенсији, Оркестром Конзерваторијума Оскар Еспла у Аликантеу, Шпанија, Националним симфонијским и филхармонијским омладинским оркестрима Ел Салвадора, Националним симфонијским омладинским оркестрима, хором и балетом “Хосе Артигас” и СОДРЕ у Монтевидеу (Уругвај). Стални је гост диригент Нишког симфонијског оркестра. Милена Ињац је дириговала Интернационалним симфонијским оркестром, централног 29. Фестивала Оркестара у Мурсији, Шпанија 2010. године и диригент Интернационалног Еурооркестар симфонијског оркестра на истоименом фестивалу у Москви, априла 2012. године. Гостовала је на Трибини композитора у Београду, Бољшој фестивалу Емира Кустурице на Мокрој Гори, НИМУС фестивалу у Нишу, као и фестивалима у Шведској, Грчкој, Аустрији, Бугарској, Италији, Шпанији, Уругвају и Русији. Одржала је мастеркласе дириговања у Шпанији, Ел Салвадору и Уругвају. Остварила је трајне снимке за потребе радија и ТВ у земљи и иностранству и два CD издања вокално-инструменталне и инструменталне музике у издању Факултета уметности у Нишу, као и DVD снимљен уживо у Шпанији у издању Универзитета у Мусији. Милена Ињац је професор предмета Оркестар и диригент Симфонијског и Камерног оркестра Concertante Факултета уметности и уметнички руководилац и диригент сценских извођења оперете Ј.Штрауса: Слепи миш и опере Ђ. Росинија: Севиљски берберин, у оквиру обнове оперске сцене у Нишу, у сарадњи Факултета уметности у Нишу, Нишког симфонијског оркестра и Народног позоришта у Нишу. Оперета Слепи миш успешно је изведена као гостујућа представа у сезони 2013. у Народном позоришту у Београду. Продекан је за наставу на ФУ и координатор за међународну сарадњу Универзитетског центра у оквиру пројекта Еразмус+.

Иван Марковић, прва диригентска искуства стицао је у хору Браћа Барух и оркестру Филхармонија младих Борислав Пашћан.

Усавршавао се на мајсторским курсевима хорског и оркестарског дириговања са професорима: Андерс Еби (Шведска), Матс Нилсон (Шведска), Генадиј Дмитрјак (Русија), Владимир Кирађијев (Бугарска/Аустрија), Андреас Херман (Немачка), Ахим Холуб (Аустрија), Хора Андреску (Румунија), Марк Стрингер (САД/Аустрија).

Сарађивао је са Мешовитим хором и Симфонијским оркестром Радио-Телевизије Србије, Нишким симфонијским оркестром, Симфонијским оркестром Факултета музичке уметности у Београду, Камерним оркестром Чешки виртуози, ансамблом Сецондхандерс, оркестром Каммерпхилхармоние Граз, Уметничким ансамблом Министарства одбране Станислав Бинички, Ансамблом Метаморфозис, Гудачима Светог Ђорђа, Ансамблом за нову музику Градилиште, Гудачким оркестром Школе за музичке таленте у Ћуприји, као и са бројним ад хоц ансамблима.

Наступао је на значајним фестивалима у землји и иностранству као што су: Међународна трибина композитора у Београду, фестивал КОМА, Међународни фестивал харфе у Београду, Фестивал БУНТ, Међународни фестивал чембала у Београду, Мокрањчеви дани у Неготину, ДУНА фестивал у Будимпешти, Дани српске културе у Темишвару.

Активно промовише музику српских композитора, како еминентних тако и младих, а у последњих неколико година извео је преко седамдесет композиција српских аутора, од чега је више од двадесет дела изведено премијерно.

У периоду од 2012. до 2018. године радио је као асистент на Катедри за дириговање на Факултету музичке уметности у Београду на којем је завршио и докторске студије дириговања.

Поред активне концертне активности у землји, наступао је у Словачкој, Мађарској, Румунији и Аустрији.


Катарина Павловић (виолина)

Рођена у Ћуприји, завршила Школу за музичке таленте, потом Факултет музичке уметности у Београду и магистратуру на Академији уметности у Новом Саду.

Усавршавала се на мајсторским курсевима код професора Дејвида Такена, Дарка Коџаса, Весне Станковић, Гордана Николића, Горана Грибајчевића, Марије Шпенглер, Граф Моурја...

Од 1996. до 2016. године била је стални члан Гудача св. Ђорђа (вођа других виолина, концертмајстор и солиста) са којима је наступала на више од 1500 концерата у земљи и иностранству.

Од 2007. је концертмајстор Simphony Orchestra of South Eastern Europe (Сарајево), наступала са Београдском Филхармонијом , Камерата Сербика, са гудачким оркестром Арте као гостујући концертмајстор, са квартетом Рубикон, оркестром Алпе-Адриа у Горицији (Италија), Orchester Jakobsplatz Munchen, Beijing Symphony Orchestra, заменик концертмајстора у Junge Philharmonie Wien, гостујући концертмајстор Сарајевске филхармоније...

Од 2009.-2021. била је вођа других виолина и солисткиња у Црногорском симфонијском оркестру.

2013. постаје вођа других виолина у No Borders Orchestra са којим је у сали Љубљанске филхармоније снимљен ЦД „The Opening " за Universal Music Austria и Deutsche Grammophon.

Од 2015. је вођа других виолина Boljshoi orchestra (Бољшој фестивал) на Мокрој Гори.

Један је од оснивача гудачког квартета Quartetto Montenegro који је премијерно наступио на фестивалу А темпо у Подгорици 2016.године.

2018. основала камерни дуо са пијанистом Амиром Џаковићем са којим је наступала по Црној Гори.

Наступала соло са Црногорским Симфонијским Оркестром, Alpe-Adria Gorizia, Нишким Симфонијским Оркестром, Гудачима св. Ђорђа, Simphony Orchestra of South Eastern Europe (Сарајево)...

Наступала је са најзначајнијим именима класичне музике као што су Гордан Николић, Julian Rachlin, Grigori Krasko, Немања Радуловић, Иво Погорелицх, Ави Авитал, Ирена Графенауер, Владимир Менделсхон, Стефан Миленковић, Ilya Gringolts, Mischa Mayski, Monserat Kabalje, Martin Ler, Alban Gerhard, Денис Схаповалов, Tim Hugh, Torleif Thedeen, Mark Kope, Ксенија Јанковић, Роман Симовић, Симон Трпчески, Evelyn Glennie, Милан Турковић, Ronald Zollman, Guenter Pichler, Narek Haknazarian, Иво Липановић, Igudesman and Joo, итд.

Наступала је у најпрестижнијим концертним дворанама и фестивалима: Alte Opera (Frankfurt), Linkoln Centar (New York), Barbican Hall (London), Konzerthauz (Wien), Flagey (Brisel), Theatre des Champs Elysees (Paris), Radialyistem (Berlin), St. Petersburg State Capella, Julio Prestes Cultural Center (Sao Paolo), Grand National Theater of Peru (Lima), KKL (Luzern), Hochshule fur Music und Theater Munchen, Eglise Saint-Roch de Paris, World Music Festival Chicago, Montreal Jazz Festival, National Theatre of Opera and Ballet of Albania (Tirana), Sydney Olympic Park, Regent Theatre Melbourne, Perth Concert Hall ...

Свира на виолини Giancarlo Arcieri.


ПРОГРАМ

 

В. А. Моцарт - Концерт за виолину и оркестар бр.3, Г-дур

В. А. Моцарт - Симфонија бр.39, Ес-дур

Прикажи мање

Најава концерта 18.03. Велики Моцарт, 19ч. Концертна сала НСО

Мирослав Иванковић - Биографија

Рођен у Шапцу 1979. године где је и завршио средњу музичку школу на теоретском одсеку. Факултетско образовање успешно завршио на Музичкој Академији у Источном Сарајеву (БиХ) такође на теоретском одсеку. Одсек за Оркестарско дириговање уписује 2009. године на ФМУ у Скопљу и са успехом га завршава 2013.

На последње две године студија теоретског одсека у Сарајеву постављен је за студента демонстратора на два предмета и то на Хармонији са хармонском анализом и предмету Хор. Своје занимање за хорску музику наставља кроз рад са Црквеним хором "Слога", Старе цркве у Сарајеву и као асистент диригента Црквеног хора одсека за црквену музику и појање МА у Источном Сарајеву. По доласку у Ниш остварује трогодишњу сарадњу са ЦПД "Бранко" из Ниша као асистент диригента и корепетитор.

Као оркестарски диригент остварио је сарадњу са Нишким симфонијским оркестром кроз припрему и реализацију педагошких концерата као и припрему концерата из програма овог оркестра. Самостално се нишкој публици представио кроз организацију и реализацију пројекта "260, Мали јубилеј великог Баха" кроз који је нишкој публици представљено стваралаштво овог композитора преко три његове кантате које нису никад извођене у Нишу.


Иван Новаковић (клавир)

Иван Новаковић рођен је 1976. године у Нишу, где је завршио нижу и средњу музичку школу код проф. Светлане Дејановић Аврамовић. Уписао је Академију уметности у Новом Саду у класи проф. Јегора Чугајева, а дипломирао је и магистрирао у класи проф. Светлане Богино. Усавршавао се на мајсторским курсевима познатих пијаниста и педагога, као што су: Наум Штаркман, Владимир Огарков и Константин Богино. Тренутно је пред одбраном докторског уметничког пројекта на Академији уметности у Новом Саду под менторством проф. Рите Кинке.

Педагошким радом бавио се још током магистарских студија у Новом Саду, као сарадник на предмету Клавир. На Факултету уметности у Нишу ради од 2003. године и тренутно је у звању ванредног професора за предмет Клавир.

Са оркестром је први пут наступио са петнаест година свирајући Григов Концерт у а-молу. Током каријере са оркестрима је извео и клавирске концерте: Ј. С. Баха у це- молу, Ј. Брамса у Бе-дуру, П. И. Чајковског у Ге-дуру, Д. Шостаковича у це-молу, А. Скрјабина у фис-молу, као и Рапсодију на Паганинијеву тему С. Рахмањинова. Сарађивао је са диригентима: Дејаном Савићем, Миленом Ињац, Јасмином Новокмет, Ле Фи Фијем и Јозефом Суиленом. Одржао је велики број солистичких и концерата камерне музике, у земљи и иностранству, сарађујући са солистима: Мишом Дацићем, Анђелом Братић, Милошем Мијатовићем, Љубинком Лазићем, Немањом Станковићем, Тањом Петровић Ђорговском, Лидијом Радионовом и другима.


ПРОГРАМ

 

V. A. Mocart: Klavirski koncert br. 27 u Be duru, K 595

V. A. Mocart: Simfonija br. 40 u ge molu

Прикажи мање

Дамама у част (најлепше оперске арије и увертире) 11. 03. у 19ч. Концертна сала НСО

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.

Симеонов је гостовао у многим земљама широм Европе, Азије и Америке. Наступао је у ,практично свим, престижним концертним дворанама света, међу којима су: дворана Берлинске филхармоније, Златна сала „Музикферајна“ у Бечу, Ново државно позориште – Беч, „Градска хала“ – Минхен, „Концертхебау“ – Амстердам, дворана „Бугарска“ – Софија, Центар уметности у Сеулу, Бунка Каикан центар – Токио, Викторија хол – Женева, Тонхале – Цирих, РАИ дворана Артуро Тосканини – Торино, Палау де ла музика - Барселона, Аудиторио национал де музика – Мадрид, Театро монументал – Мадрид, Аудиторио Алфредо Краус – Лас Палмас, Koлисеу –Лисабон, Кућа музике – Порто, Концертна дворана Билкент – Анкара, Левент центар – Истанбул, Сава центар, Мегарон – Атина, Мегарон – Солун, Фестивалска дворана – Осака, Центар уметности Аичи – Нагоја, Театар Винтерхур, сала Вроцлавске филхармоније, Српско народно позориште у Новом Саду, Театро аудиторио – Куенка, Театро социале ди Мантова, Театар Фор де Франс – Мартиник, историјски локалитет у Баалбеку – Либан, Аполонов амфитеатар – Патра, Иродов амфитеатар у Атини, Антички амфитеатар – Охрид и сала Нишког симфонијског оркестра.


Катарина Симоновић Иванковић (сопран)

Рођена је у Нишу, где је завршила Средњу музичку школу (Одсек соло певање) у класи проф. Гордане Милошевић. Своје школовање наставља на Музичкој академији у Источном Сарајеву (БиХ), на Одсеку за соло-певање а у класи проф. Александре Ивановић. Основне студије завршава у класи примадоне др Радмиле Бакочевић проф. емеритус. Стручно се усавршавала и код еминентних педагога соло-певања Бисерке Цвејић и Оливере Миљаковић. По завршетку основних студија (2004. год), своје усавршавање наставља на постдипломским студијама, такође у И. Сарајеву (БиХ) у класи др Радмиле Бакочевић проф. емеритус.

Свој педагошки рад започиње током студија у Сарајеву (БиХ), а од 2006. године ради на Фaкултету Уметности у Нишу, где је тренутно у звању ванредног професора на Катедри за Соло-певање. Током своје педагошке каријере на ФУ у Нишу остварила је запажене резултате, њени студенти су освајали велики број награда на међународним и домаћим такмичењима.

Поред педагогије, Катарина има и запажену концертну активност. Осим великог броја реситала у земљи и иностранству, те великог броја солистичких наступа са хоровима: "Камерни хор Одсека за Црквену музику и појање Универзитета у Источном Сарајеву"; "ЦПД Бранко – Ниш", "Нишки Камерни хор - Ниш", "Хор и оркестар Факултета Уметности у Нишу" (Шведска, Русија, Италија, Велика Британија, САД, Канада, Грчка, Швајцарска, БиХ), и солистичких наступа са оркестрима "Константинус" – Ниш; "Нишки симфонијски оркестар" - Ниш; Оркестар "Аморозо" – Лесковац; „Strauss Festival Orchestra“ – Шпанија; свакако треба истаћи следеће наступе: А. Вивалди - „Глорија“, Ђ. Б. Перголези - „Стабат Матер“, В. А. Моцарт - „Реквијем“ на 25. Интернационалним хорским свечаностима у Нишу, Л. ван Бетовен „9. симфонија“ поводом обележавања 1700. година Миланског едикта, турнеја са „Strauss Festival Orchestra“ по Шпанији и Португалији.

Наступала је на фестивалима као што су „Нимус“ - Ниш, „Сарајевска зима“ - Сарајево (БиХ), „ОКТОХ“ – Крагујевац, „Piano Summer Festival“ - Охрид (МК), „Константинус“- Ниш; "Интернационалне хорске свечаности" - Ниш.

Као оперски певач наступила је у оперети „Слепи Миш“ Ј. Штрауса у улози Аделе у Народном позоришту у Нишу и Београду, опери „На уранку“ С. Биничког у улози Станке, као и у комичној опери „Телефон“ Ђ. К. Менотија, улога Луси.

Сарађивала је са следећим диригентима: Ивана Мировић, Сузана Костић, Чедомир Поповић, Раде Пејчић, Милена Ињац, Мирослав Иванковић, Свилен Симеонов, Јулиј Дамјанов, Владимир Крањчевић, Дејан Савић, Зоран Станисављевић.


Милица Раичевић (сопран)

Рођена 1989. године у Бару. Средње музичко образовање стекла је у музичкој школи „Вида Матјан” (Котор) и „Васа Павић” (Подгорица) , у току којег је освојила бројне награде на такмичењима младих соло певача.

Године 2008. уписује Музичку Академију у Сплиту (Хрватска) у класи проф. Нели Мануиленко (Украина), где усавршава свој певачки таленат и постаје стипендист Хрватског Министарства знаности,образовања и спорта. Уз велики број концерата по Црној Гори, Хрватској, Србији, Македонији, од посебног значаја је њен дебитантски оперски наступ у Хрватском народном позоришту у Сплиту , у опери „Adel i Mara” (J.Hatze). Као солиста, наступала је у операма „Слијепи миш” (Штраус) , „Диоклецијан” (Тјардовић).

Од 2011-2013. била је запослена као хонорарни сарадник оперног ансамбла Хрватског народног позоришта Сплит, са којим је учествовала у операма: La Gioconda (Ponchielli), Nabucco (Verdi), Machbeth ( Verdi), I Vespri Siciliani (Verdi), Povratak mornara ( Souppe) , Ukleti Holandez (Wagner), Cavalleria Rusticana (Mascagni).

Учешће на интернационалном фестивалу класичне музике „Green Music” (Перуђа, Италија) 2018-2019. године, познанство и рад са реномираним пијанистом и композитором Mauriziom Mastriniem јој је од великог значаја када је у питању њен уметнички и певачки развитак.

Певачко извођење усавршавала је са Владимиром Вањејевим (Русија), диригентом Хари Злодром (Хрватска) , Аном Сабасов (Хрватска). Такође, имала је прилику сарађивати са познатим диригентима: Надом Матошевић, Лорисом Волтолинијем, Тончи Билићем, Никсом Барезом, Блаженком Јурашићем, Домеником Бриским, Радованом Паповићем, Paolom Scibiliom.

Године 2013. добила је звање магистра оперно-концертног извођења.

Тренутно ради као професор соло певања у музичкој школи и оснивач је „La Scala” креативних музичких радионица за децу и младе.


ПРОГРАМ

 

Bizet - ouverture Carmen

L.Delibes - " Les filles de Cadix" Nous venions de voir

Bizet - Farandola "Arlezian"

G. Verdi - iz opere " Rigoletto" aria di Gilda " Tutte le feste al tempio"

F.Lehar - Merry Widow Valzer

F.Lehar - opereta " Guiditta" aria Giuditta - Meine Lippen ,sie kussen so heiss

F. von Suppe - ouverture Leichte Kavallerie

J.Offenbah - ouverture "Orphee aux enfers"

E. Kalman: Heia, in den Bergen

E. de Curtis - Torna a Soriento Orchestra and Violin & Cello arr. Svilen Simeonov

V. De Sica: Parlami d'amore Mariu

X. Montsalvatge: Canto negro

Прикажи мање

Најава концерта

25.02.2022. сала НСО, у 19 ч

Милена Ињац (1969), дипломирала дириговање 1992. године на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Станка Шепића. Магистрирала је на истом факултету 1996. године, а докторирала 2015. године у класи проф. Даринке Матић-Маровић. Усавршавала се две године заредом на Universität für Мusik und darstellende Кunst у Бечу и сарађивала са маестром Јормом Панулом, Петером Етвошом, Ангелом Шуревом и Младеном Јагуштом.

