НОВОСТИ

04.06.2021. сала НСО у 19 ч. Добро дошли!

Милена Ињац (1969), дипломирала дириговање 1992. године на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Станка Шепића. Магистрирала је на истом факултету 1996. године, а докторирала 2015. године у класи проф. Даринке Матић-Маровић. Усавршавала се две године заредом на Universität für Мusik und darstellende Кunst у Бечу и сарађивала са маестром Јормом Панулом, Петером Етвошом, Ангелом Шуревом и Младеном Јагуштом.

Освојила је прву награду на 3.Интернационалном фестивалу “Свет музике” у Италији диригујући камерним саставом Нишког симфонијског оркестра. НаОсвојила је прву награду на 3. Интернационалном фестивалу “Свет музике” у Италији диригујући камерним саставом Нишког симфонијског оркестра, 2000. године. Добитник је “Златне значке”, престижне награде 20. Интернационалних хорских свечаности у Нишу, 2004. године. Лауреат је Еурооркестар Фестивала у Москви, Русија, 2012. године. Наступала је са Београдском Филхармонијом, Опером Народног позоришта у Београду, Симфонијским оркестром РТС, “Станислав Бинички” Симфонијским оркестаром, Црногорским симфонијским оркестром, Сарајевском филхармонијом, Македонском Филхармонијом, Опером Македонског националног театра, Саварија симфонијским оркестром, Мађарска, Пловдивском, Видинском, Шуменском и Врачанском државном филхармонијом у Бугарској, Ст.Олбан симфонијским оркестром у Великој Британији, Музика театро Ансамблом у Риму, као и Омладинским оркестром Турина у Валенсији, Оркестром Конзерваторијума Оскар Еспла у Аликантеу, Шпанија, Националним симфонијским и филхармонијским омладинским оркестрима Ел Салвадора, Националним симфонијским омладинским оркестрима, хором и балетом “Хосе Артигас” и СОДРЕ у Монтевидеу (Уругвај). Стални је гост диригент Нишког симфонијског оркестра. Милена Ињац је дириговала Интернационалним симфонијским оркестром, централног 29. Фестивала Оркестара у Мурсији, Шпанија 2010. године и диригент Интернационалног Еурооркестар симфонијског оркестра на истоименом фестивалу у Москви, априла 2012. године. Гостовала је на Трибини композитора у Београду, Бољшој фестивалу Емира Кустурице на Мокрој Гори, НИМУС фестивалу у Нишу, као и фестивалима у Шведској, Грчкој, Аустрији, Бугарској, Италији, Шпанији, Уругвају и Русији. Одржала је мастеркласе дириговања у Шпанији, Ел Салвадору и Уругвају. Остварила је трајне снимке за потребе радија и ТВ у земљи и иностранству и два CD издања вокално-инструменталне и инструменталне музике у издању Факултета уметности у Нишу, као и DVD снимљен уживо у Шпанији у издању Универзитета у Мусији. Милена Ињац је професор предмета Оркестар и диригент Симфонијског и Камерног оркестра Concertante Факултета уметности и уметнички руководилац и диригент сценских извођења оперете Ј.Штрауса: Слепи миш и опере Ђ. Росинија: Севиљски берберин, у оквиру обнове оперске сцене у Нишу, у сарадњи Факултета уметности у Нишу, Нишког симфонијског оркестра и Народног позоришта у Нишу. Оперета Слепи миш успешно је изведена као гостујућа представа у сезони 2013. у Народном позоришту у Београду. Продекан је за наставу на ФУ и координатор за међународну сарадњу Универзитетског центра у оквиру пројекта Еразмус+.

Солиста: Андрија Мамутовић (клавир)

