Нишки симфонијски оркестар

6. март 2026.

20 часова, дворана Нишког симфонијског оркестра

Програм

Ј. Strauss – Увертира оперете „Барон Циганин“
Ј. Strauss – Арија Хомонаја “Werberlied” из оперете „Барон Циганин”, Иван Наумовски
Ј. Strauss – Арија Баринкаја “Als flotter geist” из оперете „Барон Циганин”, Иван Наумовски
G. Rossini – Арија Дон Базилио “La Calunnia” из опере „Севиљски Берберин”, Владимир Саздовски
W.A. Mozart – Арија Гроф Алмавива “Hai gia vinta la causa” из опере Le Nozze di Figaro, Иван Наумовски
W.A. Mozart – Увертира опере Don Giovanni
W.A. Mozart – Арија Лепорела “Madamina” из опере Don Giovanni, Владимир Саздовски
R. Stolz – Ich hab mich tausendmal verliebt, Иван Наумовски
G. Verdi – Арија Фиеска “Il lacerrato spirito” из опере Simone Boccanegra, Владимир Саздовски

П. И. Чајковски – Увертира и полонеза из опере „Евгени Оњегин“
П. И. Чајковски – Арија Онегина из опере „Евгени Оњегин”, Иван Наумовски
П. И. Чајковски – Арија Гремина из опере „Евгени Оњегин”, Владимир Саздовски
G. Bizet – Арија Ескамиља “Votre Toast” из опере „Кармен”, Иван Наумовски
W.A. Mozart – Дует Дон Ђованија и Лепорела из опере Don Giovanni

Бисера Чадловска (диригент)

Владимир Саздовски – (бас)

Иван Наумовски – (баритон)

Бисера Чадловска

Бисера Чадловска је рођена у Скопљу 1978 године. Похађала је Основну музичку школу „Илија Николовски Луј” у Скопљу, где је са пет година почела да учи да свира клавир. Након завршене средње музичке школе, 1996 године уписује одсек дириговања Факултета музичке уметности код професора Фимче Муратовског. 2001 године дипломирала је оркестарско дириговање концертом са Македонском филхармонијом.

Уписала је постдипломске студије на Државној музичкој академији „Панчо Владигеров” у Софији, Бугарска, где је студирала код маестра Пламена Ҕурова. По завршетку школовања почела је да ради као хор мајстор у Македонској опери и балету у Скопљу. Као талентован млади диригент, убрзо је почела да ради као асистент диригент, а потом и као диригент већине опера и балета на репертоару Македонске опере и балета. Прву премијеру имала је на Скопском летњем фестивалу 2005 године, диригујући Чимарозину оперу „Тајни брак”. Као резултат рада на овој опери, добила је стипендију од CEE Eastern Musiktheatre, фондације која је промовирисала младе оперске уметнике из источне Европе. 2006 године је постала главни диригент Македонске опере и балета.

Била је уметнички директор Македонске опере од 2017 до 2020 године. 2022 године је постала музички селектор престижног фестивала Охридско лето, где је више пута наступала и као диригент. Током година као диригент, радила је на бројним премијерама опера и балета , као и на концертима и делима македонских композитора. Њен репертоар чини преко 50 наслова опера и балета. Редовно диригује и Македонском филхармонијом, дириговала је и са Пловдивском опером, опером у Варни, Сарајевском филхармонијом и другим орктестрима.

Професор је на Факултету музичке уметности у Скопљу . Бисера Чадловска је добитница награде „Георги Божиков” за континуирано извођење дела македонских композитора, награде музичко-сценски уметник за 2015 годину и награде „13 Новембар” за уметност и културу 2019 коју додељује град Скопље. Године 2023 проглашена је за Жену године.

Владимир Саздовски

Владимир Саздовски је дипломирао на Музичкој академији „Панчо Владигеров“ у Софији у класи ванредног проф. Ника Исакова, а затим је завршио двогодишњу специјализацију у Бечу на Државном универзитету за музику и уметност као стипендиста CEE Musiktheater. Магистрирао је у класи маестра Бориса Трајанова. 2006. године дебитовао је у Македонској опери у опери „Чаробна фрула“ као Свештеник, Говорник и Други човек у оклопу, а исте године певао је улогу фараона у опери „Аида“ за отварање 34 „Мајских оперских вечери“.

У Шлостеатру у Бечу дебитовао је у опери „Дон Ђовани“ у улози Комендатора. Његов репертоар обухвата, између осталих, улоге Алија у опери „Италијанка из Алжира“, Спарафучилеа у „Риголету“, Сарастра, Свештеника, Човека у оклопу и Говорника у „Чаробној фрули“, Дулкамаре у „Љубавном напитку“, Рамфиса и фараона у „Аиди“, Падре Гвардијана у „Моћи судбине“, Тимура у „Турандот“, Лепорела и Командора у „Дон Ђовану“, Мефиста у „Фаусту“, Лутера и Креспела у „Хофмановим причама“, Рајмонда у „Лучији ди Ламермур“, Јакопа Фијеска у „Симону Боканегри“, Банка у „Макбету“, Феранда у „Трубадуру“, принца Гремена у „Евгенију Оњегину“, Колина у „Боемима“, Дон Базилија у „Севиљском берберину“, Оровеза у „Норми“, Труфалдина у „Аријадни на Наксосу“, Самуела у „Маскарадном балу“, Алфонса у „То сви раде“, Осте и Сержанте у „Манон
Леско”.