Освојила је прву награду на 3.Интернационалном фестивалу “Свет музике” у Италији диригујући камерним саставом Нишког симфонијског оркестра. НаОсвојила је прву награду на 3. Интернационалном фестивалу “Свет музике” у Италији диригујући камерним саставом Нишког симфонијског оркестра, 2000. године. Добитник је “Златне значке”, престижне награде 20. Интернационалних хорских свечаности у Нишу, 2004. године. Лауреат је Еурооркестар Фестивала у Москви, Русија, 2012. године. Наступала је са Београдском Филхармонијом, Опером Народног позоришта у Београду, Симфонијским оркестром РТС, “Станислав Бинички” Симфонијским оркестаром, Црногорским симфонијским оркестром, Сарајевском филхармонијом, Македонском Филхармонијом, Опером Македонског националног театра, Саварија симфонијским оркестром, Мађарска, Пловдивском, Видинском, Шуменском и Врачанском државном филхармонијом у Бугарској, Ст.Олбан симфонијским оркестром у Великој Британији, Музика театро Ансамблом у Риму, као и Омладинским оркестром Турина у Валенсији, Оркестром Конзерваторијума Оскар Еспла у Аликантеу, Шпанија, Националним симфонијским и филхармонијским омладинским оркестрима Ел Салвадора, Националним симфонијским омладинским оркестрима, хором и балетом “Хосе Артигас” и СОДРЕ у Монтевидеу (Уругвај). Стални је гост диригент Нишког симфонијског оркестра. Милена Ињац је дириговала Интернационалним симфонијским оркестром, централног 29. Фестивала Оркестара у Мурсији, Шпанија 2010. године и диригент Интернационалног Еурооркестар симфонијског оркестра на истоименом фестивалу у Москви, априла 2012. године. Гостовала је на Трибини композитора у Београду, Бољшој фестивалу Емира Кустурице на Мокрој Гори, НИМУС фестивалу у Нишу, као и фестивалима у Шведској, Грчкој, Аустрији, Бугарској, Италији, Шпанији, Уругвају и Русији. Одржала је мастеркласе дириговања у Шпанији, Ел Салвадору и Уругвају. Остварила је трајне снимке за потребе радија и ТВ у земљи и иностранству и два CD издања вокално-инструменталне и инструменталне музике у издању Факултета уметности у Нишу, као и DVD снимљен уживо у Шпанији у издању Универзитета у Мусији. Милена Ињац је професор предмета Оркестар и диригент Симфонијског и Камерног оркестра Concertante Факултета уметности и уметнички руководилац и диригент сценских извођења оперете Ј.Штрауса: Слепи миш и опере Ђ. Росинија: Севиљски берберин, у оквиру обнове оперске сцене у Нишу, у сарадњи Факултета уметности у Нишу, Нишког симфонијског оркестра и Народног позоришта у Нишу. Оперета Слепи миш успешно је изведена као гостујућа представа у сезони 2013. у Народном позоришту у Београду. Продекан је за наставу на ФУ и координатор за међународну сарадњу Универзитетског центра у оквиру пројекта Еразмус+.

Солиста: Марија Ивановић (1985)

image

Нишка пијанисткиња, председница и оснивач “Cor Artis” циклуса хуманитарних концерата, почасни председник WPTA Spain-Catalonia. Основну школу “Душан Радовић” као и Средњу Музичку школу у Нишу, у класи проф. Слађане Буклијаш, завршава са признањем “Најбољи ученик генерације”. Са шеснаест година уписује такозвану “нулту групу” за талентоване пијанисте на Академији уметности у Новом Саду, у класи проф. Светлане Богино, у чијој класи и завршава основне студије клавира, са просеком оцена 10 и признањем “Најбољи студент Академије уметности”. Након тога, Савет Универзитета у Новом Саду бира је за најбољег студента целокупне генерације дипломираних у 2008. години, што је први и једини пут у историји самог УНС да та титула припадне студенту уметности. Два пута је УНС награђује за постигнуте врхунске резулате у области уметности. Након две године ангажмана као сарадника у настави на предметима Клавир и Познавање клавирске литературе на АУНС, започиње двогодишње усавршавање на Високој школи за музику у Барселони (ESMúC) код некадашњег професора Државног Конзерваторијума у Москви, Владислава Броњевецког (студент и асистент Elisso Wirsaladze), где 2015. године завршава и Мастер напредних студија интерпретације пројектом "Хармонски језик Франца Шуберта у клавирској сонати у Бе-дуру, Д.960 и његова примена на интерпретацију". Савете је добијала и на курсевима реномираних професора Бориса Бермана, Серђа Пертикаролија, Ноела Флореса, Ловра Погорелића, Валерија Сигаљевича, Клаудија Мартинез Менера, Владимира Огаркова и Душана Трбојевића, а имала је и прилику да буде изабрана за једну од четворо пијаниста којима је свој први мастерклас Аркадиј Володос. Одржала је више мајсторских курсева на државним конзерваторијумима у Барселони и Бадалони, као и на Светском пијанистичком конгресу у Новом Саду.

У току школовања осваја више од четрдесет награда на пијанистичким конкурсима, међу којима су већина признања лауреата, прве и међународне награде, а половина из иностранства. Низ признања почиње победама на неколико едиција Савезног такмичења младих пијаниста у Нишу, Републичког такмичења музичких и балетских школа Србије, Такмичењу младих пијаниста у Шапцу, Међународном такмичењу за извођење савремене музике у Риму, “Città di Vasto” у Италији, где добија и признање за најбољег учесника из Источне Европе, преко признања лауреата на Републичком такмичењу музичких и балетских школа у Београду, награда на такмичењима “Karl Filtch” у Румунији, “Earth and Nature” у Софији, “Златко Гргошевић” у Хрватској, “Исидор Бајић” у Новом Саду, “Петар Коњовић” у Београду, Фестивалу Бахове музике и такмичењу “Др. Војислав Вучковић” у Београду, “Rome 2006”, “Città di Cortemilia” у Италији, а тренутно се завршава на недавно победама на Конкурсу “Arjau”, међународним такмичењима “Eugenia Verdet”, “Premio Contea'” у Тревизу, Италија и “Jeunesses Musicales” у Барселони, где је и добитница престижне награде за најбоље извођење култног каталонског композитора Фредерика Момпоуа.

Више од осамдесет реситала воде је кроз Црну Гору (Међународни фестивал “Барски љетопис”, 2009, 2010), Хрватску (Загреб, Велика Горица, Липик, Самобор – Међународни фестивал “Самоборска глазбена јесен” 2005), Холандију (‘t Mosterdzaadje, Santpoort-Noord); Румунију (Sebes-Alba, Sibiu), Аустрију (Баден, Беч – Bösendorfer Saal), Немачку (Штутгарт, Gerlingen), Босну (Сарајево), Италију (Рим, Velletri, San Lorenzo in Campo, Венеција, Pezaro, San Lorenzo in Campo) и Шпанију (Пуђсерда – три концерта на International Summer Music Festival Puigcerda; Леон – Сала Eutherpe; Creixell Classic; Ljeida; у Каталонији се међу цетрдесетак концерата посебно издваја шест реситала у склопу Фестивала “MasiMas” у концертној сали Гаудијеве Педрере; Виц – Међународни фестивал “Vesprades de Vic”, реситал у склопу циклуса “Música als Castells”, концерт на међународном фестивалу савремене музике "Mixtur" у Барселони…). У септембру 2018. организује велики хуманитарни концерт за Каталонско удружење оболелих од атаксије, “Cor Artis”, у граду Vilafranca del Penedes, на коме и учествује поред више од двадесет извођача. 2011. године је сарађивала са једном од најбољих светских група класичног балета, “Ángel Corella Ballet”, са којима је остварила десет наступа у барселонском Театру “Tívoli”, на кореографији “Polyphonia” прављеној по клавирској музици композитора Ђерђа Лигетија. Међу бројним наступима у Србији, издвајају се наступи као солиста са Нишким симфонијским оркестром: Српска премијера дела Ламентате за клавир и оркестар Арво Перта и диригентом Хосе Луис Гранадос Мартинесом 2019. године и Шумановог концерта за клавир и оркестар, 2012. године под палицом диригента Свилена Симеонова. Изводи десетине националних и апсолутних премијера дела Кеико Харада, Рут Шонтал, Јакоба Тер Велхуиса, Џозеп Мариа Гиша, Цесара Камарера и активно концертира са дуом Танасковић-Ивановић који чини са новосадским хармоникашем Николом Танасковићем који живи и ради у Мадриду.

У фебруару 2017. ради као уметник резидент на ”Accademia internazionale di canto Renata Tibaldi - Mario del Monaco”, у Пезару, Италија. У децембру 2013. добија Потврду изузетности - “Attestato di Eccellenza” од стране Међународне Константинске академије медицинских, правних и друштвених наука из Тревиза, Италија. У децембру 2015. постаје и редован члан ове институције. У 2014. преузима руководство над међународним такмичењем пијаниста “Attestato di Eccellenza” у Барселони, на коме је била и члан жирија. Оџив на такмичењу је био изузетан - млади пијанисти до тридесет година старости из десет земаља са четири континента. У августу 2013. са пуно успеха координира “Attestato di Eccellenza” и Фестивал у шпанском граду Puigcerdà, у организацији Фондације Дмитри Јаблонски и пијанисткиње Оксане Јаблонскаје. 2011. године јој Министарство за дијаспору Србије и Међународна конференција младих лидера из дијаспоре додељују признање ’’30 испод 30’’, за коју се сваке године бира тридесет најуспешнијих људи млађих од тридесет година а држављана Србије , будућих лидера чија филозофија и животни пут треба да представљају узор младима. Била је члан Савета АУНС, а од 2011. до 2013. године и први страни студент члан Савета ESMúC-a у Барселони. Тренутно развија свој педагошки и уметнички пројекат у Барселони и такође ради као професор клавира у државној музичкој школи у Тарагони. Служи се са седам свестких језика.


ПРОГРАМ

 

Л.В. Бетовен - Симфонија бр.1

Ф. Шуберт / Д. Кабалески - Фантазија, ф - мол

Прикажи мање

Концерт

петак, 18.02.2022. сала НСО, 19 ч

Мирослав Иванковић - Биографија

Рођен у Шапцу 1979. године где је и завршио средњу музичку школу на теоретском одсеку. Факултетско образовање успешно завршио на Музичкој Академији у Источном Сарајеву (БиХ) такође на теоретском одсеку. Одсек за Оркестарско дириговање уписује 2009. године на ФМУ у Скопљу и са успехом га завршава 2013.

На последње две године студија теоретског одсека у Сарајеву постављен је за студента демонстратора на два предмета и то на Хармонији са хармонском анализом и предмету Хор. Своје занимање за хорску музику наставља кроз рад са Црквеним хором "Слога", Старе цркве у Сарајеву и као асистент диригента Црквеног хора одсека за црквену музику и појање МА у Источном Сарајеву. По доласку у Ниш остварује трогодишњу сарадњу са ЦПД "Бранко" из Ниша као асистент диригента и корепетитор.

Као оркестарски диригент остварио је сарадњу са Нишким симфонијским оркестром кроз припрему и реализацију педагошких концерата као и припрему концерата из програма овог оркестра. Самостално се нишкој публици представио кроз организацију и реализацију пројекта "260, Мали јубилеј великог Баха" кроз који је нишкој публици представљено стваралаштво овог композитора преко три његове кантате које нису никад извођене у Нишу.


Солиста: Илија Станковић (тромбон)

image

Рођен је 14. 02. 1999. године у Нишу. Нижу и средњу музичку школу, одсек за тромбон, завршава у Нишу у класи професора Бојана Виденовића . Уписује Академију уметности, одсек бас-тромбон у Новом Саду 2017. године код професора Бранислава Аксина. Хонорарно свира са Нишким симфонијским оркестром под палицом диригента Свилена Симеонова на НИМУС-у, новогодишњим, и свечаним концертима.

Са нишким Биг Бендом наступа на Нишвиллу 2017. године заједно са Танго Јазз квартетом из Аргентине. Са Српским народним позориштем Новог Сада изводи оперу ,,Аида" са разним искусним и изврсним музичарима и солистима. Са оркестром Академије уметности Нови Сад свира на концертним пројектима и на НОМУС-у. Са Нишком омладинском филхармонијом свира са домаћим и светским солистима на бројним концертима, а 2021. године на Нишвиллу са Танго Јазз квартетом и Омладинском филхармонијом.

Наступао је са дувачким оркестром "23. октобар" из Новог Сада на Новогодишњем и Божићном концерту. Такође је наступао и свира у разним камерним саставима, мањим ансамблима, оркестрима и ауторским бендовима. На међународном такмичењу "Даворин Јенко" 2019/2020. осваја прво место са лауреатом.

Члан је црквеног хора ,,Бранко", са којим је наступао на Музичком едикту, Светосавкој aкадемији и многим међународним и интернационалним такмичењима, фестивалима и концертима.


Солиста: Наташа Палић (виолончело)

image

Наташа Палић рођена је у Нишу где је и завршила средњу музичку школу и Факултет уметности (Одсек виолончело), у класи проф. Тање Ђорговске-Петровић. Завршава факултет као један од најбољих студената у генерацији. За време студија, била је члан више камерних и оркестарских састава са којима је освајала награде на такмичењима. 2003. годинезапошљава се у Нишком симфонијском оркестру, где од 2011. ради на месту вође групе виолончела. Сарађивала је са истакнутим диригентима из земље и иностранства као солиста и члан НСО-а.

Од 2011. је у саставу гудачког квартета “ƒ” са којим бележи бројне концерте као и наступе на обележавањима јубилеја (Ниш,Пирот,Алексинац..).

Од 2015. године стални је члан Balcan Chamber Orchestra (Балкански камерни оркестар), интернационалног састава који чине најистакнутији оркестарски и солистички музичари са Балкана. Са овим оркестром бележи наступе у најлепшим концертним салама Јапана (Suntory Hall, Kyoto Concert Hall)и Европе (Victoria Hall, Wiener Konzerthaus).

Хонорарни је сарадник више камерних ансамбала у Србији и иностранству:Београдска филхармонија, Фестивалски барокни оркестар – Бугарска, Камерни оркестар “Nuova”– Црна Гора, Fames project-Северна Македонија, “Симфонијета” Софија, Омладинска филхармонија “Наисус”…

Тренутно је ангажована и као професор виолончела на замени у основној и средњој музичкој школи у Нишу.


ПРОГРАМ

 

Л.В. Бетовен

М.Мон

Н.Р. Корсаков

Прикажи мање

Најава Новогодишњег концерта 30.12.2021. сала НСО, у 19 ч

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.

Симеонов је гостовао у многим земљама широм Европе, Азије и Америке. Наступао је у ,практично свим, престижним концертним дворанама света, међу којима су: дворана Берлинске филхармоније, Златна сала „Музикферајна“ у Бечу, Ново државно позориште – Беч, „Градска хала“ – Минхен, „Концертхебау“ – Амстердам, дворана „Бугарска“ – Софија, Центар уметности у Сеулу, Бунка Каикан центар – Токио, Викторија хол – Женева, Тонхале – Цирих, РАИ дворана Артуро Тосканини – Торино, Палау де ла музика - Барселона, Аудиторио национал де музика – Мадрид, Театро монументал – Мадрид, Аудиторио Алфредо Краус – Лас Палмас, Koлисеу –Лисабон, Кућа музике – Порто, Концертна дворана Билкент – Анкара, Левент центар – Истанбул, Сава центар, Мегарон – Атина, Мегарон – Солун, Фестивалска дворана – Осака, Центар уметности Аичи – Нагоја, Театар Винтерхур, сала Вроцлавске филхармоније, Српско народно позориште у Новом Саду, Театро аудиторио – Куенка, Театро социале ди Мантова, Театар Фор де Франс – Мартиник, историјски локалитет у Баалбеку – Либан, Аполонов амфитеатар – Патра, Иродов амфитеатар у Атини, Антички амфитеатар – Охрид и сала Нишког симфонијског оркестра.


Александра Ристић (сопран)

Александра Ристић, сопран, дипломирала је и магистрирала на Факултету музичке уметности у Београду, Добитник је многих награда на републичким и савезним такмичењима младих оперских уметника. Соло реситалима представила се бројној публици широм Србије и Црне Горе, у Словенији, Македонији, Италији, Великој Британији, Француској, Грчкој, Аустрији, Швајцарској, Чешкој и Мађарској. Наступала је у више наврата са Симфонијским оркестром Војске Србије "Станислав Бинички" из Београда, Нишким симфонијским оркестром, гудачима Светог Ђорђа, оркестром Constantinus и Симфонијским Оркестром Факултета Уметности у Нишу, а остварила је и велики број концертних наступа са гудачким квартетима, Нишким дувачким квинтетом и секстетом "Либеро". Учествовала је у етно пројекту "Балкан 2000" композитора Александра Сање Илића, са којим је годинама успешно сарађивала. На сценама Нишке и Београске Опере, Александра је остварила улогу Сантуце у Маскагнијевој опери "Кавалерија Рустикана", Розалинде у “Слепом мишу” Јохана Штрауса и Розине у Росинијевом “Севиљском Берберину”.

Снимила је музичке нумере за представе у Народном Позоришту у Београду, Народном Позоришту у Нишу и Луткарском позоришту. Забележени су снимци за Радио Телевизију Србије, Радио Београд 202, Радио Нови Сад и Радио Ниш. Од 2003. године чланица је триа АНИМА који је за кратко време постигао велики успех презентујући музику Српских композитора у земљи и иностранству. Током 2019 године сарађивала је са ” Barefoot Опером” у Лондону на едукацији и афирмацији младих оперских певача кроз мастерцласс и њорксхоп програме, као и на пројекту сценског извођења опере ”Севиљски Берберин“ на вишемесечној турнеја ансамбла по Великој Британији. Алекандра Ристић је редовни професор на Катедри за соло певање Факултета уметности у Нишу.


ПРОГРАМ

 

Johan Strauss: Uvertira iz operete "Slepi miš"

Johan Strauss II: Ekspres. Brza Polka

G. Rossini: Opera Seviljski berberin -arija Rozine, Aleksandra Ristić, mecosopran

J. Strauss II: "Picikato" polka

P. Mascagni: Ave Maria aria (intermeco iz opere Cavalleria Rustikana) Aleksandra Ristić, mecosopran

J. Strauss II: Egipatski marš

G. Bizet: Opera Carmen, aria Segedilja Aleksandra Ristić, mecosopran

C. Debussy: "Popodne jednog fauna" ar. Svilen Simeonov

E. Kalman: Kneginja čardaša - arija Silve (Heia in den Bergen), Aleksandra Ristić, mecosopran

Johan Strauss II: Polka "Pod Munjama i gromovima"

Johan Strauss II: Valcer "Na lepom plavom dunavu"

G. Bizet: Opera Carmen, aria Habanera, Aleksandra Ristić, mecosopran

Прикажи мање

19.11.2021. сала НСО, у 19 ч. Добро дошли!