image

Андрија Мамутовић је рођен 21. 10. 1990. године у Нишу. Основно и средње музичко образовање је стекао у класи проф. Боривоја Младеновића. У току школовања је освојио велики број награда на републичким и међународним такмичењима од којих су најзначајније: I награда на Међународном такмичењу младих пијаниста у Нишу (2002, 2004, 2006, 2008, 2010. године), I награда на Републичком такмичењу музичких и балетских школа Србије у Београду (2001, 2003, 2005, 2007, 2009. године), I награда на Такмичењу младих пијаниста у Шапцу (2002, 2003, 2004. године). Основне и мастер академске студије је завршио на Факултету уметности у Нишу, у класи професора Александра Сердара. Током студирања је учествовао на Такмичењу младих пијаниста у Нишу (I награда), такмичењу “Chopin in memoriam” у Варни (IV награда), такмичењу “Охриски бисери” (I награда), Међународном такмичењу младих пијаниста ,,Даворин Јенко“ 2014. год. (I награда), такмичењу младих пијаниста у Шапцу 2014. год. (I награда). Полазник је мајсторских курсева професора Бориса Краљевића, Александра Сердара, Јурија Кота, Michaela Leslia, Бруна Канина и Stephena Kovachevicha. Наступао је у више градова Србије, Македонији, Америци (Финикс, Аризона) и на фестивалима Бемус, Нимус, Константинус, Евмелиа. Свирао је са Нишким симфонијским оркестром концерте Баха и Шопена и сарађивао са диригентима Весном Шоуц и Миленом Ињац. Докторирао је на Факултету музичке уметности у Београду са темом Брамсова клавирска музика, у класи професора Александра Сердара. Ради као доцент на клавирској катедри на Факултету уметности у Нишу. Његови студенти су добитници награда на пијанистичким такмичењима. Учествовао је у раду жирија на такмичењима у Зајечару и Смедереву.


ПРОГРАМ

 

В. А. Моцарт: Клавирски концерт бр. 23

Х. Виља Лобос: Choro бр.1, за гудаче

Ж. Бизе: Кармен свита, за дуваче

Прикажи мање

27. мај 2021. сала НСО, у 19 ч. Добро дошли!

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.

Симеонов је гостовао у многим земљама широм Европе, Азије и Америке. Наступао је у ,практично свим, престижним концертним дворанама света, међу којима су: дворана Берлинске филхармоније, Златна сала „Музикферајна“ у Бечу, Ново државно позориште – Беч, „Градска хала“ – Минхен, „Концертхебау“ – Амстердам, дворана „Бугарска“ – Софија, Центар уметности у Сеулу, Бунка Каикан центар – Токио, Викторија хол – Женева, Тонхале – Цирих, РАИ дворана Артуро Тосканини – Торино, Палау де ла музика - Барселона, Аудиторио национал де музика – Мадрид, Театро монументал – Мадрид, Аудиторио Алфредо Краус – Лас Палмас, Koлисеу –Лисабон, Кућа музике – Порто, Концертна дворана Билкент – Анкара, Левент центар – Истанбул, Сава центар, Мегарон – Атина, Мегарон – Солун, Фестивалска дворана – Осака, Центар уметности Аичи – Нагоја, Театар Винтерхур, сала Вроцлавске филхармоније, Српско народно позориште у Новом Саду, Театро аудиторио – Куенка, Театро социале ди Мантова, Театар Фор де Франс – Мартиник, историјски локалитет у Баалбеку – Либан, Аполонов амфитеатар – Патра, Иродов амфитеатар у Атини, Антички амфитеатар – Охрид и сала Нишког симфонијског оркестра.

Станислава Алађозовски - виолина

Станисалава Алађозовски, рођена у Нишу 1980.године. Своје прве музичке кораке стекла у класи проф. Драгана Стефановића у Нишу. После прве награде на фестивалу музичких школа Србије, своје школовање наставља у Ћуприји у школи за музичке таленте, у класи проф.Владислава Савковића и Ђерђа Зазровића. Студије ФУ у Приштини похађала је у класи проф. Јасне Максимовић, Љубомира Михаиловића и Владимира Коха, где је и дипломирала 2002. године са највишом оценом. Добитник је стипендије града Ниша (1991/2002) и Норвешке стипендије. Магистрирала је на ФУ у Нишу у класи проф. Ангела Станкова. Као солиста одржала је велики број концерата реситалног карактера у земљи и иностранству. Као члан и солиста камерног оркестра “Аморосо”наступала је у Порто Хелију, Нишу, Лесковцу, Бања Луци, Тузли, Сарајеву, Бјељини, као и у Црног гори Цетиње (Зетски дом), Котор (црква св. Николе), Подгорица (галерија музеја Црногорске савремене уметности).... Диригенти са којима је сарађивала: Станимир Реџић, Зоран Станисављевић, Сузана Костић, Дејан Савић, Србољуб Динић, Александар Саша Спасић, Весна Шоуц, Милена Ињац, Ђулио Молес, Ле Фи Фи, Свилен Симеонов, Азис Садиковић, Тошио Јаганисава, Саша Николовски-Ђумар... Радила је као професор виолине у Лесковачкој, потом у Нишкој музичкој школи, где има запажене резултате као педагог (од похвала до лауреата међународних такмичења). Са Балканским камерним оркестром наступала је у Јапану (2014/2018/2019), Београду (2015), Женеви (2016) и Бечу (2017). Са Балканским камерним оркестром, поред концертне турнеје снимљен је и ЦД, са најлепшим серенадама за гудачки оркестар (Чајковски и Дворжак), у продукцији немачке издавачке куће "AUDITE".