Од 2017. године сарађује са агентом Мариом Драдијем (продуцентом Три тенора и такође њиховим агентом). 2017. године наступио је у улози Лепорела у опери Дон Ђовани са Театром Сан Карло у Напуљу у Дубаи опери, након чега су уследили наступи у Сасарију (Сардинија) у Турандот као Тимур. У Театру Верди – Трст и у Театру Нуово Ђовани – Удине у улози принца Гремина у опери Евгеније Оњегин. Дебитовао је у улози Феранда у опери Трувадур у Театру Верди у Трсту. Дебитовао је у Театру Сан Карло – Напуљ у опери Леди Макбет Мценског округа у улогама Фактора и Полицајца.

На отварању Мајских оперских вечери 2018. године дебитовао је у улози Колина у опери Боеми, а исте године на Охридском летњем фестивалу наступио је у Радомировим Псалмима Димитрија Бужаровског. У Театру Сан Карло у Напуљу наступа у опери Боеми у улози Колина. Наступа у Театру Ређо Торино у опери Дон Чеко у улози Роберта. 2022. године наступа у Аурори Малта-Гоцо у опери Аида у улози Рамфиса. У Театру Комунале ди Болоња у опери Аријадна на Наксосу у улози Труфалдина и у опери Норма у улози Оровезеа. У Хонг Конгу, у Великом театру, наступа у опери Боеми у улози Колина. У Народном позоришту у Београду наступа у опери Севиљски берберин у улози Базилија. У Театру Верди ди Трст наступа у опери Аријадна на Наксосу у улози Труфалдина.

Наступа на отварању летње сезоне Театра дел’опера ди Рим (Каракала) у опери Тоска у улози Анђелотија. Његови следећи наступи су у опери „Боеми“ у улози Колина у Македонској опери и балету и у Театру Ређо ди Торино у опери „Пикова дама“ у улози Сурина.

Иван Наумовски

Иван Наумовски је македонски бас-баритон и доцент соло певања на Факултету музичке уметности Универзитета „Св. Кирило и Методије“ у Скопљу. Основно музичко образовање стекао је на истом факултету, где је 2013. године дипломирао соло певање са највишим почастима (cum laude). Постдипломске студије наставља у Аустрији, где 2016. године стиче звање магистра са почастима (Auszeichnung) на Универзитету за музику и извођачке уметности у Грацу, на одсеку Musiktheater. Године 2021. завршава и други мастер студиј (Master of Arts) са највишом оценом у области Lied und Oratorio на Универзитету за музику и извођачке уметности у Бечу (MDW).

Као солиста, Иван Наумовски остварује богату и континуирану међународну каријеру, наступајући на значајним концертним и оперским сценама у Македонији, Аустрији, Сједињеним Америчким Државама, Немачкој, Француској, Италији, Чешкој, Норвешкој и региону. Редован је гост Македонске опере и балета, Македонске филхармоније, као и бројних европских оркестара, укључујући Дунавску филхармонију. Наступа и на истакнутим међународним фестивалима као што су „Les Musicales de Quiberon“ у Француској, и „Musikfestspiele“ у Немачкој, Чешкој и Аустрији.

Поред најзначајнијих фестивала у земљи, наступао је на „Охридско лето“, „Мајске оперске вечери“, „Интерфест“, „Скопско лето“ и „Јесење музичке свечаности“. Своје оперско деби имао је у Опери у Грацу, где је наступао у продукцијама класичног и савременог репертоара, док 2016. године остварује деби у Македонској опери у насловној улози у опери „Евгеније Оњегин“. Његов оперски репертоар обухвата бројне водеће улоге, међу којима су Фигаро, Папагено, Дон Фернандо, Дандини, Малатеста, Гуљелмо, виконт Каскада и Мазето.

Поред оперске каријере, изузетно је активан и на концертној сцени, са посебним интересовањем за Lied (уметничку песму), ораторијум и камерну музику, као и за ауторске рециталне пројекте. Током каријере сарађивао је са бројним истакнутим диригентима и уметницима међународног угледа, међу којима су маестро Симон Трпчески, Ева Линд, Јоханес Вилднер, Јерухам Шаровски, Емил Табаков, Манфред Мусауер, Бисера Чадловска, Ервин Ортнер, Винценц Праксмарер, Паскал Галоа и други.

Добитник је више награда и престижних међународних стипендија, укључујући награду „Виртуози“ за најбољег младог уметника, као и стипендије „Best of South East“ и „AIMS“. Усавршавао се и похађао мајсторске курсеве код врхунских педагога као што су Карлхајнц Ханзер, Габријеле Фонтана, Анђелика Кирхшлагер, Бригите Фасбендер, Криста Лудвиг, Габријеле Лехнер, Том Сол и Хелена Лазарска.

Године 2025, као солиста остварује свој деби у Златној сали бечког Музикферајна, наступајући са оркестром Карл Михаел Цирер под управом маестра Јоханеса Вилднера у једној од најзначајнијих концертних дворана на свету.