Милена Ињац (1969), дипломирала дириговање 1992. године на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Станка Шепића. Магистрирала је на истом факултету 1996. године, а докторирала 2015. године у класи проф. Даринке Матић-Маровић. Усавршавала се две године заредом на Universität für Мusik und darstellende Кunst у Бечу и сарађивала са маестром Јормом Панулом, Петером Етвошом, Ангелом Шуревом и Младеном Јагуштом.

Освојила је прву награду на 3.Интернационалном фестивалу “Свет музике” у Италији диригујући камерним саставом Нишког симфонијског оркестра. НаОсвојила је прву награду на 3. Интернационалном фестивалу “Свет музике” у Италији диригујући камерним саставом Нишког симфонијског оркестра, 2000. године. Добитник је “Златне значке”, престижне награде 20. Интернационалних хорских свечаности у Нишу, 2004. године. Лауреат је Еурооркестар Фестивала у Москви, Русија, 2012. године. Наступала је са Београдском Филхармонијом, Опером Народног позоришта у Београду, Симфонијским оркестром РТС, “Станислав Бинички” Симфонијским оркестаром, Црногорским симфонијским оркестром, Сарајевском филхармонијом, Македонском Филхармонијом, Опером Македонског националног театра, Саварија симфонијским оркестром, Мађарска, Пловдивском, Видинском, Шуменском и Врачанском државном филхармонијом у Бугарској, Ст.Олбан симфонијским оркестром у Великој Британији, Музика театро Ансамблом у Риму, као и Омладинским оркестром Турина у Валенсији, Оркестром Конзерваторијума Оскар Еспла у Аликантеу, Шпанија, Националним симфонијским и филхармонијским омладинским оркестрима Ел Салвадора, Националним симфонијским омладинским оркестрима, хором и балетом “Хосе Артигас” и СОДРЕ у Монтевидеу (Уругвај). Стални је гост диригент Нишког симфонијског оркестра. Милена Ињац је дириговала Интернационалним симфонијским оркестром, централног 29. Фестивала Оркестара у Мурсији, Шпанија 2010. године и диригент Интернационалног Еурооркестар симфонијског оркестра на истоименом фестивалу у Москви, априла 2012. године. Гостовала је на Трибини композитора у Београду, Бољшој фестивалу Емира Кустурице на Мокрој Гори, НИМУС фестивалу у Нишу, као и фестивалима у Шведској, Грчкој, Аустрији, Бугарској, Италији, Шпанији, Уругвају и Русији. Одржала је мастеркласе дириговања у Шпанији, Ел Салвадору и Уругвају. Остварила је трајне снимке за потребе радија и ТВ у земљи и иностранству и два CD издања вокално-инструменталне и инструменталне музике у издању Факултета уметности у Нишу, као и DVD снимљен уживо у Шпанији у издању Универзитета у Мусији. Милена Ињац је професор предмета Оркестар и диригент Симфонијског и Камерног оркестра Concertante Факултета уметности и уметнички руководилац и диригент сценских извођења оперете Ј.Штрауса: Слепи миш и опере Ђ. Росинија: Севиљски берберин, у оквиру обнове оперске сцене у Нишу, у сарадњи Факултета уметности у Нишу, Нишког симфонијског оркестра и Народног позоришта у Нишу. Оперета Слепи миш успешно је изведена као гостујућа представа у сезони 2013. у Народном позоришту у Београду. Продекан је за наставу на ФУ и координатор за међународну сарадњу Универзитетског центра у оквиру пројекта Еразмус+.

Солиста: Марија Ивановић (1985)

image

Нишка пијанисткиња, председница и оснивач “Cor Artis” циклуса хуманитарних концерата, почасни председник WPTA Spain-Catalonia. Основну школу “Душан Радовић” као и Средњу Музичку школу у Нишу, у класи проф. Слађане Буклијаш, завршава са признањем “Најбољи ученик генерације”. Са шеснаест година уписује такозвану “нулту групу” за талентоване пијанисте на Академији уметности у Новом Саду, у класи проф. Светлане Богино, у чијој класи и завршава основне студије клавира, са просеком оцена 10 и признањем “Најбољи студент Академије уметности”. Након тога, Савет Универзитета у Новом Саду бира је за најбољег студента целокупне генерације дипломираних у 2008. години, што је први и једини пут у историји самог УНС да та титула припадне студенту уметности. Два пута је УНС награђује за постигнуте врхунске резулате у области уметности. Након две године ангажмана као сарадника у настави на предметима Клавир и Познавање клавирске литературе на АУНС, започиње двогодишње усавршавање на Високој школи за музику у Барселони (ESMúC) код некадашњег професора Државног Конзерваторијума у Москви, Владислава Броњевецког (студент и асистент Elisso Wirsaladze), где 2015. године завршава и Мастер напредних студија интерпретације пројектом "Хармонски језик Франца Шуберта у клавирској сонати у Бе-дуру, Д.960 и његова примена на интерпретацију". Савете је добијала и на курсевима реномираних професора Бориса Бермана, Серђа Пертикаролија, Ноела Флореса, Ловра Погорелића, Валерија Сигаљевича, Клаудија Мартинез Менера, Владимира Огаркова и Душана Трбојевића, а имала је и прилику да буде изабрана за једну од четворо пијаниста којима је свој први мастерклас Аркадиј Володос. Одржала је више мајсторских курсева на државним конзерваторијумима у Барселони и Бадалони, као и на Светском пијанистичком конгресу у Новом Саду.

У току школовања осваја више од четрдесет награда на пијанистичким конкурсима, међу којима су већина признања лауреата, прве и међународне награде, а половина из иностранства. Низ признања почиње победама на неколико едиција Савезног такмичења младих пијаниста у Нишу, Републичког такмичења музичких и балетских школа Србије, Такмичењу младих пијаниста у Шапцу, Међународном такмичењу за извођење савремене музике у Риму, “Città di Vasto” у Италији, где добија и признање за најбољег учесника из Источне Европе, преко признања лауреата на Републичком такмичењу музичких и балетских школа у Београду, награда на такмичењима “Karl Filtch” у Румунији, “Earth and Nature” у Софији, “Златко Гргошевић” у Хрватској, “Исидор Бајић” у Новом Саду, “Петар Коњовић” у Београду, Фестивалу Бахове музике и такмичењу “Др. Војислав Вучковић” у Београду, “Rome 2006”, “Città di Cortemilia” у Италији, а тренутно се завршава на недавно победама на Конкурсу “Arjau”, међународним такмичењима “Eugenia Verdet”, “Premio Contea'” у Тревизу, Италија и “Jeunesses Musicales” у Барселони, где је и добитница престижне награде за најбоље извођење култног каталонског композитора Фредерика Момпоуа.

Више од осамдесет реситала воде је кроз Црну Гору (Међународни фестивал “Барски љетопис”, 2009, 2010), Хрватску (Загреб, Велика Горица, Липик, Самобор – Међународни фестивал “Самоборска глазбена јесен” 2005), Холандију (‘t Mosterdzaadje, Santpoort-Noord); Румунију (Sebes-Alba, Sibiu), Аустрију (Баден, Беч – Bösendorfer Saal), Немачку (Штутгарт, Gerlingen), Босну (Сарајево), Италију (Рим, Velletri, San Lorenzo in Campo, Венеција, Pezaro, San Lorenzo in Campo) и Шпанију (Пуђсерда – три концерта на International Summer Music Festival Puigcerda; Леон – Сала Eutherpe; Creixell Classic; Ljeida; у Каталонији се међу цетрдесетак концерата посебно издваја шест реситала у склопу Фестивала “MasiMas” у концертној сали Гаудијеве Педрере; Виц – Међународни фестивал “Vesprades de Vic”, реситал у склопу циклуса “Música als Castells”, концерт на међународном фестивалу савремене музике "Mixtur" у Барселони…). У септембру 2018. организује велики хуманитарни концерт за Каталонско удружење оболелих од атаксије, “Cor Artis”, у граду Vilafranca del Penedes, на коме и учествује поред више од двадесет извођача. 2011. године је сарађивала са једном од најбољих светских група класичног балета, “Ángel Corella Ballet”, са којима је остварила десет наступа у барселонском Театру “Tívoli”, на кореографији “Polyphonia” прављеној по клавирској музици композитора Ђерђа Лигетија. Међу бројним наступима у Србији, издвајају се наступи као солиста са Нишким симфонијским оркестром: Српска премијера дела Ламентате за клавир и оркестар Арво Перта и диригентом Хосе Луис Гранадос Мартинесом 2019. године и Шумановог концерта за клавир и оркестар, 2012. године под палицом диригента Свилена Симеонова. Изводи десетине националних и апсолутних премијера дела Кеико Харада, Рут Шонтал, Јакоба Тер Велхуиса, Џозеп Мариа Гиша, Цесара Камарера и активно концертира са дуом Танасковић-Ивановић који чини са новосадским хармоникашем Николом Танасковићем који живи и ради у Мадриду.

У фебруару 2017. ради као уметник резидент на ”Accademia internazionale di canto Renata Tibaldi - Mario del Monaco”, у Пезару, Италија. У децембру 2013. добија Потврду изузетности - “Attestato di Eccellenza” од стране Међународне Константинске академије медицинских, правних и друштвених наука из Тревиза, Италија. У децембру 2015. постаје и редован члан ове институције. У 2014. преузима руководство над међународним такмичењем пијаниста “Attestato di Eccellenza” у Барселони, на коме је била и члан жирија. Оџив на такмичењу је био изузетан - млади пијанисти до тридесет година старости из десет земаља са четири континента. У августу 2013. са пуно успеха координира “Attestato di Eccellenza” и Фестивал у шпанском граду Puigcerdà, у организацији Фондације Дмитри Јаблонски и пијанисткиње Оксане Јаблонскаје. 2011. године јој Министарство за дијаспору Србије и Међународна конференција младих лидера из дијаспоре додељују признање ’’30 испод 30’’, за коју се сваке године бира тридесет најуспешнијих људи млађих од тридесет година а држављана Србије , будућих лидера чија филозофија и животни пут треба да представљају узор младима. Била је члан Савета АУНС, а од 2011. до 2013. године и први страни студент члан Савета ESMúC-a у Барселони. Тренутно развија свој педагошки и уметнички пројекат у Барселони и такође ради као професор клавира у државној музичкој школи у Тарагони. Служи се са седам свестких језика.


ПРОГРАМ

 

В. А. Моцарт - Увертира из опере "La clemenza di Tito"

Ј. Хајдн - Симфонија бр. 104 Д - дур

Ф. Шуберт / Д. Кабалевски - Фантазија, ф - мол

Прикажи мање

7.10.2021. сала НСО, у 19 ч

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.

Симеонов је гостовао у многим земљама широм Европе, Азије и Америке. Наступао је у ,практично свим, престижним концертним дворанама света, међу којима су: дворана Берлинске филхармоније, Златна сала „Музикферајна“ у Бечу, Ново државно позориште – Беч, „Градска хала“ – Минхен, „Концертхебау“ – Амстердам, дворана „Бугарска“ – Софија, Центар уметности у Сеулу, Бунка Каикан центар – Токио, Викторија хол – Женева, Тонхале – Цирих, РАИ дворана Артуро Тосканини – Торино, Палау де ла музика - Барселона, Аудиторио национал де музика – Мадрид, Театро монументал – Мадрид, Аудиторио Алфредо Краус – Лас Палмас, Koлисеу –Лисабон, Кућа музике – Порто, Концертна дворана Билкент – Анкара, Левент центар – Истанбул, Сава центар, Мегарон – Атина, Мегарон – Солун, Фестивалска дворана – Осака, Центар уметности Аичи – Нагоја, Театар Винтерхур, сала Вроцлавске филхармоније, Српско народно позориште у Новом Саду, Театро аудиторио – Куенка, Театро социале ди Мантова, Театар Фор де Франс – Мартиник, историјски локалитет у Баалбеку – Либан, Аполонов амфитеатар – Патра, Иродов амфитеатар у Атини, Антички амфитеатар – Охрид и сала Нишког симфонијског оркестра.


Хуанхо Меркадал (кларинет)

Солиста је на кларинету Оркестра Симфоника дел Гран Театре дел Лицеу у Барселони од 1984. године.

Рођен је на Менорци (Шпанија) у породици велике музичке традиције, а почиње да учи кларинет са 9 година под вођством свог деде, настављајући музичке студије на Музичком конзерваторијуму на Балеарским острвима (са учитељем Пасквалом В. Мартинезом) и касније на Конзерваторијуму Муниципал де Мусика де Барселона (са маестром Јули Паниела) где је 1987. стекао супериорну титулу музике у специјалности извођења кларинета. Паралелно са редовним студијама, похађао је мајсторске курсеве код Јосе Тордера, Мануела Гутиереза и похађао неколико радионица кларинета и камерне музике, између осталих, Бахове академије у Штутгарту, радећи са професорима као што су Улф Роденхаусер, Клаус Тунеман и Инго Горицки.

Сарађивао је са различитим оркестрима и ансамблима, попут Балеарског симфонијског оркестра, Валес симфонијског оркестра, Медитеранске симфоније и Барселонског симфонијског оркестра. Учествовао је и на бројним ЦД снимцима, као и на радио и телевизијским снимцима. Своју уметничку активност употпунио је учешћем у различитим камерним групама и наступом као солиста (са Камерним оркестром Емпурда, Симфонијским оркестром Ванкувера, Камерата Са Ностра, Академијским оркестром Гран Театре дел Лицеу, Националним оркестром Радио Бугарска .....) .

Као професор кларинета, предавао је на Конзерваторијуму де Мусика де лес Илес Балеарс, у Студију Мариа Тереза из Премиа де Мар и на Музичкој школи у Премиа де Далт, где је такође био директор од 1987-1989. Предавао је и на неколико курсева и музичких радионица, међу њима и на „Међународним летњим музичким курсевима“ на Менорци, где је такође био члан спонзорског и организационог тима. Предавао је и кларинет и камерну музику у Академијском оркестру Гран Театра дел Лицеу, где је такође био члан Уметничког комитета и координатор професора. Од септембра 2012. до априла 2014. предавао је у Фондацији Баренбоим -Саид (Рамалах - Палестина) и у музичкој школи "Фусио" у Сант Цугат дел Валесу. Такође је био професор на „Академиа Иберо -Американа до Кларинете“ (Кастело де Паива - Португал).

Своју професионалну каријеру извођача комбинује са менаџментом породичног предузећа, Бротонс & Меркадал Мјузик Паблишинг Компани (од 2001). Тренутно је такође председник "Греми де едиториалс де мусика де Каталуња" (Удружење издавача музике Каталоније).


Јонас Меркедал (кларинет)

Јонас Меркадал Еулер рођен је рођен у породици са дугом музичком традицијом. Прве часове кларинета добио је са 6 година од свог оца Хуанха Меркадала, а затим је наставио студије у музичкој школи Фусио де Сант Цугат. Дипломирао је кларинет на Конзерваторијуму Сант Цугат дел Валес.

Јонас је добитник бројних награда у категорији соло кларинет и у дуо категорији (кларинет и клавир). Издвајају се прве награде на такмичењу у Тбилисију у Грузији, прва награда у Халеу у Немачкој, прва награда на такмичењу у Карслруеу у Немачкој, прву награду на Међународном музичком фестивалу "Звезде Тенерифеа" у Шпанији, прва награда на Међународном музичком такмичењу "Савшински" у Санкт Петерсбургу...

Јонас редовно похађа међународне мајсторске курсеве, у Немачкој код професора Харалда Харера и Норберта Кајзера, у Португалу код Антониа Сајотеа и Шпанији код Дмитрија Расул-Карејева и Јосепа Фустера.

Има значајно концертно искуство и као солиста и као камерни музичар. Његови успеси су високо оцењени у немачкој штампи. У априлу 2018. "Зидојче Цајтунг" је написао: "Изванредни кларинетиста, који је публици заиста одузео дах и добио громогласне овације."

Јонас се сматра изузетним талентом не само због својих техничких способности већ и због музичке зрелости.


ПРОГРАМ

 

В. А. Моцарт: Дивертименто за гудаче, Д-дур

Ф. Кромер: Концерт за 2 кларинета, Ес-дур

Г. Доницети-Симфонија за дуваче, г-мол

Џ. Ф. Соуза - Валцер за дуваче

Џ. Ф. Соуза - Марш за дуваче

Прикажи мање

ОТВАРАЊЕ КОНЦЕРТНЕ СЕЗОНЕ НСО 2021-2022 СИНФОНИА КОНЧЕРТАНТЕ

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.

Симеонов је гостовао у многим земљама широм Европе, Азије и Америке. Наступао је у ,практично свим, престижним концертним дворанама света, међу којима су: дворана Берлинске филхармоније, Златна сала „Музикферајна“ у Бечу, Ново државно позориште – Беч, „Градска хала“ – Минхен, „Концертхебау“ – Амстердам, дворана „Бугарска“ – Софија, Центар уметности у Сеулу, Бунка Каикан центар – Токио, Викторија хол – Женева, Тонхале – Цирих, РАИ дворана Артуро Тосканини – Торино, Палау де ла музика - Барселона, Аудиторио национал де музика – Мадрид, Театро монументал – Мадрид, Аудиторио Алфредо Краус – Лас Палмас, Koлисеу –Лисабон, Кућа музике – Порто, Концертна дворана Билкент – Анкара, Левент центар – Истанбул, Сава центар, Мегарон – Атина, Мегарон – Солун, Фестивалска дворана – Осака, Центар уметности Аичи – Нагоја, Театар Винтерхур, сала Вроцлавске филхармоније, Српско народно позориште у Новом Саду, Театро аудиторио – Куенка, Театро социале ди Мантова, Театар Фор де Франс – Мартиник, историјски локалитет у Баалбеку – Либан, Аполонов амфитеатар – Патра, Иродов амфитеатар у Атини, Антички амфитеатар – Охрид и сала Нишког симфонијског оркестра.


Климент Тодороски (виолина)

„Климент Тодороски је био изванредан, не само по самоувереном сценском маниру, већ и по тоналној сенци, осетљивости и елану које је унео у Елгаров Салут д’амоур и шпански плес Фаља/Креислер“.

Џефри Норис, Дејли Телеграф - Лондон

Климент Тодороски основно музичко образовање започиње у Охриду и Битољу, а наставља да студира на Националном музичком конерваторијуму у Тулузу у Француској у класи угледног македонског виолинисте Благоје Димцевског (бивши ученик Јурија Јанкелевича, на традиционалној руској школи свирања виолине) до 2004.