На позив Маестре Милене Ињац, била је ментор и учествовала у припреми и извођењу концерта Факултета уметности у Нишу. Концерт мајстор је Нишког симфонијског оркестра од 2006.године. Са Нишким симфонијским оркестром и Маестром Симеоновим, издваја се наступ у Барселони, у сали Палау де Музик у којој је изведена Хендлова Миса. На позив руководства Софијског оркестра, 2020. године - Симфониета и Маестра Симеонова, придружује се оркестру као гостујући концерт мајстор, на турнеји по Италији (Верона, Савона, Бари).


Солиста: Саша Мирковић - виола по мишљењу критичара "најбољи српски виолиста" и "харизматични уметник препун ентузијазма", активан је као солиста, камерни и оркестарски музичар, као педагог и организатор музичког живота. На бројним реситалима и камерним концертима, али и на наступима са ансамблом Метаморфозис, чији је оснивач и уметнички вођа, изводи разноврстан и специфичан програм – од барока до савремене музике српских и светских аутора, те до граничних жанрова који комбинују класичне идиоме са етно, џез и поп изразом, аудио и видео технологијом. Рођен у Чачку, 1980. године, музичко образовање стекао је у Школи за музичке таленте у Ћуприји, након чега уписује основне, потом и магистарске студије на Факултету музичке уметности у Београду. Током студија, био је добитник великог броја првих и специјалних награда, укључујући и награде за извођење савремене музике. Међу признањима је и премија такмичења Таленти за 21. век у Словачкој, захваљујући којој је као солиста наступио са Словачким камерним оркестром под управом виолинисте Богдана Вархала. Обимна концертна активност Саше Мирковића обухвата извођења на свим најзначајнијим фестивалима уметничке музике у Србији (Бемус, Међународна трибина композитора, КоМА, БУНТ...), али и наступе у претижним двоаранама и фестивалима широм Европе, у САД, Канади, Аустралији, Новом Зеланду, Хонг Конгу, Италији, Шпанији, Немачкој, Грчкој, Словачкој, Португалу, Бразилу, Кини, Чешкој, БИХ, Мађарској, Летонији, Холандији, Аустрији, Шведској, Норвешкој, Јужној Кореји, Енглеској (Карнеги хол, Њујоршка филхармонија, Волт Дизни Хол, Сиднејска опера, Санта Ћећилија, Палау де ла Музика, Барбикан, Плејел...). Као солиста наступао је са Ансамблом АРТЕ, БКО Љубица Марић, БГО Душан Сковран, Камерним оркестром Шлезингер, СО Војске Србије Станислав Бинички, Омладинским симфонијским оркестром Југоисточне Европе, Камерним оркестром Универзитета у Крагујевцу, Но Бордерс Оркестар. Последњих година остварује изузетно запажене наступе као солиста испред Ансамбла Метаморфозис, чији је оснивач и уметнички вођа. Остварио је значајан број трајних снимака за националне и међународне радијске и телевизијске куће. Мирковић је запослен као наставник у звању ванредног професора на Филолошко уметничком факултету у Крагујевцу и соло виола је регионалног Но Бордерс Оркестар. Посвећен истраживању и интерпретацији музике савремених аутора, Мирковић је премијерно извео преко 80 солистичких, камерних и концертантних дела за виолу. Међу ауторима који су Саши Мирковићу посветили своја дела су: Александра Вребалов, Светлана Савић, Драгана Јовановић, Зоран Ерић, Наташа Богојевић, Ана Гњатовић, Бранка Поповић, Драшко Аџић, Ивана Стефановић, Милорад Маринковић, Стеван Ковач Тикмајер, Александар Седлар, Милорад Маринковић, Јасна Вељановић, Петер Мацхајдик, Аират Ицхмоуратов, Владимир Кораћ, Владимир Трмчић, Соња Калајић, Драган Латинчић, Ивана Стефановић... „Наступи Саше Мирковића последњих година постали су синоним за одлично изабран програм и квалтетно извођење светске и српске савремене музике. Било да наступа са ансамблом Метаморфозис или у неком другом саставу, овај ентузијаста и врсни музичар публици и захвалним композиторима нуди врхунску интерпретацију нових дела. Овакви музичари драгоцени су савременим ауторима, јер представљају најбољи доказ да постоје људи који нову музику могу да учине атрактивном за публику.” Срђан Тепарић, музички критичар (Радио Београд 2, Арс сонора, мај, 2014) „За Сашу Мирковића данас слободно и без трунке претеривања можемо да тврдимо да је наш најбољи виолиста. Али, не само то – овај харизматични уметник препун ентузијазма, заједно са члановима ансалмбла Метаморфозис, које увек истиче као нераздвојни параметар сопственог успеха, реализује све боље и боље наступе са изнова свежим,пријемчивим, а квалитетним програмима, чиме уметничко трагање и упорност, у времену у коме живимо и у атмосфери коју многи користе као изговор за сопствене неуспехе – добија сасвим посебну димензију.” Ана Ћирица, музички уредник и водитељ Радио Београда 2 Радио Београд 2, Арс сонора, децембар 2014.