Тодороски је учествовао на мајсторским курсевима и такмичењима у Словенији, Русији, Румунији, Србији и Француској и добитник је бројних државних и међународних награда међу којима и Трећа награда на виолини ,, ПетарКоњовић '' такмичење у Београду, Друга награда на такмичењу „Корнелиа Бронзети“ у Румунији и прва и специјална награда на такмичењу „Охридски бисери“ у његовом родном граду. Као солиста наступио је са Македонском филхармонијом, камерним и симфонијским оркестром Факултет музичке уметности у Скопљу, такође у камерном оркестру у Тулузу, и Оркестар Национал ду Капитол де Тулуз. Његови други запажени наступи обележавају македонску концертну турнеју са светски познатим пијанистом Симоном Трпческим, Ускршњи концерт 2008. године и наступ у седишту УН -а у Њујорку на позив председника Срђана Керима. Био је и солиста концерта који је дириговао чудо од детета Илих Ривас у Скопљу 2009. Где је свирао Менделсонов концерт за виолину. Такође је сарађивао са композитором Марјаном Нечаком и снимао виолинске сола за његову Савремену балетску музику (Данс Макабре- ХНК Загреб 2008, Војчек-Марибор 2009, Сонгс оф Сонгс -МОБ Скопље 2011, Милева Ајнштаин- СНП Нови Сад 2012, Блуе беард ХНК Загреб 2015). Дипломирао је на Факултету музичке уметности у Скопљу у класи Олега Кондратенка. Од 2009. Климент Тодороски је концертни мајстор оркестра македонске опере и балета.


ЂОРЂИ АЛАЂОЗОВСКИ БИОГРАФИЈА

Ђорђи Алађозовски је рођен Берову, Македонија.

Средњу школу као и факултет завршава у Скопљу у класи професора Предрага Трајковског са највишом оценом. У току школовања сарађивао је и са професором Гораном Зафировићем код ког је и завршио средњу школу.

Постдипломске студије уписао је 2005. године код професора Мирка Исаеског на Факултету музичке уметности у Скопљу, где је стекао звање Магистар фагота. За време школовања освоио је многобројне награде и признања. Одржао је велики број солистичких концерата у земљи и иностранству. Од 2004. године ради у Нишком симфонијском оркестру на месту првог фагота. Веома запажене резултате остварио је на републчким и међународним такмичењима као професор фагота Музичке школе у Нишу, у којој ради од 2005. године. Наступа и као самостални члан дувачког квинтета “Нишки солисти” од њиховогоснивања(2008). Један је од оснивача и члан клавирског трија “Транкуило”.

У својој богатој каријери наступао је и сарађивао са великим бројем камерних састава, оркестара и диригената: Сарајевска филхармонија, Македонска филхармонија, Црногорски симфонијски оркестар, Симфонијета Софија, Kамерни оркестар Аморосо, Kамерни оркестар и квинтет Скопски солисти... Kао солиста наступао је са Нишким симфонијским оркестром, Симфонијета Софија... На позив Љубљанског фаготисте, солисте и педагога Зорана Митева, наступао је заједно са још 27 фафотиста из целе југоисточне Европе на престижном фестивалу класичне музике “Фестивал Љубљана”. Од осталих фестивала на којима је наступао су: НИМУС, Скопско лето, Дани македонске музике, Златна лира, ЛЕДАМУС... Од турнеја које је остварио издваја се наступ у Барселони и Волосу са Нишким симфонијским оркестром, као и турнеја по Италији са Симфонијетом из Софије.


ТОМЕ АТАНАСОВ БИОГРАФИЈА

Томе Атанасов се заинтересовао за обоу у средњој музичкој школи у Скопљу уз свог оца, угледног солисте и професора, Васила Атанасова који га је упознао са широким хоризонтима музичког стваралаштва. Након тога, Т. Атанасов наставља да се усавршава и култивише, све више и више на степеништу ове велике уметности, показујући свој дар током многих концертних наступа. Сазрео је чинећи значајне кораке напред, савладавши магију свирања са својом обоом. Доказ за то нису само његови солистички наступи са Македонском филхармонијом, на Скопским и Охридским летњим фестивалима, Моцарт фестивалу у Бугарској, него и стипендија коју добија на престижној Интерлохен академији уметности у САД (2002) код познатог професора Даниела Столпера. Тамо стиче ново и обогаћено уметничко искуство са којим наставља студије на Универзитету уметности Фолкванг у Есену, у Немачкој, усавршавајући своје извођачке вештине код професора обое Пјер Феита и Михаела Ниесмена.

Млад, пун енергије, испуњен љубављу према својој обои и музици уопште, већ обогаћен знањем и извођачким вештинама, овај перспективни уметник наставља своје путовање похађајући семинаре и часове са еминентним професорима као што су Давид Валтер, Стефан Скили, Алексеи Огринчук, Џон Мек, Елеин Дувас, Жозеф Робинсон, Христо Касметски итд.

Звук његове мелодичне и топле интерпретације води га у многе велике концертне дворане, где наставља да фасцинира, освајајући срца бројних слушалаца. Његови наступи са Камерним оркестром „Скопски солисти“, „Трио Атанасов“, „Симфонијета“ из Бугарске су незаборавни, али највећи подвизи су му наступи са Камерном филхармонијом у Келну и бројне концертне турнеје по Немачкој, Француској, Данској, Холандији, Белгија, Италија, Шпанија, Гибралтар, Мајорка, Ибица, Швајцарска, Шведска, Аустралија, Нови Зеланд, САД, Кина, Јужна Кореја ... Када свему томе додамо његову сарадњу са: Класик Филхармонијом из Бона, Фихлармонијком из Хага, Франкфурт Филхармонијом, ВестфалисцхеКаммерпхилхармониеГутерслох, Симфонијским оркестром из Рура, Омладинском филхармонијом из Колна, Нирвана симфонијским оркестром – Јужна Кореа итд., Уз његов први ЦД са Камерном филхармонијом Келн на којем свира два солистичка концерта, Тометова биографија постаје синоним за ретку и успешну музичку каријеру који инспирише и задивљује. Данас Т. Атанасов обогаћује представе у Македонској опери и балету као први обоиста. Натупао је у најпрестижнијим дворанама и катедралама широм света, попут: Сиднејске опере, Градске рециталне сале у Сиднеју, Палау Де Ла Мусика Де Валенсиа, Барок дворана Росток, Катедрала Светог Павла у Мелбурну, Катедрала Светог Ђорђа у Перту и многи други. Као први обоист у наведеним оркестрима, наступао је у: Тонхалеу у Диселдорфу, Келн филхармонији, Концертхаус у Берлину , Бетовен хали у Бону, Меистер зингер хали у Нурнбергу, НДР Дас Бремер Концертхаус у Бремену, Ла Скала у Милану, Пекиншка филхармонија, Шангајска филхармонија итд. Наравно, овако импресивна уметничка биографија допуњена је наградама и признањима као што су: Прва места на републичким такмичењима у Македонији, Лауреат на такмичењу „Музички таленти“ у Софији - Бугарска, награда „Феникс“ за висока достигнућа у уметности музика 2015. - Македонија.


Драган Ђорђевић - виолончело

image

По описима штампе и оценама критичара Драган Ђорђевић је једна од најоригиналнијих уметничких личности своје генерације. Познатији као Сузуки, Ђорђевић је свој надимак добио захваљујући чувеној Сузуки методи која му је помогла у првим музичким корацима када је имао само шест година. Своје музичко образовање је започео са виолином у Школи за музичке таленте у Ћуприји, али две године касније опредељује се за виолончело. Након првих часова са проф. Рељом Ћетковићем чело остаје његов трајни избор.

По завршетку студија на Факултету музичке уметности у Београду у класи Сандре Белић, одлази на Guildhall школу за музику и драму, у класу проф. Стефана Попова. Током боравка у Лондону добија прилику да свира у једном од најпрестижнијих оркестара на свету као што је Лондонски Симфонијски Оркестар, а био је и гостујући соло челиста Краљевске Северне Симфоније.

Након упознавања са чувеним Јанг-Чанг Чоом 2002. године одлучује да настави специјализацију у његовој класи на Високој школи за музику у Есену. Након пар година у Немачкој постаје добитник престижне Почасне дипломе, а истовремено, као веома млад музичар именован је за профестора чела на Факултету музичке уметности у Београду.

Један од његових приоритета је било усавршавање извођења од најбољих светских челиста и музичких педагога као што су Миша Мајски, Борис Пергаменчиков, Давид Такено, Давид Григоријан, Нада Кецман као и са члановима Велинџер, Такач, Мелос и Албан Берг квартета. Уз овакав континуирани рад и јединствени стил који поседује, врло рано постао је лауреат међународног такмичења у Београду - Jeunesses Musicales, а касније и добитник бројних специјалних награда на међународним такмичењима попут Antonio Janigro и Markneurkirchen.

2011. године, почаствован позивом маестра Валерија Гергиева, постаје гостујући соло челиста Симфонијског оркестра Мариинског Театра. Две године касније враћа се у Санкт Петербург како би одржао још један концерт, али овог пута публику у сали Мариинског театра осваја реситалом са пијанистом Владимиром Милошевићем.

Члан је и DOUBLE SENS ансамбла са којим редовно наступа и снима за Дојче грамофон.

Као солиста и камерни музичар наступао је у Америци, Кини, Русији, Холандији, Шведској, Норвешкој, Белгији, Бугарској, Румунији, Монаку, Кореји, Аустрији, Немачкој, Великој Британији, Швајцарској, Француској, Финској и многим другим земљама.

Сузуки је неговао камерну музику и са квартетом Рубикон са којима је између осталог гостовао на престижном City of London фестивалу.

Од иностраних фестивала издвајају се још BBC Proms, Festival Аuvers - sur - Oise, Sion Valais Shlomo Mintz Festival.

У региону нема битнијег фестивала на ком Ђорђевић није учествовао – од БЕМУС-а када је 2016. године извео Шостаковичев концерт, преко Охридског лета, Лауреата Катје Попове, НИМУСа, до Загребачких љетних вечери (Zagreb Summer Evenings), НОМУС-а, Котор-Арт-а и Чело Фест-а у Београду, БЕЛЕФ-а, АРЛЕМ-а и фестивала Бољшој.

Наступао је са Bergische Symfoniker, Београдском филхармонијом, Kammer Philarmonie Amade, Симфонијским оркестром РТС, Kамерата Сербика, Bamber Chamber Orchestra, Симфонијским оркестром РТВ Словеније, Војвођанским симфоничарима, Нишким симфонијским оркестром, Гудачима Св. Ђорђа, Македонском филхармонијом, Симфонијским оркестром југоисточне Европе, Плевенском филхармонијом, Камерним оркестаром Душан Сковран, Камерата Академика и другим оркестрима широм региона.

Сарађивао је са уметницима као што су Итамар Голан, Јулијан Рахлин, Емил Табаков, Тан Дун, Шломо Минц, Денис Шаповалов, Михаил Шербахов, Роман Симовић, Немања Радуловић, Алена Баева, Oлга Ситковецки, Бојан Суђић, Минчо Минчев, Франческа Дего, Џон Адамс, Ен Шао, Питер Скалтроп, Лесли Хауард и многи други.

Ванредни је професор на Факултету музичке уметности у Београду. Од 2015. године Драган Ђорђевић је уметнички директор у Школи за музичке таленте у Ћуприји, а од 2019. уметнички директор Фестивала музичке изузетности „Раванелиус“.

Сузуки свира на виолончелу Џејмса и Хенрија Бенкса из 1797. године.


ПРОГРАМ

 

Ј. Хајдн: Синфониа кончертанте, Б-дур за (виолину, виолончело, обоу и фагот)

Д. Шостакович: Камерна симфонија, ц-мол

Прикажи мање

04.06.2021. сала НСО у 19 ч. Добро дошли!

Милена Ињац (1969), дипломирала дириговање 1992. године на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Станка Шепића. Магистрирала је на истом факултету 1996. године, а докторирала 2015. године у класи проф. Даринке Матић-Маровић. Усавршавала се две године заредом на Universität für Мusik und darstellende Кunst у Бечу и сарађивала са маестром Јормом Панулом, Петером Етвошом, Ангелом Шуревом и Младеном Јагуштом.

Освојила је прву награду на 3.Интернационалном фестивалу “Свет музике” у Италији диригујући камерним саставом Нишког симфонијског оркестра. НаОсвојила је прву награду на 3. Интернационалном фестивалу “Свет музике” у Италији диригујући камерним саставом Нишког симфонијског оркестра, 2000. године. Добитник је “Златне значке”, престижне награде 20. Интернационалних хорских свечаности у Нишу, 2004. године. Лауреат је Еурооркестар Фестивала у Москви, Русија, 2012. године. Наступала је са Београдском Филхармонијом, Опером Народног позоришта у Београду, Симфонијским оркестром РТС, “Станислав Бинички” Симфонијским оркестаром, Црногорским симфонијским оркестром, Сарајевском филхармонијом, Македонском Филхармонијом, Опером Македонског националног театра, Саварија симфонијским оркестром, Мађарска, Пловдивском, Видинском, Шуменском и Врачанском државном филхармонијом у Бугарској, Ст.Олбан симфонијским оркестром у Великој Британији, Музика театро Ансамблом у Риму, као и Омладинским оркестром Турина у Валенсији, Оркестром Конзерваторијума Оскар Еспла у Аликантеу, Шпанија, Националним симфонијским и филхармонијским омладинским оркестрима Ел Салвадора, Националним симфонијским омладинским оркестрима, хором и балетом “Хосе Артигас” и СОДРЕ у Монтевидеу (Уругвај). Стални је гост диригент Нишког симфонијског оркестра. Милена Ињац је дириговала Интернационалним симфонијским оркестром, централног 29. Фестивала Оркестара у Мурсији, Шпанија 2010. године и диригент Интернационалног Еурооркестар симфонијског оркестра на истоименом фестивалу у Москви, априла 2012. године. Гостовала је на Трибини композитора у Београду, Бољшој фестивалу Емира Кустурице на Мокрој Гори, НИМУС фестивалу у Нишу, као и фестивалима у Шведској, Грчкој, Аустрији, Бугарској, Италији, Шпанији, Уругвају и Русији. Одржала је мастеркласе дириговања у Шпанији, Ел Салвадору и Уругвају. Остварила је трајне снимке за потребе радија и ТВ у земљи и иностранству и два CD издања вокално-инструменталне и инструменталне музике у издању Факултета уметности у Нишу, као и DVD снимљен уживо у Шпанији у издању Универзитета у Мусији. Милена Ињац је професор предмета Оркестар и диригент Симфонијског и Камерног оркестра Concertante Факултета уметности и уметнички руководилац и диригент сценских извођења оперете Ј.Штрауса: Слепи миш и опере Ђ. Росинија: Севиљски берберин, у оквиру обнове оперске сцене у Нишу, у сарадњи Факултета уметности у Нишу, Нишког симфонијског оркестра и Народног позоришта у Нишу. Оперета Слепи миш успешно је изведена као гостујућа представа у сезони 2013. у Народном позоришту у Београду. Продекан је за наставу на ФУ и координатор за међународну сарадњу Универзитетског центра у оквиру пројекта Еразмус+.

Солиста: Андрија Мамутовић (клавир)

image

Андрија Мамутовић је рођен 21. 10. 1990. године у Нишу. Основно и средње музичко образовање је стекао у класи проф. Боривоја Младеновића. У току школовања је освојио велики број награда на републичким и међународним такмичењима од којих су најзначајније: I награда на Међународном такмичењу младих пијаниста у Нишу (2002, 2004, 2006, 2008, 2010. године), I награда на Републичком такмичењу музичких и балетских школа Србије у Београду (2001, 2003, 2005, 2007, 2009. године), I награда на Такмичењу младих пијаниста у Шапцу (2002, 2003, 2004. године). Основне и мастер академске студије је завршио на Факултету уметности у Нишу, у класи професора Александра Сердара. Током студирања је учествовао на Такмичењу младих пијаниста у Нишу (I награда), такмичењу “Chopin in memoriam” у Варни (IV награда), такмичењу “Охриски бисери” (I награда), Међународном такмичењу младих пијаниста ,,Даворин Јенко“ 2014. год. (I награда), такмичењу младих пијаниста у Шапцу 2014. год. (I награда). Полазник је мајсторских курсева професора Бориса Краљевића, Александра Сердара, Јурија Кота, Michaela Leslia, Бруна Канина и Stephena Kovachevicha. Наступао је у више градова Србије, Македонији, Америци (Финикс, Аризона) и на фестивалима Бемус, Нимус, Константинус, Евмелиа. Свирао је са Нишким симфонијским оркестром концерте Баха и Шопена и сарађивао са диригентима Весном Шоуц и Миленом Ињац. Докторирао је на Факултету музичке уметности у Београду са темом Брамсова клавирска музика, у класи професора Александра Сердара. Ради као доцент на клавирској катедри на Факултету уметности у Нишу. Његови студенти су добитници награда на пијанистичким такмичењима. Учествовао је у раду жирија на такмичењима у Зајечару и Смедереву.


ПРОГРАМ

 

В. А. Моцарт: Клавирски концерт бр. 23

Х. Виља Лобос: Choro бр.1, за гудаче

Ж. Бизе: Кармен свита, за дуваче

Прикажи мање

27. мај 2021. сала НСО, у 19 ч. Добро дошли!

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.

Симеонов је гостовао у многим земљама широм Европе, Азије и Америке. Наступао је у ,практично свим, престижним концертним дворанама света, међу којима су: дворана Берлинске филхармоније, Златна сала „Музикферајна“ у Бечу, Ново државно позориште – Беч, „Градска хала“ – Минхен, „Концертхебау“ – Амстердам, дворана „Бугарска“ – Софија, Центар уметности у Сеулу, Бунка Каикан центар – Токио, Викторија хол – Женева, Тонхале – Цирих, РАИ дворана Артуро Тосканини – Торино, Палау де ла музика - Барселона, Аудиторио национал де музика – Мадрид, Театро монументал – Мадрид, Аудиторио Алфредо Краус – Лас Палмас, Koлисеу –Лисабон, Кућа музике – Порто, Концертна дворана Билкент – Анкара, Левент центар – Истанбул, Сава центар, Мегарон – Атина, Мегарон – Солун, Фестивалска дворана – Осака, Центар уметности Аичи – Нагоја, Театар Винтерхур, сала Вроцлавске филхармоније, Српско народно позориште у Новом Саду, Театро аудиторио – Куенка, Театро социале ди Мантова, Театар Фор де Франс – Мартиник, историјски локалитет у Баалбеку – Либан, Аполонов амфитеатар – Патра, Иродов амфитеатар у Атини, Антички амфитеатар – Охрид и сала Нишког симфонијског оркестра.

Станислава Алађозовски - виолина

Станисалава Алађозовски, рођена у Нишу 1980.године. Своје прве музичке кораке стекла у класи проф. Драгана Стефановића у Нишу. После прве награде на фестивалу музичких школа Србије, своје школовање наставља у Ћуприји у школи за музичке таленте, у класи проф.Владислава Савковића и Ђерђа Зазровића. Студије ФУ у Приштини похађала је у класи проф. Јасне Максимовић, Љубомира Михаиловића и Владимира Коха, где је и дипломирала 2002. године са највишом оценом. Добитник је стипендије града Ниша (1991/2002) и Норвешке стипендије. Магистрирала је на ФУ у Нишу у класи проф. Ангела Станкова. Као солиста одржала је велики број концерата реситалног карактера у земљи и иностранству. Као члан и солиста камерног оркестра “Аморосо”наступала је у Порто Хелију, Нишу, Лесковцу, Бања Луци, Тузли, Сарајеву, Бјељини, као и у Црног гори Цетиње (Зетски дом), Котор (црква св. Николе), Подгорица (галерија музеја Црногорске савремене уметности).... Диригенти са којима је сарађивала: Станимир Реџић, Зоран Станисављевић, Сузана Костић, Дејан Савић, Србољуб Динић, Александар Саша Спасић, Весна Шоуц, Милена Ињац, Ђулио Молес, Ле Фи Фи, Свилен Симеонов, Азис Садиковић, Тошио Јаганисава, Саша Николовски-Ђумар... Радила је као професор виолине у Лесковачкој, потом у Нишкој музичкој школи, где има запажене резултате као педагог (од похвала до лауреата међународних такмичења). Са Балканским камерним оркестром наступала је у Јапану (2014/2018/2019), Београду (2015), Женеви (2016) и Бечу (2017). Са Балканским камерним оркестром, поред концертне турнеје снимљен је и ЦД, са најлепшим серенадама за гудачки оркестар (Чајковски и Дворжак), у продукцији немачке издавачке куће "AUDITE".

На позив Маестре Милене Ињац, била је ментор и учествовала у припреми и извођењу концерта Факултета уметности у Нишу. Концерт мајстор је Нишког симфонијског оркестра од 2006.године. Са Нишким симфонијским оркестром и Маестром Симеоновим, издваја се наступ у Барселони, у сали Палау де Музик у којој је изведена Хендлова Миса. На позив руководства Софијског оркестра, 2020. године - Симфониета и Маестра Симеонова, придружује се оркестру као гостујући концерт мајстор, на турнеји по Италији (Верона, Савона, Бари).


Солиста: Саша Мирковић - виола по мишљењу критичара "најбољи српски виолиста" и "харизматични уметник препун ентузијазма", активан је као солиста, камерни и оркестарски музичар, као педагог и организатор музичког живота. На бројним реситалима и камерним концертима, али и на наступима са ансамблом Метаморфозис, чији је оснивач и уметнички вођа, изводи разноврстан и специфичан програм – од барока до савремене музике српских и светских аутора, те до граничних жанрова који комбинују класичне идиоме са етно, џез и поп изразом, аудио и видео технологијом. Рођен у Чачку, 1980. године, музичко образовање стекао је у Школи за музичке таленте у Ћуприји, након чега уписује основне, потом и магистарске студије на Факултету музичке уметности у Београду. Током студија, био је добитник великог броја првих и специјалних награда, укључујући и награде за извођење савремене музике. Међу признањима је и премија такмичења Таленти за 21. век у Словачкој, захваљујући којој је као солиста наступио са Словачким камерним оркестром под управом виолинисте Богдана Вархала. Обимна концертна активност Саше Мирковића обухвата извођења на свим најзначајнијим фестивалима уметничке музике у Србији (Бемус, Међународна трибина композитора, КоМА, БУНТ...), али и наступе у претижним двоаранама и фестивалима широм Европе, у САД, Канади, Аустралији, Новом Зеланду, Хонг Конгу, Италији, Шпанији, Немачкој, Грчкој, Словачкој, Португалу, Бразилу, Кини, Чешкој, БИХ, Мађарској, Летонији, Холандији, Аустрији, Шведској, Норвешкој, Јужној Кореји, Енглеској (Карнеги хол, Њујоршка филхармонија, Волт Дизни Хол, Сиднејска опера, Санта Ћећилија, Палау де ла Музика, Барбикан, Плејел...). Као солиста наступао је са Ансамблом АРТЕ, БКО Љубица Марић, БГО Душан Сковран, Камерним оркестром Шлезингер, СО Војске Србије Станислав Бинички, Омладинским симфонијским оркестром Југоисточне Европе, Камерним оркестром Универзитета у Крагујевцу, Но Бордерс Оркестар. Последњих година остварује изузетно запажене наступе као солиста испред Ансамбла Метаморфозис, чији је оснивач и уметнички вођа. Остварио је значајан број трајних снимака за националне и међународне радијске и телевизијске куће. Мирковић је запослен као наставник у звању ванредног професора на Филолошко уметничком факултету у Крагујевцу и соло виола је регионалног Но Бордерс Оркестар. Посвећен истраживању и интерпретацији музике савремених аутора, Мирковић је премијерно извео преко 80 солистичких, камерних и концертантних дела за виолу. Међу ауторима који су Саши Мирковићу посветили своја дела су: Александра Вребалов, Светлана Савић, Драгана Јовановић, Зоран Ерић, Наташа Богојевић, Ана Гњатовић, Бранка Поповић, Драшко Аџић, Ивана Стефановић, Милорад Маринковић, Стеван Ковач Тикмајер, Александар Седлар, Милорад Маринковић, Јасна Вељановић, Петер Мацхајдик, Аират Ицхмоуратов, Владимир Кораћ, Владимир Трмчић, Соња Калајић, Драган Латинчић, Ивана Стефановић... „Наступи Саше Мирковића последњих година постали су синоним за одлично изабран програм и квалтетно извођење светске и српске савремене музике. Било да наступа са ансамблом Метаморфозис или у неком другом саставу, овај ентузијаста и врсни музичар публици и захвалним композиторима нуди врхунску интерпретацију нових дела. Овакви музичари драгоцени су савременим ауторима, јер представљају најбољи доказ да постоје људи који нову музику могу да учине атрактивном за публику.” Срђан Тепарић, музички критичар (Радио Београд 2, Арс сонора, мај, 2014) „За Сашу Мирковића данас слободно и без трунке претеривања можемо да тврдимо да је наш најбољи виолиста. Али, не само то – овај харизматични уметник препун ентузијазма, заједно са члановима ансалмбла Метаморфозис, које увек истиче као нераздвојни параметар сопственог успеха, реализује све боље и боље наступе са изнова свежим,пријемчивим, а квалитетним програмима, чиме уметничко трагање и упорност, у времену у коме живимо и у атмосфери коју многи користе као изговор за сопствене неуспехе – добија сасвим посебну димензију.” Ана Ћирица, музички уредник и водитељ Радио Београда 2 Радио Београд 2, Арс сонора, децембар 2014.


ПРОГРАМ

 

W. A. Mozart: Sinfonia Concertante

G. F. Handel: Music for the Royal Fireworks, Ouverture - за дуваче, ар. С. Симеонов

Прикажи мање

13.5.2021. сала НСО, у 19 ч. Добро дошли!

Милена Ињац (1969), дипломирала дириговање 1992. године на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Станка Шепића. Магистрирала је на истом факултету 1996. године, а докторирала 2015. године у класи проф. Даринке Матић-Маровић. Усавршавала се две године заредом на Universität für Мusik und darstellende Кunst у Бечу и сарађивала са маестром Јормом Панулом, Петером Етвошом, Ангелом Шуревом и Младеном Јагуштом.

Освојила је прву награду на 3.Интернационалном фестивалу “Свет музике” у Италији диригујући камерним саставом Нишког симфонијског оркестра. НаОсвојила је прву награду на 3. Интернационалном фестивалу “Свет музике” у Италији диригујући камерним саставом Нишког симфонијског оркестра, 2000. године. Добитник је “Златне значке”, престижне награде 20. Интернационалних хорских свечаности у Нишу, 2004. године. Лауреат је Еурооркестар Фестивала у Москви, Русија, 2012. године. Наступала је са Београдском Филхармонијом, Опером Народног позоришта у Београду, Симфонијским оркестром РТС, “Станислав Бинички” Симфонијским оркестаром, Црногорским симфонијским оркестром, Сарајевском филхармонијом, Македонском Филхармонијом, Опером Македонског националног театра, Саварија симфонијским оркестром, Мађарска, Пловдивском, Видинском, Шуменском и Врачанском државном филхармонијом у Бугарској, Ст.Олбан симфонијским оркестром у Великој Британији, Музика театро Ансамблом у Риму, као и Омладинским оркестром Турина у Валенсији, Оркестром Конзерваторијума Оскар Еспла у Аликантеу, Шпанија, Националним симфонијским и филхармонијским омладинским оркестрима Ел Салвадора, Националним симфонијским омладинским оркестрима, хором и балетом “Хосе Артигас” и СОДРЕ у Монтевидеу (Уругвај). Стални је гост диригент Нишког симфонијског оркестра. Милена Ињац је дириговала Интернационалним симфонијским оркестром, централног 29. Фестивала Оркестара у Мурсији, Шпанија 2010. године и диригент Интернационалног Еурооркестар симфонијског оркестра на истоименом фестивалу у Москви, априла 2012. године. Гостовала је на Трибини композитора у Београду, Бољшој фестивалу Емира Кустурице на Мокрој Гори, НИМУС фестивалу у Нишу, као и фестивалима у Шведској, Грчкој, Аустрији, Бугарској, Италији, Шпанији, Уругвају и Русији. Одржала је мастеркласе дириговања у Шпанији, Ел Салвадору и Уругвају. Остварила је трајне снимке за потребе радија и ТВ у земљи и иностранству и два CD издања вокално-инструменталне и инструменталне музике у издању Факултета уметности у Нишу, као и DVD снимљен уживо у Шпанији у издању Универзитета у Мусији. Милена Ињац је професор предмета Оркестар и диригент Симфонијског и Камерног оркестра Concertante Факултета уметности и уметнички руководилац и диригент сценских извођења оперете Ј.Штрауса: Слепи миш и опере Ђ. Росинија: Севиљски берберин, у оквиру обнове оперске сцене у Нишу, у сарадњи Факултета уметности у Нишу, Нишког симфонијског оркестра и Народног позоришта у Нишу. Оперета Слепи миш успешно је изведена као гостујућа представа у сезони 2013. у Народном позоришту у Београду. Продекан је за наставу на ФУ и координатор за међународну сарадњу Универзитетског центра у оквиру пројекта Еразмус+.

Солиста: Петра Спасојевић (клавир)

image

Петра Спасојевић је рођена у Куршумлији 22. децембра 2004. године. Због такозваног "инкубаторског слепила" и потребе за специјалним образовањем, са шест година преселила се у Нови Сад ради похађања наставе у основној школи за децу са сметњама у развоју „др. Милан Петровић“.

Сплетом срећних околности, 2014.године, Петра је упознала своју професорицу клавира Ану Фрлин која ју је узела у своју класу у Музичкој школи „Исидор Бајић“ у Новом Саду. Петра је инклузивно била укључена у редовну наставу у основној школи „Соња Маринковић“, коју је успешно завршила у школској 2018/2019.

У овом тренутку Петра је ученица првог разреда средње Музичке школе „Исидор Бајић“ Нови Сад , клавир у класи Ане Фрлин.

Током претходних седам година школовања, Петра је учествовала на бројним пијанистичким такмичењима, домаћим и међународним, где је освајала највиша признања од којих: „Специјалну награду за ауторско дело“, прву награду на међународном онлине такмичењу за своју композицију 2020, максималан број бодова на већини такмичења, и освојене две титуле лауреата на „Фестивалу пијанизма“ у Сремској Митровици и „Фестивалу Исидор Бајић“ у Новом Саду.

Као представница Србије 2020. године, наступила на такмичењу „VirtuososV4+ Свирамо истим језиком“ у Будимпешти освојила две велике награде, Специјалну награду и награду публике, након чега је добила позив да наступи на концерту светски признатог виолинисте Немање Радуловића.

Иза Петре је велики број наступа, а љубав према сцени мотивише је да се усавршава и музиком осваја публику. Свој први солистички концерт одржала је када јој је било дванаест година.

Уз рад са композиторком Доротеом Вејновић, Петра улази у свет композиције и нада се да ће њена дела ускоро доћи до слушалаца.

Жеља јој је да се развије као пијаниста и композитор и да својим радом покаже свету како се руше границе и предрасуде када се ради оно што се воли.

Награде:
Фестивал Исидор Бајић:
- Прва награда: 2016. год., 2017. год., 2018. год., 2019. год.
- Лауреат 2019. год.
- Специјална награда за Ауторско дело 2016. год.
Међународно такмичење младих пијаниста Музичка школа „Јосиф
Маринковић“Зрењанин
- Прва награда 2017. год. и 2018. год.
Међународно такмичење младих пијаниста Шабац
- Прва награда, 2017. год.
Међународно музичко такмичење „Fantast„ Музичка школа „Петра Коњоволић“ Бечеј
- Прва награда 2017. год и 2019.год.
Међународно пијанистичко такмичење „Славенски"
- Прва награда 2016. год. и 2018. год.
Фестивал пијанизма, међународно пијанистичко такмичење Сремска Митровица
- Прва награда 2019. год.
- Лауреат 2019. год.
International piano competition Смедерево 2020
- Прва награда ( за композицију)
International online competition „Art in experience“ Македонија
- Прва награда 2020. год.
„Musica live" 1st Interntional Piano Competition Online
-Certificate od honorare mention
Virtuozi V4+
- Специјална награда 2020. год.
- Награда публике 2020. год.


ПРОГРАМ

 

В.А. Моцарт Клавирски концерт бр. 12, А - дур , К414

Габриел Фауре Pavane

Хоакин Родриго Адађо, за дуваче

Прикажи мање

29.4.2021. сала НСО, у 19 ч Добро дошли!

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.

Симеонов је гостовао у многим земљама широм Европе, Азије и Америке. Наступао је у ,практично свим, престижним концертним дворанама света, међу којима су: дворана Берлинске филхармоније, Златна сала „Музикферајна“ у Бечу, Ново државно позориште – Беч, „Градска хала“ – Минхен, „Концертхебау“ – Амстердам, дворана „Бугарска“ – Софија, Центар уметности у Сеулу, Бунка Каикан центар – Токио, Викторија хол – Женева, Тонхале – Цирих, РАИ дворана Артуро Тосканини – Торино, Палау де ла музика - Барселона, Аудиторио национал де музика – Мадрид, Театро монументал – Мадрид, Аудиторио Алфредо Краус – Лас Палмас, Koлисеу –Лисабон, Кућа музике – Порто, Концертна дворана Билкент – Анкара, Левент центар – Истанбул, Сава центар, Мегарон – Атина, Мегарон – Солун, Фестивалска дворана – Осака, Центар уметности Аичи – Нагоја, Театар Винтерхур, сала Вроцлавске филхармоније, Српско народно позориште у Новом Саду, Театро аудиторио – Куенка, Театро социале ди Мантова, Театар Фор де Франс – Мартиник, историјски локалитет у Баалбеку – Либан, Аполонов амфитеатар – Патра, Иродов амфитеатар у Атини, Антички амфитеатар – Охрид и сала Нишког симфонијског оркестра.

Денис Шаповалов (виолончело)

“Велики таленат! Требао би бити поносан на свој дар! "- тако је Шаповалова описао познати Мстислав Ростропович, један од највећих виолончелиста 20. века.

Шаповалов је добио признање за свој невероватни дар на Међународном такмичењу Чајковски 1998. године, где му је жири једногласно доделио 1. награду. Златна медаља на такмичењу Чајковски утабала је пут до најпрестижнијих светских концертних дворана - Велике дворане Московског конзерваторијума, Краљевске концертне дворане Амстердам, Краљевске фестивалске дворане и Барбицан Центра у Лондону, концертне дворане Минхенске филхармоније, Концертне дворане Мегарон у Атини, Национални музички аудиторијум и Palacio de Congresos у Мадресу, Конференцијска дворана UNESCO-а у Паризу, Vaduzer Saal у Лихтенштајну, дворане Avery Fisher у Њујорку, дворане Peabody у Дејтону, Концертне дворане у Пекингу, Токио Бунке Каикан концертне дворане и дворане Suntori у Токију.

Шаповалов сарађује с водећим светским оркестрима - Симфонијским оркестром Баварског радија, Холандском филхармонијом, Лондонском филхармонијом, Лондонским симфонијским оркестром, Градским симфонијским оркестром Токио, Симфонијским оркестром Чајковски, Академским симфонијским оркестром из Санкт Петербурга, Литванским државним симфонијским оркестром, Бусанском филхармонијом, Братиславским симфонијским оркестром, Аалборшким симфонијским оркестром и Симфонијским оркестром у Макау.

Маестро Ростропович издвојио је Шаповалова међу свим руским виолончелистима и позвао га да наступа заједно с њим у Русији, Великој Британији и САД-у и да учествује на Ростроповичевим фестивалима у Азербејџану и Француској. Шаповалов је био једини виолончелиста који је с Лондонским симфонијским оркестром учествовао у прослави Ростроповичевог 75. рођендана у Њујорку и Лондону.

Денис је такође сарађивао са познатим светским диригентима као што су: Лорин Мазел, Jukka-Pekka Saraste, Владимир Федосев, Yutaka Sado, Andrew Litton, Christian Badea, Владимир Спиваков, Gintaras Rinkevicius, Yuri Bashmet, Gianandrea Noseda, Alexander Vedernikov и Thomas Sanderling.

Денис је учествовао на бројним међународним фестивалима у Русији, Европи, Азији и САД-у. Наступао је у емисијама радијских и ТВ емисија које су снимили "Russia-Culture", "Baierischer Rundfunk", "Radio France", "NI Public Radio", "Baiern Klassik", "Das Erste ARD", "Mezzo", "NHK" .

Шаповалов је такође изванредан камерни уметник; наступио је заједно с многим истакнутим музичарима, укључујући Родиона Шчедрина, Вадима Репина, Николаја Знаидера, Сергеја Бабајана, Џона Накаматсуа, Alexandera Ghindina, Andresa Mustonena.

Шаповалов активно учествује у разним модерним музичким пројектима; први је извео композиције Rodiona Shchedrina, Gie Cancellija, Jacoba ter Veldhuisa, Claudea Bolinga и других у Русији и свету.

Шаповалов је 2007. године постао први класични музичар који је извео самостални концерт на Северном полу.

Денис Шаповалов је свестрани уметник; није само академски извођач, већ на свом репертоару има и оригинални џез програм. Денис је своју страст према рок музици претворио у своје цроссовер пројекте "Изнад земље" и " Rock vs Rococo ", који привлачи нову публику својим класичним музицирањем.

Шаповалов је рођен 1974. у граду Чајковски на Уралу. 2000. године дипломирао је на Московском државном конзерваторијуму Чајковски, где је студирао код професорке Наталије Шаховске. Дванаест година предавао је виолончело као професор на Московском конзерваторијуму. Денис је редовно позиван на одржавање мајсторских курсева у Русији и иностранству. Интерес студената из различитих земаља да их Денис подучава био је толико велики, да је 2014. дошао на идеју покренути образовни пројекат "Cello Travel International Academy".

Од 2016. године Денис наставља са композиторском активношћу, наступајући као виолончелиста и диригент са својим делима.