ПРОГРАМ

 

W. A. Mozart: Sinfonia Concertante

G. F. Handel: Music for the Royal Fireworks, Ouverture - за дуваче, ар. С. Симеонов

Прикажи мање

13.5.2021. сала НСО, у 19 ч. Добро дошли!

Милена Ињац (1969), дипломирала дириговање 1992. године на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Станка Шепића. Магистрирала је на истом факултету 1996. године, а докторирала 2015. године у класи проф. Даринке Матић-Маровић. Усавршавала се две године заредом на Universität für Мusik und darstellende Кunst у Бечу и сарађивала са маестром Јормом Панулом, Петером Етвошом, Ангелом Шуревом и Младеном Јагуштом.

Освојила је прву награду на 3.Интернационалном фестивалу “Свет музике” у Италији диригујући камерним саставом Нишког симфонијског оркестра. НаОсвојила је прву награду на 3. Интернационалном фестивалу “Свет музике” у Италији диригујући камерним саставом Нишког симфонијског оркестра, 2000. године. Добитник је “Златне значке”, престижне награде 20. Интернационалних хорских свечаности у Нишу, 2004. године. Лауреат је Еурооркестар Фестивала у Москви, Русија, 2012. године. Наступала је са Београдском Филхармонијом, Опером Народног позоришта у Београду, Симфонијским оркестром РТС, “Станислав Бинички” Симфонијским оркестаром, Црногорским симфонијским оркестром, Сарајевском филхармонијом, Македонском Филхармонијом, Опером Македонског националног театра, Саварија симфонијским оркестром, Мађарска, Пловдивском, Видинском, Шуменском и Врачанском државном филхармонијом у Бугарској, Ст.Олбан симфонијским оркестром у Великој Британији, Музика театро Ансамблом у Риму, као и Омладинским оркестром Турина у Валенсији, Оркестром Конзерваторијума Оскар Еспла у Аликантеу, Шпанија, Националним симфонијским и филхармонијским омладинским оркестрима Ел Салвадора, Националним симфонијским омладинским оркестрима, хором и балетом “Хосе Артигас” и СОДРЕ у Монтевидеу (Уругвај). Стални је гост диригент Нишког симфонијског оркестра. Милена Ињац је дириговала Интернационалним симфонијским оркестром, централног 29. Фестивала Оркестара у Мурсији, Шпанија 2010. године и диригент Интернационалног Еурооркестар симфонијског оркестра на истоименом фестивалу у Москви, априла 2012. године. Гостовала је на Трибини композитора у Београду, Бољшој фестивалу Емира Кустурице на Мокрој Гори, НИМУС фестивалу у Нишу, као и фестивалима у Шведској, Грчкој, Аустрији, Бугарској, Италији, Шпанији, Уругвају и Русији. Одржала је мастеркласе дириговања у Шпанији, Ел Салвадору и Уругвају. Остварила је трајне снимке за потребе радија и ТВ у земљи и иностранству и два CD издања вокално-инструменталне и инструменталне музике у издању Факултета уметности у Нишу, као и DVD снимљен уживо у Шпанији у издању Универзитета у Мусији. Милена Ињац је професор предмета Оркестар и диригент Симфонијског и Камерног оркестра Concertante Факултета уметности и уметнички руководилац и диригент сценских извођења оперете Ј.Штрауса: Слепи миш и опере Ђ. Росинија: Севиљски берберин, у оквиру обнове оперске сцене у Нишу, у сарадњи Факултета уметности у Нишу, Нишког симфонијског оркестра и Народног позоришта у Нишу. Оперета Слепи миш успешно је изведена као гостујућа представа у сезони 2013. у Народном позоришту у Београду. Продекан је за наставу на ФУ и координатор за међународну сарадњу Универзитетског центра у оквиру пројекта Еразмус+.