У периоду 2019-20. Шаповалов је дебитовао у концертној дворани Tonhalle Maag у Цириху, у концертној дворани Zaryadje у Москви, у Palau de la Musica у Валенцији и у Златној дворани бечког Музикферајна.


ПРОГРАМ

 

Е. Елгар: Серенада за гудаче оп. 20

А. Пиацола: Fuga y Misterio, за гудаче, ар. С. Симеонов

Ф. Гулда: Концерт за соло виолончело и дуваче


Карте се могу купити на благајни НСО по цени од 400 динара, сваког радног дана од 08 - 15ч. Због примене епидемиолошких мера у сали позоришта, без заштитне маске улаз на концерт неће бити могућ. Хвала на разумевању!

Прикажи мање

08.04.2021. сала НСО, у 19 ч Добро дошли!

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.

Симеонов је гостовао у многим земљама широм Европе, Азије и Америке. Наступао је у ,практично свим, престижним концертним дворанама света, међу којима су: дворана Берлинске филхармоније, Златна сала „Музикферајна“ у Бечу, Ново државно позориште – Беч, „Градска хала“ – Минхен, „Концертхебау“ – Амстердам, дворана „Бугарска“ – Софија, Центар уметности у Сеулу, Бунка Каикан центар – Токио, Викторија хол – Женева, Тонхале – Цирих, РАИ дворана Артуро Тосканини – Торино, Палау де ла музика - Барселона, Аудиторио национал де музика – Мадрид, Театро монументал – Мадрид, Аудиторио Алфредо Краус – Лас Палмас, Koлисеу –Лисабон, Кућа музике – Порто, Концертна дворана Билкент – Анкара, Левент центар – Истанбул, Сава центар, Мегарон – Атина, Мегарон – Солун, Фестивалска дворана – Осака, Центар уметности Аичи – Нагоја, Театар Винтерхур, сала Вроцлавске филхармоније, Српско народно позориште у Новом Саду, Театро аудиторио – Куенка, Театро социале ди Мантова, Театар Фор де Франс – Мартиник, историјски локалитет у Баалбеку – Либан, Аполонов амфитеатар – Патра, Иродов амфитеатар у Атини, Антички амфитеатар – Охрид и сала Нишког симфонијског оркестра.

Simos Papanas , je diplomirao na Univerzitetu Jejl u SAD-u, a usavršavao se kod svetski poznatih profesora violine: Erika Fridmena, Tarasa Gabore, Petra Arnaoudova… Sarađivao je sa mnogim poznatim orkestrima: Staatskapelle Dresden, orkestar Boljšoj teatra, Minhenski simfonijski orkestar, Zurich kamerni orkestar, Camerata Salzburg, Kammerorchester Basel, Praški simfonijski orkestar, Geneva Camerata, Atinski državni orkestar, Solunski državni simfonijski orkestar, Nacionalni simfonijski orkestar Grčkog radija, Sofijska filharmonija, Kiparski simfonijski orkestar, Sudwestdeutsche Philharmonie… Snimao je kao solista za neke od najvećih svetskih izdavačkih kuća u domenu klasične muzike: Deutsche Grammophon, BIS i Centaur, a učestvovao je na nekim od najprestižnijih svetskih umetničkih festivala kao što su: Verbier Festival (Švajcarska), Schleswig-Holstein Festival (Nemačka), Sommets Musicaux Gstaad (Švajcarska), Sankt Peterburški festival violine (Rusija), Barocktage Melk ( Austrija), Bristol Proms (Engleska), Festival Pollenca (Mallorca, Španija), Zaklada Helicon (New York), Odessa Classics (Ukrajina), Atinski festival i Muzički festival u Tokiju. Nastupao je u koncertnim dvoranama kao što su Carnegie Hall (New York), Palau de la Musica (Barselona), velika filharmonijska dvorana Sankt Petersburga i pozorište Herbst (San Francisco). Redovno sarađuje sa svetski poznatim violinistom Danielom Hopeom, a svirao je kamernu muziku s glavnim muzičarima Bečke filharmonije, Berlinske filharmonije, Njujorške i Filharmonije Grada Filadelfije. Papanas je držao majstorske kurseve na Univerzitetu McGill (Kanada), Državnom Univerzitetu Lujzijana, Univerzitetu Pacific (Kalifornija), Univerzitetu Soochow (Tajvan), Akademiji Pancho Vladigerov (Sofija, Bugarska), Univerzitetu Makedonija (Solun, Grčka) i akademiji Staatskapelle Dresden. S obzirom da je i uspešan kompozitor, njegova dela su se izvodila širom sveta: SAD, Kanada, Iran, Peru, Japan, Tajvan i u većini evropskih zemalja, uključujući važne koncertne dvorane poput bečke Musikverein, ciriške Tonhalle i Nacionalne koncertne dvorane u Tajpeju (Tajvan).


ПРОГРАМ

 

Т. Албинони ар. R. Giazotto: Адађо у г-молу за гудаче

А. Вивалди: Годишња доба - за соло виолину и гудаче

Г. Ф. Хандел: Алелуја из ораторијума Месија за дуваче, ар. С. Симеонов

Џ. Вилијамс: J. Williams in Concert , за дуваче, ар. С. Симеонов


Карте се могу купити на благајни НСО по цени од 400 динара, сваког радног дана од 08 - 15ч. Због примене епидемиолошких мера у сали позоришта, без заштитне маске улаз на концерт неће бити могућ. Хвала на разумевању!

Прикажи мање

5.3.2021. сала Hародног позоришта, Ниш, у 19 ч

Јули Дамианов

Рођен 26. јула 1959. године у Пернику. Дипломирао је на Националној музичкој школи "Лиубомир Пипков" у Софији са специјалношћу "клавир" и Националном музичком академијом "Панчо Владигеров" са "оркестарским дириговањем", код проф.Лиле Гилеве.

Од 1986. године диригује у Државном музичком позоришту "Стефан Македонски" (сада "Државни центар за музику и балет - Софија") и тренутно је његов шеф диригент и уметнички директор. Од 2012. води и "Софијки духовни оркестар".

Извео је на десетине премијера и извео стотине представа и концерата у Бугарској, Немачкој, Данској, Аустрији, Холандији, Француској, Швајцарској, Белгији, Јапану, Словенији, Словачкој, Пољској, Русији, Јужној Кореји, Грчкој, Италији итд.

Добитник награде „Кристална Лира“ лауерат, добитник међународног такмичења композиције за музику 7/8, добитник је и многих других награда.


Маријана Арсенова (сопран)

image

Маријана Арсенова је дипломирала оперско певање на Националној музичкој академији „Проф. Панчо Владигеров “у класи доц. Констанзе Вачкове. Као студент треће године освојила је треће место на Међународном студентском такмичењу камерне музике у Enschedeu, у Холандији. По завршетку Музичке академије 1995. године, након конкурса, примљена је као солиста у Државној опери - Стара Загора. Тамо је играла једну од главних улога, Розину у Росинијевом Севиљском берберину, а такође је играла улогу Дорабеле у Моцартовој опери „Тако чине све“ под управом Herr Nagela.

1997. године, након успешног такмичења, постављена је за солисткињу у Државном музичком позоришту „Стефан Македонски“, где и данас ради. 2001. године освојила је прву награду на Националном такмичењу за оперету и мјузикл „Мими Балканска“. Од тада је играла све централне улоге у репертоару класичне оперете и у музичком репертоару позоришта. Њена прва улога на сцени Музичког позоришта била је Елена из „Лепе Елене“ Жака Офенбаха. Затим долазе: Валенсијен и Хана Главари из Лехарове Веселе удовице; Вера Елизабета из филма Последњи валцер Оскара Штрауса; Силва из "Краљица чардаша" Имреа Калмана; Марица из „Грофице Марице“ од Калмана; Зорица из „Циганске љубави“ Лехара; Викторија из „Викторије и њеног хусара“ Пала Абрахама; Ким из мјузикла „Miss Saigon“ Клода - Michelle Schoenberg; Ирене Малои из филма „Здраво, Доли“ Јерија Хермана; Demeter и Grisabella из мачака А.Л. Вебера и многих других. Највише је играла улогу Росалинде из "Слепог миша" Јохана Штрауса. У овој улози се појавила и током турнеја Музичког позоришта у Немачкој, Швајцарској, Холандији, Аустрији, Јапану и другим светским државама.

Маријана Арсенова такође остварује незаборавне улоге у бројним бугарским насловима за децу. Међу њима су Стрина Гена из Четири близанца и Казанова, композитора Георгија Костова; Маћеха краљица из „Снежане и седам патуљака“ Атанаса Косева и других.

2004. год добила је „Кристалну лиру“ од Савеза бугарских музичара и плесача за улогу Angel Didier у оперети „Grof fon Luksemburg“ Лехара. У 2007. је позвана за улогу Валенсијена на Летњем фестивалу у Solothurnu, у Швајцарској. У наредној 2008. на истом фестивалу играла је улогу Донне Елвире у Моцартовој опери Дон Жуан. Од августа 2010. до октобра 2013. године, након спајања ДМТ „Стефан Македонски“ и Балета „Арабеска“ у Државном музичко-балетском центру - Софија, била је заменик директора центра и уметничка директорка Музичког позоришта. Од 2014. директор је Државног музичко-балетског центра - Софија и Музичког позоришта. Дипломирала је и магистрирала из музичке и сценске режије на Музичкој академији. 2018. године, а дебитовала је као редитељ оперете „Краљица Чардаша“ Имреа Калмана - продукције Националног музичког позоришта. Године 2019. поново је режирала нову и невиђену сценску верзију оперете „Слепи миш“ Штрауса на сцени Националног музичког позоришта.


Катарина Симоновић Иванковић (сопран)

image

Рођена је у Нишу, где је завршила Средњу музичку школу (Одсек соло певање) у класи проф. Гордане Милошевић. Своје школовање наставља на Музичкој академији у Источном Сарајеву, (БиХ) на Одсеку за соло-певање а у класи проф. Александре Ивановић. Основне студије завршава у класи примадоне др Радмиле Бакочевић проф. емеритус. Стручно се усавршавала и код еминентних педагога соло-певања Бисерке Цвејић и Оливере Миљаковић. По завршетку основних студија (2004. год), своје усавршавање наставља на постдипломским студијама, такође у Источном Сарајеву (БиХ) у класи др Радмиле Бакочевић проф. емеритус.

Свој педагошки рад започиње током студија у Сарајаеву (БиХ), а од 2006. године ради на Фaкултету Уметности у Нишу, где је тренутно у звању ванредног професора на Катедри за Соло-певање. Током своје педагошке каријере на ФУ у Нишу остварила је запажене резултате, њени студенти су освајали велики број награда на међународним и домаћим такмичењима. Поред педагогије, Катарина има и запажену концертну активност. Осим великог броја рецитала у земљи и иностранству, те великог броја солистичких наступа са хоровима (Шведска, Русија, Италија, САД, Канада, Грчка, Швајцарска), свакако треба истаћи следеће наступе: А. Вивалди - „Глорија“, Ђ. Б. Перголези - „Стабат Матер“, В. А. Моцарт - „Реквијем“ на 25. Интернационалним хорским свечаностима у Нишу, Л. ван Бетовен „9. симфонија“ поводом обележавања 1700. година Миланског едикта, турнеја са „Strauss Festival Orhestra“ по Шпанији и Португалији. Наступала је на фестивалима као што су „Нимус“ - Ниш, „Сарајевска зима“ - Сарајево (БиХ), „ОКТОХ“ – Крагујевац, „Piano Summer Festival“ - Охрид (МК), „Константинус“- Ниш и др.

Као оперски певач наступила је у оперети „Слепи Миш“ Ј. Штрауса у улози Аделе у Народном позоришту у Нишу и Београду, опери „На уранку“ С. Биничког, као и у комичној опери „Телефон“ Ђ. К. Менотија.

Сарађивала је са следећим диригентима: Ивана Мировић, Сузана Костић, Чедомир Поповић, Раде Пејчић, Милена Ињац, Мирослав Иванковић, Свилен Симеонов, Владимир Крањчевић, Дејан Савић, Зоран Станисављевић.


ПРОГРАМ

 

А. Дворжак - Арија Русалке из опере "Русалка"

Ј. Штраус II - Пицикато полка

Ђ. Пучини - Арија Мизете из опере "Боеми"

Ш. Гуно - Арија Маргарите из опере "Фауст"

Ф. Лехар - Арија Ђудите из оперете "Ђудита"

Ј. Штраус II - Египатски марш

Е. Калман - Арија Марице из оперете "Грофица Марица"

Ф. Лехар - Арија Виље из оперете "Весела удовица"

Е. Калман - Арија Силве из оперете "Кнегиња чардаша"

Ф. Лехар - Арија Илоне из оперете "Циганска љубав"

Ј. Штраус II - Персијски марш

Ј. Штраус II - Персијски марш

Ј. Штраус II - Персијски марш

Прикажи мање

25.2.2021. сала НСО, у 19 ч Добро дошли!

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.

Симеонов је гостовао у многим земљама широм Европе, Азије и Америке. Наступао је у ,практично свим, престижним концертним дворанама света, међу којима су: дворана Берлинске филхармоније, Златна сала „Музикферајна“ у Бечу, Ново државно позориште – Беч, „Градска хала“ – Минхен, „Концертхебау“ – Амстердам, дворана „Бугарска“ – Софија, Центар уметности у Сеулу, Бунка Каикан центар – Токио, Викторија хол – Женева, Тонхале – Цирих, РАИ дворана Артуро Тосканини – Торино, Палау де ла музика - Барселона, Аудиторио национал де музика – Мадрид, Театро монументал – Мадрид, Аудиторио Алфредо Краус – Лас Палмас, Koлисеу –Лисабон, Кућа музике – Порто, Концертна дворана Билкент – Анкара, Левент центар – Истанбул, Сава центар, Мегарон – Атина, Мегарон – Солун, Фестивалска дворана – Осака, Центар уметности Аичи – Нагоја, Театар Винтерхур, сала Вроцлавске филхармоније, Српско народно позориште у Новом Саду, Театро аудиторио – Куенка, Театро социале ди Мантова, Театар Фор де Франс – Мартиник, историјски локалитет у Баалбеку – Либан, Аполонов амфитеатар – Патра, Иродов амфитеатар у Атини, Антички амфитеатар – Охрид и сала Нишког симфонијског оркестра.

Antonio Di Cristofano је дипломирао 1986. године на конзерваторијуму "L. Cherubini" у Фиренци, под вођством маестра Antonia Bacchelli-a, а потом је студирао код маестра Massimiliana Damerini-a. Наступао је у концертним салама и на фестивалима широм света: Концертна сала Gates у Денверу, Концертна сала Leeum у Сеулу, Кonzerthaus у Клагенфурту, Хала Gasteig у Минхену, Варшавско друштво Шопена, Glenn Gould студио у Торонту, Међународни фестивал клавира на Малти, Међународни фестивал клавира у Вашингтону, Клавирски фестивал у Шангају, Концертна сала Yamaha у Токију, Пиано фестивал у Шенжену, Градска кућа Хонг Конга…
Di Cristofano је наступао такође и у Енглеској, Хрватској, Швајцарској, Грчкој, Израелу, Португалу, Мађарској, Белгији, Србији, Украјини, Бугарској, Албанији, Канади, Аргентини, Шведској, Јужној Африци, Естонији , Финска, Египту и Бразилу. Сарађивао је са диригентима као што су G. Taverna, M. Bosch, M. Alsop, C. Schulz, M. Zanini, C. Olivieri-Munroe, A. Chernushenko, L. Svarovski, M. Sieghart, са оркестрима као што су: Cantelli di Milano, Camera Fiorentina, Lecce Simphoni, Magna Grecia, Sicilian Simphoni, Akuilani Soloists … Након што је дебитовао 2006. године са великим успехом у Veill Hall-у, у Њујорку, наступио је у Концертној сали Isaac Stern у Carnegie Hall-у са New England Симфонијским оркестром, а такође је вредан пажње и деби у Великој дворани Кonzerthausa у Бечу са оркестром Wiener Mozart 2006. године, где 2007. године следи концерт у Златној дворани Musikverein. Држао је мајсторске курсеве на Московском конзерваторијуму Чајковски, на Дубровачкој академији, на многим америчким универзитетима, укључујући Denver, Louisiana, Memphis, Houston, Florida, Vancouver, за SMC академију у Сеулу, Међународни фестивал клавира у Валети, Конзерваторијум Шангаја, Кsiamena и Ningboa у Кини и конзерваторијума у Солуну, Валенсије, Софије и Академије Орфеј у Бечу. Снимио је ЦД-ове за Velut Luna и Millenium, од којих је последњи недавно објављен под насловом Encores. Antonio Di Cristofano је редовни члан жирија разних међународних пијанистичких такмичења (Compositores de Espana - Мадрид, Varallo, Осјиек, Monopoli - Barletta, Gante - Pordenone, Pariz, Viardo - Belmont, Principat de Andorra, Рахмањинов - Москва, Iturbi - Valencia, Parnassos - Monterej, Међународно такмичење Astana Merei - Astana, Балтичко такмичење клавира - Gdanjsk, Међународно такмичење младих пијаниста у Хонг Конгу, Такмичење нордијских клавира - Малме, Такмичење клавира Mozart - Ahen, Клавирско такмичење Луизијане, Клавирско такмичење Cleveland …).
Три пута је добио награду за културу Paul Harris од Ротари клуба. Гостујући је професор на Конзерваторијуму Кsiamen (Кина) и професор на Летњој академији Orpheus у Бечу. 2018. године добио је Grifone d'Oro, највећу почаст од града Grosseto у Италији.


ПРОГРАМ

 

В. А. Моцарт: Клавирски концерт бр. 14, Ес - дур

Ф. Менделсон: Увертира, Ц - дур (за дуваче) ар. Свилен Симеонов

Г. Ф. Хандел: Музика на води (за дуваче и удараљке) ар. Свилен Симеонов


Карте се могу купити на благајни НСО по цени од 400 динара, сваког радног дана од 08 - 15ч. Због примене епидемиолошких мера у сали позоришта, без заштитне маске улаз на концерт неће бити могућ. Хвала на разумевању!

Прикажи мање

12.02.2021. Сала НСО, 20ч. Добро дошли!

Милена Ињац (1969), дипломирала дириговање 1992. године на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Станка Шепића. Магистрирала је на истом факултету 1996. године, а докторирала 2015. године у класи проф. Даринке Матић-Маровић. Усавршавала се две године заредом на Universität für Мusik und darstellende Кunst у Бечу и сарађивала са маестром Јормом Панулом, Петером Етвошом, Ангелом Шуревом и Младеном Јагуштом.

Освојила је прву награду на 3.Интернационалном фестивалу “Свет музике” у Италији диригујући камерним саставом Нишког симфонијског оркестра. НаОсвојила је прву награду на 3. Интернационалном фестивалу “Свет музике” у Италији диригујући камерним саставом Нишког симфонијског оркестра, 2000. године. Добитник је “Златне значке”, престижне награде 20. Интернационалних хорских свечаности у Нишу, 2004. године. Лауреат је Еурооркестар Фестивала у Москви, Русија, 2012. године. Наступала је са Београдском Филхармонијом, Опером Народног позоришта у Београду, Симфонијским оркестром РТС, “Станислав Бинички” Симфонијским оркестаром, Црногорским симфонијским оркестром, Сарајевском филхармонијом, Македонском Филхармонијом, Опером Македонског националног театра, Саварија симфонијским оркестром, Мађарска, Пловдивском, Видинском, Шуменском и Врачанском државном филхармонијом у Бугарској, Ст.Олбан симфонијским оркестром у Великој Британији, Музика театро Ансамблом у Риму, као и Омладинским оркестром Турина у Валенсији, Оркестром Конзерваторијума Оскар Еспла у Аликантеу, Шпанија, Националним симфонијским и филхармонијским омладинским оркестрима Ел Салвадора, Националним симфонијским омладинским оркестрима, хором и балетом “Хосе Артигас” и СОДРЕ у Монтевидеу (Уругвај). Стални је гост диригент Нишког симфонијског оркестра. Милена Ињац је дириговала Интернационалним симфонијским оркестром, централног 29. Фестивала Оркестара у Мурсији, Шпанија 2010. године и диригент Интернационалног Еурооркестар симфонијског оркестра на истоименом фестивалу у Москви, априла 2012. године. Гостовала је на Трибини композитора у Београду, Бољшој фестивалу Емира Кустурице на Мокрој Гори, НИМУС фестивалу у Нишу, као и фестивалима у Шведској, Грчкој, Аустрији, Бугарској, Италији, Шпанији, Уругвају и Русији. Одржала је мастеркласе дириговања у Шпанији, Ел Салвадору и Уругвају. Остварила је трајне снимке за потребе радија и ТВ у земљи и иностранству и два CD издања вокално-инструменталне и инструменталне музике у издању Факултета уметности у Нишу, као и DVD снимљен уживо у Шпанији у издању Универзитета у Мусији. Милена Ињац је професор предмета Оркестар и диригент Симфонијског и Камерног оркестра Concertante Факултета уметности и уметнички руководилац и диригент сценских извођења оперете Ј.Штрауса: Слепи миш и опере Ђ. Росинија: Севиљски берберин, у оквиру обнове оперске сцене у Нишу, у сарадњи Факултета уметности у Нишу, Нишког симфонијског оркестра и Народног позоришта у Нишу. Оперета Слепи миш успешно је изведена као гостујућа представа у сезони 2013. у Народном позоришту у Београду. Продекан је за наставу на ФУ и координатор за међународну сарадњу Универзитетског центра у оквиру пројекта Еразмус+.

Солиста: Јелена Јаковљевић - флаута

image

Јелена Јаковљевић, рођена 21.11.1983. године у Нишу. Нижу и средњу музичку школу завршава у Нишу у класи проф. Славице Јовановић. Своје даље школовање наставља на Факултету музичке уметности Универзитета уметности у Београду на коме дипломира 2007. године са највишом оценом из главног предмета. Године 2008. добија награду из фонда “Јаков Срејовић” на ФМУ у Београду за најбоље дипломираног студента своје генерације. Докторирала је на Факултету музичке уметности у Београду 2016. године, одбранивши тему докторског уметничког пројекта Промене у флаутском звуку и техници у доба романтизма.

У сезонама 2006/2007. и 2007/2008. године била је запошљена на месту прве флауте Нишког симфонијског оркестра, након чега је често била ангажована као хонорарни члан. Од 2017. године редовно је ангажована у Црногорском симфонијском оркестру из Подгорице и Симфонијском оркестру Макрис из Београда. Током рада у поменутим оркестрима, остварује успешне концерте и сарадње са еминентним диригентима као што су: Србољуб Динић, Данијеле Ђулијо Молес, Андреј Андрејев, Ле Фи Фи, Азис Садиковић, Ђузепе Минополи, Изак Карабчевски, Икер Санчез, Јулијан Русу, Младен Тарбук, Нада Матошевић-Орешковић, Предраг Госта, Сузана Костић, Ивана Мировић, Зоран Станисављевић, Миодраг Иванковић, Григориј Краско, Бојан Суђић, Дејан Савић, Весна Шоуц, Даринка Матић Маровић, Свилен Симеонов и други.

Наступала је више пута као солиста са Нишким симфонијским оркестром у Нишу изводећи концерте за флауту и оркестар В. А. Моцарта, К. Ф. Е. Баха, Ј. Хајдна, К. Штамица и С. Меркадантеа. Том приликом сарађивала је са диригентима: Анатолиј Новицки, Ле Фи Фи, Радомир Пејчић, Милена Ињац. Учесник је Националне концертне сезоне 2008. у организацији Министарства за културу Републике Србије и под покровитељством Председника републике. Као солистички, камерни и оркестарски извођач, представила се у градовима широм земље и иностранства као и на реномираним музичким фестивалима: Мокрањчеви дани, Нимус, Сомус, Бемус, Фестивал музика Рива у Риви дел Гарда (Италија), Јесењске музичке свечаности у Скопљу (Северна Македонија), 62.Фестивал музичких и балетских педагога Србије, Музичко лето у Врњачкој Бањи, Флаута фест у Београду, Фестивал флаута Тахир Куленовић у Ваљеву, Мај-месец музике у Врању и други.

Похађала је мајсторске курсеве еминентних флаутиста данашњице као што су: Орел Николе, Емануел Паји, Петер-Лукаш Граф, Паоло Табаљоне, Андраш Адорјан, Гоулиан Хан, Аса Кахенберг, Силвија Кареду, Дејан Гаврић, Гунила фон Бар, Михаел Кофлер, Џејмс Галвеј, Тревор Вај, Керстен Мек Кол, Аса Кахенберг, Силвиа Кареду, Мишел Дебост, Орелиен Дележ, Винсент Лукас, Мате Бекавац, Матеј Зупан, Ана Богдановић-Радић, Марина Ненадовић, Дејан Гаврић, Горан Маринковић, Феликс Ренгли, Мишел Дебост, Љубиша Јовановић. Од 2008. године је као асистент ангажована на Факултету уметности у Нишу, Универзитета у Нишу на дувачкој катедри, на главном предмету-флаута. Од 2015. године стиче наставничко звање – доцент а потом од 2020. напредује у звање ванредни професор на истом факултету.


ПРОГРАМ

 

Ј.С. Бах Оркестарска свита за соло флауту бр.2

Ј. Раф Симфониета Оп.188

Прикажи мање

21.1.2021. НСО, у 19 ч. Добро дошли!

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.

Jenny Zaharieva је као гостујућа солисткиња наступала широм Европе, САД-а, Далеког Истока и Африке. Сарађивала је са Филхармонијским оркестрима из Амстердама, Москова, Лијежа, Норделијка, Софије, Сингапура, оркестром „Residentie“ (Хаг), „Deutsche Streichersolisten“ (Берлин), „Sinfonietta“ (Амстердам), Opera de Massi (Француска), Радио оркестар Румуније…

Као честа гошћа на музичким фестивалима, појавила се на Летњем музичком фестивалу (Москва), Гранд пијанистичком фестивалу (Амстердам), Охридском лету (Македонија), Музичком фестивалу Arcadi (САД), Sulli-sur-Loire, Philomuses, Vendome (Француска), Гранд пијанистички фестивал (Венеција), пијанистички састанак Сан Даниеле (Италија), Софијске музичке недеље, Варнско лето (Бугарска), Римини (Италија)…

Захариева је иначе одржала европску премијеру „Концерта Америка“ под диригентском палицом маестра Лала Шифрина. Ова композиција је била део Пројекта за клавир у Steinway фондацији и написана је поводом 5 векова од открића Америке.

Jenny Zaharieva је била прва пијанисткиња која је извела читав рецитал на врло посебном клавиру Steinway & Sons Rhapsody, направљеном у знак сећања на композитора и пијанисту Џорџа Гершвина (1998, Steinway Hall, New York).

Иницирала је рестаурацију легендарног клавира Кларе Шуман из 1832. године, који се чува у месту Branitzschloss, Немачка. Jenny је такође прва пијанисткиња која је снимала и наступала на њему.

Рођена у Софији, пијанисткиња је дипломирала на Московском конзерваторијуму Чајковског (под проф. Вером Горностаевом и проф. Татианом Николаевом). Похађала је мајсторску класу код Пјера Санкана у Паризу. Jenny је добитница награде „Роберт Шуман“ ( Немачка)  „М. Лонг “ ( Париз) и пијанистичка такмичења „ ИКС Интернационални Фестивал Младих “.

Као професор клавира и камерне музике на Националној музичкој академији у Софији, Jenny Zaharieva је била гост-професор у Паризу на Националном конзерваторијуму, Московском конзерваторијуму Чајковски, као и у Бриселу, Венецији, Сан Даниеле (Италија), Ротердам, Њујорк, Њу Џерзи, Токио (Мусашино Академиа), Јокохама (Ферис колеџ), Атина и у бројним другим музичким институцијама.

Такође је оснивач и уметнички директор међународних такмичења „Музика и земља“,  „Albert Roussel“, Летње музичке академије „Ondine“, а делује и као председник Уније бугарских музичара и плесача и Националног удружења за заштиту извођачких права, регионални директор удружења Пиано Дуо (Токио) и Удружења Лехетицки (Њујорк) – за државе Балкана.

Госпођа Zaharieva је снимала за EMS, AVM Classics, Кarusel, Veton, Gema, Musical Heritage (САД) и Балкантон.


ПРОГРАМ

 

В. А. Моцарт: Клавирски концерт бр. 9, Ес - дур

Аранжман: Свилен Симеонов

В. А. Моцарт: Серенада бр. 10, "Gran partita" за дуваче, Б-дур


Карте се могу купити на благајни НСО по цени од 400 динара, сваког радног дана од 08 - 15ч. Због примене епидемиолошких мера у сали позоришта, без заштитне маске улаз на концерт неће бити могућ. Хвала на разумевању!

Прикажи мање

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.

Александра Петровић је основно и средње музичко образовање завршила у Нишу у класи проф. Гордане Милошевић, на одсеку за солопевање. Уписује 2003.год. Академију Уметности у Новом Саду у класи проф.мр Милице Стојадиновић. Као истакнути студент била је стипендиста града Новог Сада из фонда Меланије Бугариновић. Као апсолвент, радила је као професор солопевања у музичкој школи Јосиф Маринковић у Зрењанину.

Наступала је у Нишу, на НИМУС-у, Новогодишњим концертима симфонијског оркестра, концертима бечких валцера и оперских арија са Видинском филхармонијом, са Омладинском филхаемонијом НАИСИСС, и са дувачким квинтетом Нишки солисти. Наступала је у новосадској Синагоги са Академским оркестром као и са Филхармонијом младих " Борислав Пашћан" на фестивалу Охридско лето. У Врњачкој Бањи, две године за редом на целовечерњим концертима у оквиру културног лета. Два солистичка концерта у галерији Артгет у Београду.

Завршила је Оперски студио Борислав Поповић у Народном позоришту у Београду, у трајању од 2 године. На Факултету Музичких Уметности у Београду завршила је специјалистичке академске студије на катедри за солопевање, у класи професора Николе Мијаиловића.

Од 2018.године је хонорарни сарадник опере Народног позоришта у Београду.

Бојко Цветанов је бугарски оперски тенор. Студирао је на Бугарској музичкој академији у свом родном граду Софији са професором Хаџиевим, а 1982. године био је солиста са Софијском националном опером. Каријеру је започео са великим улогама у операма композитора Ђузепеа Вердиа, као што је војвода Риголето, Форесто у Атили, Радамес у Аиди. Наступао је и као Линдоро у Италиан у Алжиру, Фернандо у Ла Фаворита и Полионе у Норми. Од почетка је био једнако успешан као певач на концертима и ораторијима. Цветанов је наставио студије са Борисом Христовим у Риму, а са проф. Г. Лехманом и Маргаритом Лилововом у Бечу. Поред многих наступа у својој земљи, наступао је у Немачкој, Аустрији, Италији, Швајцарској, Холандији, Француској, Шпанији, Португалу, Данској, Шведској, Мађарској, Чешкој Републици и Русији. Освојио је и награде на међународним певачким такмичењима. Од 1991. године је члан „Оперске Куће“ у Цириху. Друге улоге у којима је Бојко Цветанов одликовао укључују тумачења Ленског у Чајковском „Еугенију Онегину“, Алваро (Сила судбине), Италијански певач (Каваљер са ружом), Арнолда (Вилиам Тел), Родолфо (Боеми), Пинкертон (Мадам Бутерфли), Луиђи (Плашт), и др . Цветанов је 2000. године снимио продукцијски ЦД са оркестром Софијске националне опере под водством Наидена Тодорова.


ПРОГРАМ

 

Јохан Штраус II: Увертира из оперете "Барон циганин"

Емерих Калман: Арија Силве, из оперете Силва

Л. Денза: Фуницули Фуницула

Јохан Штраус II: Пицикато полка

Франз Лехар: Меине липпен сие куссен со хеисс, из опере Гиудита

Е. ди Цуртис: Нон ти сцордар ди ме

Јохан Штраус II: Каизер валцер

Г. Пучини: Messeta's waltz, из опере Боеми

С. Кардиљо: Core 'ngrato

Јохан Штраус II: Муње и громови полка

Јохан Штраус II: У лову

С. Гасталдон: Musica proibita

Јохан Штраус II: Анен полка

Јохан Штраус II: Египатски марш

Јохан Штраус II: На лепом плавом дунаву

Е. ди Цапуа: О соле мио


Карте се могу купити на благајни НСО по цени од 400 динара, сваког радног дана од 08 - 15ч. Због примене епидемиолошких мера у сали позоришта, без заштитне маске улаз на концерт неће бити могућ. Хвала на разумевању!

Прикажи мање

03.12.2020. Сала НСО, 16:30ч. Добро дошли!

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.



ПРОГРАМ

 

Л. ван Бетовен: Квартет у ц-молу оп 18. бр. 4 (ар. за гудаче)

Л. ван Бетовен: Октет оп. 103 (за дуваче)

Л. ван Бетовен: Турски марш (ар. за дуваче, С. Симеонов)

Прикажи мање

19.11.2020. Сала НСО, 18ч. Добро дошли!

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.


Милош Мијатовић

Мiloš Mijatović rođen u Nišu, završio je nižu i srednju muzičku školu 'Dr Vojislav Vučković " u klasi profesora Tomislava Nikolića. Diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Nikole Srdića i Aleksandra Tasića. Specijalističke studije zavrsio na Fakultetu umetnosti u Nišu u klasi profesora Ante Grgina. Usavršavao se kod eminentnih profesora kao što su: Јehuda Gilad (Univezitet Juzne Kalifornije (USA), profesor Маjkl Kolins (Royal Akademija- London, Engleska), Мate Bekavac (Slovenija), profesor Ernesto Molinari(Univerzitet umetnosti u Bernu, Švajcarska) i profesor Mišel Arinjon (Nacionalni konzervatorijum SUPERIOR – Pariz, Francuska). Dobitnik je prve nagrade na Internacionalnom takmičenju u Barleti, Italija 2005. i 2006. godine. Druga nagrada na Međunarodnom takmičenju mladih muzičara u Padovi, Italija. Specijalna nagrada na Internacionalnom takmičenju kamernih ansambala u Subotici. Univerzitet u Novom Sadu i Ministarstvo kulture dodeljuju mu specijalnu nagradu za umetničke aktivnosti, а 2011 godine dobija stipendiju švedske vlade.

Nastupao je kao solista sa orkestrom Akademije umetnosti u Novom Sad i nastupao je u Italiji, Francuskoj, Austriji, Švedskoj, Engleskoj, Belgiji, Nemačkoj, Kanadi i Srbiji. Nastupao je na nekim od najznačajnijih festivala u Srbiji i inostranstvu kao sto su BEMUS, NOMUS, NIMUS, Međunarodna tribina kompozitora, Internacionalni festival u Trolhetenu (Švedska), Muzički festival u Londonu (Engleska) i IMPULS međunarodna Akademija za savremenu muziku u Gracu (Аustrija). U period od 2001 do 2006, Miloš Mijatović nastupa као prvi klarinetista Simfonijskog orkestra Akademije umetnosti u Novom Sadu (Srbija) i sarađuje sa dirigentima Кеnt Nagano, Volfgang Savalisch, Valeri Gergijev, Кlaudio Vandeli, Мladen Jagust, Берислав Скендеровић и многи други. Od 2005. godine je stalni član Internacionalnog orksetra jugoistocne evrope na mestu prvog klarinetiste. Od 2013. godine je redovan član ,,No Borders Orchestra’’ sa kojim nastupa u zemlji i inostranstvu. Snimao je za TV i radio stanice u zemlji i inostranstvu (RTS,RTV, ART TV). Miloš Mijatović je redovan član Internacionalne asocijacije klarinetista ICA u Americi I Evropske asocijacije klarinetista. Radi kao vanredni profesor na Fakultetu umetnosti , Univerziteta u Nišu, Srbija. Profesor Miloš Mijatović je zaštitno lice kompanije,, Royal Global’’ USA i D’Addario kompanije USA. Svira na klarinetima marke Royal Global, model ,,Soloist’’ i ekskluzivno koristi trske Reserve model Classic.


ПРОГРАМ

 

V. A. Mocart - Serenada za gudače br. 13, G - dur "Mala noćna muzika"

A. Grgin - Končertino za solo klarinet i duvače, ar. Bojan Mladenović

K. M. fon Veber - Končertino za solo klarinet i duvače

Прикажи мање

22.10.2020. Сала НСО, 20ч. Добро дошли!

Милена Ињац редовни професор на Факултету уметности у Нишу. Дипломирала је дириговање 1992. године на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Станка Шепића. Магистрирала је на истом факултету 1996. године, а докторирала 2015. године у класи проф. Даринке Матић-Маровић. Усавршавала се две године заредом на Universität für Мusik und darstellende Кunst у Бечу и сарађивала са маестром Јормом Панулом, Петером Етвошом, Ангелом Шуревом и Младеном Јагуштом. Освојила је прву награду на 3. Интернационалном фестивалу “Свет музике” у Италији диригујући камерним саставом Нишког симфонијског оркестра, 2000. године. Добитник је “Златне значке”, престижне награде 20. Интернационалних хорских свечаности у Нишу, 2004. године. Лауреат је Еурооркестар Фестивала у Москви, Русија, 2012. године. Наступала је са Београдском Филхармонијом, Опером Народног позоришта у Београду, Симфонијским оркестром РТС, “Станислав Бинички” Симфонијским оркестаром, Црногорским симфонијским оркестром, Сарајевском филхармонијом, Македонском Филхармонијом, Опером Македонског националног театра, Саварија симфонијским оркестром, Мађарска, Пловдивском, Видинском, Шуменском и Врачанском државном филхармонијом у Бугарској, Ст.Олбан симфонијским оркестром у Великој Британији, Музика театро Ансамблом у Риму, као и Омладинским оркестром Турина у Валенсији, Оркестром Конзерваторијума Оскар Еспла у Аликантеу, Шпанија, Националним симфонијским и филхармонијским омладинским оркестрима Ел Салвадора, Националним симфонијским омладинским оркестрима, хором и балетом “Хосе Артигас” и СОДРЕ у Монтевидеу (Уругвај). Стални је гост диригент Нишког симфонијског оркестра. Милена Ињац је дириговала Интернационалним симфонијским оркестром, централног 29. Фестивала Оркестара у Мурсији, Шпанија 2010. године и диригент Интернационалног Еурооркестар симфонијског оркестра на истоименом фестивалу у Москви, априла 2012. године. Гостовала је на Трибини композитора у Београду, Бољшој фестивалу Емира Кустурице на Мокрој Гори, НИМУС фестивалу у Нишу, као и фестивалима у Шведској, Грчкој, Аустрији, Бугарској, Италији, Шпанији, Уругвају и Русији. Одржала је мастеркласе дириговања у Шпанији, Ел Салвадору и Уругвају. Остварила је трајне снимке за потребе радија и ТВ у земљи и иностранству и два CD издања вокално-инструменталне и инструменталне музике у издању Факултета уметности у Нишу, као и DVD снимљен уживо у Шпанији у издању Универзитета у Мусији. Милена Ињац је професор предмета Оркестар и диригент Симфонијског и Камерног оркестра Concertante Факултета уметности и уметнички руководилац и диригент сценских извођења оперете Ј.Штрауса: Слепи миш и опере Ђ. Росинија: Севиљски берберин, у оквиру обнове оперске сцене у Нишу, у сарадњи Факултета уметности у Нишу, Нишког симфонијског оркестра и Народног позоришта у Нишу. Оперета Слепи миш успешно је изведена као гостујућа представа у сезони 2013. у Народном позоришту у Београду. Продекан је за наставу на ФУ и координатор за међународну сарадњу Универзитетског центра у оквиру пројекта Еразмус+.


Станислава Алађозовски - виолина

Станисалава Алађозовски, рођена у Нишу 1980.године. Своје прве музичке кораке стекла у класи проф. Драгана Стефановића у Нишу. После прве награде на фестивалу музичких школа Србије, своје школовање наставља у Ћуприји у школи за музичке таленте, у класи проф.Владислава Савковића и Ђерђа Зазровића. Студије ФУ у Приштини похађала је у класи проф. Јасне Максимовић, Љубомира Михаиловића и Владимира Коха, где је и дипломирала 2002. године са највишом оценом. Добитник је стипендије града Ниша (1991/2002) и Норвешке стипендије. Магистрирала је на ФУ у Нишу у класи проф. Ангела Станкова. Као солиста одржала је велики број концерата реситалног карактера у земљи и иностранству. Као члан и солиста камерног оркестра “Аморосо”наступала је у Порто Хелију, Нишу, Лесковцу, Бања Луци, Тузли, Сарајеву, Бјељини, као и у Црног гори Цетиње (Зетски дом), Котор (црква св. Николе), Подгорица (галерија музеја Црногорске савремене уметности).... Диригенти са којима је сарађивала: Станимир Реџић, Зоран Станисављевић, Сузана Костић, Дејан Савић, Србољуб Динић, Александар Саша Спасић, Весна Шоуц, Милена Ињац, Ђулио Молес, Ле Фи Фи, Свилен Симеонов, Азис Садиковић, Тошио Јаганисава, Саша Николовски-Ђумар... Радила је као професор виолине у Лесковачкој, потом у Нишкој музичкој школи, где има запажене резултате као педагог (од похвала до лауреата међународних такмичења). Са Балканским камерним оркестром наступала је у Јапану (2014/2018/2019), Београду (2015), Женеви (2016) и Бечу (2017). Са Балканским камерним оркестром, поред концертне турнеје снимљен је и ЦД, са најлепшим серенадама за гудачки оркестар (Чајковски и Дворжак), у продукцији немачке издавачке куће "AUDITE".

На позив Маестре Милене Ињац, била је ментор и учествовала у припреми и извођењу концерта Факултета уметности у Нишу. Концерт мајстор је Нишког симфонијског оркестра од 2006.године. Са Нишким симфонијским оркестром и Маестром Симеоновим, издваја се наступ у Барселони, у сали Палау де Музик у којој је изведена Хендлова Миса. На позив руководства Софијског оркестра, 2020. године - Симфониета и Маестра Симеонова, придружује се оркестру као гостујући концерт мајстор, на турнеји по Италији (Верона, Савона, Бари).

Мијовић Петровић Татјана

Нижу и средњу музичку школу је завршила у Нишу у класи професорке Зорице Илић. На факултету музичке уметности у Нишу почела је студије у класи професора Љубомира Михајловића, а дипломирала у класи професора Игора Алексића. Стални је члан Нишког симфонијског оркестра од 2000. године, као I тути виолина, а од 2007. године постаје вођа других виолина. Наступала је са СКЦ камерним оркестром под диригентском палицом др Милене Ињац, као заменик концертмајстора. Наступала је и солиста за време студија на многобројним концертима и турнејама у Шпанији, Италији, Шведској.


ПРОГРАМ

 

Ј.С. Бах - Арија из свите бр.3

А. Корели - Кончерто Гросо бр.8

Vivace

Allegro

Adagio - Allegro - Adagio

Vivace

Allegro - Largo

А. Вивалди - Концерт за две виолине, а-мол

Allegro

Larghetto e spiritoso

Allegro

Р. Штраус - Свита оп.4, Б-дур

Praeludium

Romanze

Gavotte

Introduction und Fuge

Прикажи мање

09.10.2020. Сала НСО, 20ч. Добро дошли!

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.


Сања Јовић Ђорђевић

Сања Јовић Ђорђевић рођена је у Тетову, Македонија. Ученик је Школе за музичке таленте у Ћуприји, после којих је основне и специјалистичке студије завршила на ФМУ у Нишу у класи професора Ангела Станкова (Бугарска) под чијим је менторством наставила докторске студије.Усавршавала се на бројним мастеркласима код еминетних профеора виолине и виолиниста. Наступала је широм Србије и Европе ( Бугарска, Грчка, Украјина, Македонија, ЦГ, Шпанија, Португалија...) као солиста, први солиста ил концерт-мајстор. Има богату концертну и реситалску каријеру. Сарађивала је са великим бројем пијаниста, најчешће са Бојаном Младеновићем и Срђаном Ђорђевићем. С пијанистом Б.Младеновићем остварила је концертну турнеју "Концертна сезона" пројекат под покровитељством Министарства културе Републике Србије, који је окупио најистакнутије српске извођаче. Као концертни солиста сарађивала је са диригентима Емануел ЛеДук Баром (Француска/Русија), Ангел Станков и Свилен Симеонов (Бугарска) , Зоран Станисављевић, Сузана Костић (Србија)... Издвајамо Сибелиусов Концерт за виолину и оркестар остварен у сарадњи са Нишким симфонијским оркестром и маестром Зораном Станисављевићем. Стручна критика о њој пише: "... Откривајући своју музикалну природу као и неоспорно техничко умеће стављено у службу култивисане изражајности...Интонативна сигурност, изражајна тонска сонорност и сугестивност израза, промишљеност у обликовању музичке фразе, пажња за сваки детаљ класичне, романтичарске , неокласичне..." Активан је члан светске виолинске заједнице.У сарадњи са британско/италијанским виолинистом Сајмоном Скотом оснива неколико сајтова посвећених уметности виолине, чији су чланови истакнути светски виолинисти и музичари.

На Житомирском колеџу "Иван Огњенко" у Украјини студентима виолине одржала је мастерклас. Појављује се као члан жирија у два интернационална виолинска такмичења- "Maamoun Dau International Violin Competition" са седиштем у Либији и " Драгош Лунгу- I Have My Star- Violin Competition" у Румунији.

Вишеструки је добитник стипендија из Фонда за таленте и Стипендије града Ниша. Стипендија Министарства Образовања РС за најуспешније докторанте.Стипендија организатора за учешће на Летњој виолинској Академији у Семерингу, Аустрија. Стипендија " Каyалех Виолин Ацадемy " из Швајцарске за школовање код истакнутог професора Хабиба Кајалеха, Мењухиновог ученика, за "сценско извођаштво" резервисано за солисте.

Запослена је у Нишком симфонијском оркестру на позицији заменик концерт- мајстора.. Бивши је концерт-мајстор ревијског оркестра "Импресија". I виолина гудачког квартета Креативо, као и солиста и оснивач "Rock Concerto" пројекта који је до сада изведен на Нисвиле Јазз Фестивалу и НИМУС- у. Свира на виолини немачког градитеља J.Kristian Voigt - а, с' краја 18.века, коју одржава лутиер Срђан Томић , с којим се такође консултује око репертоара и интерпретације.


ПРОГРАМ

 

Ђ. Тартини - Ђавољи трилер

Фриц Крajслер - Кинески тамбурин

Диницу/Хајфец - Хора стакато

Р. Штраус - Серенада оп.7 за дуваче

В. А. Моцарт - Турски марш, за дуваче, ар. С. Симеонов

Л. В. Бетовен - 5. симфонија ( I став) за дуваче, ар. С. Симеонов

Прикажи мање

25.09.2020. Сала НСО, 20ч. Добро дошли!

Мирослав Иванковић - Биографија

Рођен у Шапцу 1979. године где је и завршио средњу музичку школу на теоретском одсеку. Факултетско образовање успешно завршио на Музичкој Академији у Источном Сарајеву (БиХ) такође на теоретском одсеку. Одсек за Оркестарско дириговање уписује 2009. године на ФМУ у Скопљу и са успехом га завршава 2013.

На последње две године студија теоретског одсека у Сарајеву постављен је за студента демонстратора на два предмета и то на Хармонији са хармонском анализом и предмету Хор. Своје занимање за хорску музику наставља кроз рад са Црквеним хором "Слога", Старе цркве у Сарајеву и као асистент диригента Црквеног хора одсека за црквену музику и појање МА у Источном Сарајеву. По доласку у Ниш остварује трогодишњу сарадњу са ЦПД "Бранко" из Ниша као асистент диригента и корепетитор.

Као оркестарски диригент остварио је сарадњу са Нишким симфонијским оркестром кроз припрему и реализацију педагошких концерата као и припрему концерата из програма овог оркестра. Самостално се нишкој публици представио кроз организацију и реализацију пројекта "260, Мали јубилеј великог Баха" кроз који је нишкој публици представљено стваралаштво овог композитора преко три његове кантате које нису никад извођене у Нишу.

Прикажи мање

6.3.2020. Сала НСО, 20ч. Добро дошли!

Јули Дамианов

Рођен 26. јула 1959. године у Пернику. Дипломирао је на Националној музичкој школи "Лиубомир Пипков" у Софији са специјалношћу "клавир" и Националном музичком академијом "Панчо Владигеров" са "оркестарским дириговањем", код проф.Лиле Гилеве.

Од 1986. године диригује у Државном музичком позоришту "Стефан Македонски" (сада "Државни центар за музику и балет - Софија") и тренутно је његов шеф диригент и уметнички директор. Од 2012. води и "Софијки духовни оркестар".

Извео је на десетине премијера и извео стотине представа и концерата у Бугарској, Немачкој, Данској, Аустрији, Холандији, Француској, Швајцарској, Белгији, Јапану, Словенији, Словачкој, Пољској, Русији, Јужној Кореји, Грчкој, Италији итд.

Добитник награде „Кристална Лира“ лауерат, добитник међународног такмичења композиције за музику 7/8, добитник је и многих других награда.


Солиста: Исидора Спасић Молес

image

Исидора Спасић Молес је рођена у Нишу. Од малих ногу показује наклоност ка музици и уметности, свира клавир и флауту, бави се сликањем и цртањем, што је и води ка средњој музичкој и уметничкој школи. Завршава основне студије са највишим оценама на Академији лепих уметности у Риму на одсеку сценографије, а затим и мастер на одсеку костимографије.

Оперским певањем се бави од 2011. године. Њен први вокални педагог била је проф. Тереза Каркавало, шеф катедре за оперско певање на конзерваторијуму Santa Cecilia у Риму, а од 2018. ради са Драганом Молес. Добитница је друге награде жирија и награде публике на Интерационалном такмичењу за оперске певаче Fausto Ricci у октобру 2018.г.

Активни је учесник пројеката асоцијације "Пријатељи музике" од њеног оснивања, као и других пројеката хуманитарног и едукативног карактера.


Солиста: Драгана Молес

image

Драгана Молес је завршила гимназију „Светозар Марковић“, затим средњу музичку школу у Нишу уз студије електронике, које оставља да би студирала на софијској музичкој Академији, затим завршава специјализацију на глумачкој Академији, магистрира и докторира са максималним оценама на тему вокалне педагогије. Тема доктората је од изузетног значаја за све оперске певаче којима матерњи језик није италијански, а желе да буду конкурентни на интернационалном нивоу.

Ученица је великих светских оперских имена као што су Рајна Кабајванска и Гена Димитрова, али је за њену технику и познавање белканта ипак најзаслужнија Теа Kарkавало, шеф катедре за оперско певање Конзерваторијума „Santa Cecilia“ у Риму.

Лауреат је интернационалних конкурса „Калеидос“ Палермо и „Опера рината“ Верцели, Милано.

Дебитовала је у „Травијати“,коју и највише изводи у својој каријери, а у репертоару има још десетак улога из опера „Риголето“, “Фигарова зенидба“, “Кармен“, „Фауст“ ,"Луција од Ламермура", „Отело“ и др. Остатак репертоара чини велики број дела камерне и духовне музике.

Бави се интензивно и педагошким радом, како солиста, тако и хорова. Одржала је двадесетак мастеркласова као воцал цоацх и учествовала у жиријима оперских такмичења широм Европе са великим светским именима као што су Јоан Сутхерланд, оперска легенда која је Паваротију отворила врата светских сцена; Лела Kуберли, последњи сопран који је снимао са Хербертом Фон Карајаном; Теа Kарkавало, сеф катедре за соло певање на Конзерваторијуму " Santa Cecilia " из Рима; Мариа Конти Галенти ("Моцартеум" из Салзбурга) и други.

Певала је на концертима, фестивалима и оперским представама у земљама Европе, Азије и Америке, највише у Италији

Од средине 2006. активно учествује у уздизању културног живота Ниша на интернационални ниво и оснива невладину организацију „Пријатељи музике“,која сарађује са сличним организацијама, амбасадама, министарствима и културним центрима из Европе и државним институцијама из Србије и Италије и којој је један од основних циљева да привуче младе култури и уметности. Последњих десет година живи и ради у Риму.


ПРОГРАМ

 

Jacques Offenbach: duet Djulijete i Niklausa iz opere "Hofmanove priče"

Jacques Offenbach: uvertira iz operete "Orfej u podzemlju"

Jacques Offenbach: arija Olimpije iz opere "Hofmanove priče"

Giuseppe Verdi: arija Elene iz opere "Sicilijanska vecernja"

Leo Delibes: duet Lakmea i Malike iz opere "Lakme"

Giacomo Puccini: arija Muzete iz opere "Boemi"

Johann Strauss II : valcer "Prolecni glasovi"

Johann Strauss II : arija Adele iz Ii čina operete "Slepi miš"

Imre Kalman: arija Silve iz operete "Carica čardaša"

Johann Strauss II : arija Adele iz III čina operete "Slepi miš"

Leonard Bernstein: uvertira iz operete "Kandid"

Andrew Lloyd Webber: arija Grizabele iz mjuzikla "Mačke"

Leonard Bernstein: arija Kunigunde iz operete "Kandid"

Прикажи мање

Лилиана Кехајова

27.02.2020. год., 20 ч

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.


Солисти:
Солиста: Лилиана Кехајова - виолончело

image

Виолончелиста Лилиана Кехајова је тренутно професорка виолончела на Новом бугарском универзитету, чланица Бечког камерног оркестра и од 2014. генерални секретар Међународне музичке Академије Орфеј у Бечу. Као страствени извођач соло и камерне музике, гђа Кехајова учествовала је на бројним музичким фестивалима и рециталима широм Европе. Наступала је као солиста са оркестрима као што су Софијска филхармонија, оркестар Мителеуропа Удине, Северночешка филхармонија Теплице, Варна филхармонијски оркестар, „Нови симфонијски оркестар“, Синфониета Враца, „Камерата Орфика“, Камерни оркестар „Орфеј“ итд.

Госпођа Кехајова је имала ту част да изводи концерте камерне музике са светски познатим музичарима као што су Милена Молова (клавир), Герард Козеу (виола), Марио Хосен (виолина), Владимир Менделсон (виола), Ромаин Лелеу (труба), Рафаеле Малоци (виола) , Рудолф Леополд (виолончело) и други. Наступала је у неким од најзначајниијих концертних дворана у Европи: Мусиквереин (Беч), Атхенаеум (Букурешт), Рудолфинум-Дворжак сала и Сметана дворана (Праг), Палау де ла Мусика Каталана (Барселона), Булгариа дворана (Софија).

Лилиана Кехајова је била победник на бројним такмичењима соло и камерне музике широм Европе, међу којима су прва награда бечког Конзерваторијума "Фиделио" (2013.), прва награда "Концертино Праг" (Чешка Република, 2006) и друге.

2017. године композитор Герги Арнаоудов посветио је концерт Кехајовој и виолончелисткињи Лилији Шулц-Баировој, концерт за 2 виолончела и гудаче, који су уметнице извеле на међународном фестивалу „Софиа Мјузик Викс“ 2017. Годину дана касније, Лилиана је отворила фестивал са Софијским филхармонијским оркестром под диригентском палицом Марка Кадина изводећи 1. концерт за виолончело Марина Големинова, који се није изводио пуних 50 година.

Током фестивала 2018. године покренула је 1. државно такмичење „Алфред Бинер“, названо по немачком произвођачу виолина. Такмичење омогућава младим талентованим бугарским музичарима да свирају на мајсторском инструменту који је направио немачки произвођач виолина Алфред Бинер.

Током студија у Бугарској, Лилиана је награђена од стране Министарства културе Бугарске за велика достигнућа у области уметности. Госпођа Кехајова је добитница стипендија Фондације Јехуди Менухин "Томастик - Инфелд Беч" (2010), "Банк Аустриа" (2012), "Лајв Мјузик", а 2012. године награђена је великом стипендијом аустријске фондације "Албан Берг".


ПРОГРАМ

 

Л.В. Бетовен - Симфонија бр.1 C-dur

А. Дворжак - Концерт за виолончело и оркестар, h-moll

Прикажи мање
Top