Солиста: Петра Спасојевић (клавир)

image

Петра Спасојевић је рођена у Куршумлији 22. децембра 2004. године. Због такозваног "инкубаторског слепила" и потребе за специјалним образовањем, са шест година преселила се у Нови Сад ради похађања наставе у основној школи за децу са сметњама у развоју „др. Милан Петровић“.

Сплетом срећних околности, 2014.године, Петра је упознала своју професорицу клавира Ану Фрлин која ју је узела у своју класу у Музичкој школи „Исидор Бајић“ у Новом Саду. Петра је инклузивно била укључена у редовну наставу у основној школи „Соња Маринковић“, коју је успешно завршила у школској 2018/2019.

У овом тренутку Петра је ученица првог разреда средње Музичке школе „Исидор Бајић“ Нови Сад , клавир у класи Ане Фрлин.

Током претходних седам година школовања, Петра је учествовала на бројним пијанистичким такмичењима, домаћим и међународним, где је освајала највиша признања од којих: „Специјалну награду за ауторско дело“, прву награду на међународном онлине такмичењу за своју композицију 2020, максималан број бодова на већини такмичења, и освојене две титуле лауреата на „Фестивалу пијанизма“ у Сремској Митровици и „Фестивалу Исидор Бајић“ у Новом Саду.

Као представница Србије 2020. године, наступила на такмичењу „VirtuososV4+ Свирамо истим језиком“ у Будимпешти освојила две велике награде, Специјалну награду и награду публике, након чега је добила позив да наступи на концерту светски признатог виолинисте Немање Радуловића.

Иза Петре је велики број наступа, а љубав према сцени мотивише је да се усавршава и музиком осваја публику. Свој први солистички концерт одржала је када јој је било дванаест година.

Уз рад са композиторком Доротеом Вејновић, Петра улази у свет композиције и нада се да ће њена дела ускоро доћи до слушалаца.

Жеља јој је да се развије као пијаниста и композитор и да својим радом покаже свету како се руше границе и предрасуде када се ради оно што се воли.

Награде:
Фестивал Исидор Бајић:
- Прва награда: 2016. год., 2017. год., 2018. год., 2019. год.
- Лауреат 2019. год.
- Специјална награда за Ауторско дело 2016. год.
Међународно такмичење младих пијаниста Музичка школа „Јосиф
Маринковић“Зрењанин
- Прва награда 2017. год. и 2018. год.
Међународно такмичење младих пијаниста Шабац
- Прва награда, 2017. год.
Међународно музичко такмичење „Fantast„ Музичка школа „Петра Коњоволић“ Бечеј
- Прва награда 2017. год и 2019.год.
Међународно пијанистичко такмичење „Славенски"
- Прва награда 2016. год. и 2018. год.
Фестивал пијанизма, међународно пијанистичко такмичење Сремска Митровица
- Прва награда 2019. год.
- Лауреат 2019. год.
International piano competition Смедерево 2020
- Прва награда ( за композицију)
International online competition „Art in experience“ Македонија
- Прва награда 2020. год.
„Musica live" 1st Interntional Piano Competition Online
-Certificate od honorare mention
Virtuozi V4+
- Специјална награда 2020. год.
- Награда публике 2020. год.


ПРОГРАМ

 

В.А. Моцарт Клавирски концерт бр. 12, А - дур , К414

Габриел Фауре Pavane

Хоакин Родриго Адађо, за дуваче

Прикажи мање

29.4.2021. сала НСО, у 19 ч Добро дошли!

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.

Симеонов је гостовао у многим земљама широм Европе, Азије и Америке. Наступао је у ,практично свим, престижним концертним дворанама света, међу којима су: дворана Берлинске филхармоније, Златна сала „Музикферајна“ у Бечу, Ново државно позориште – Беч, „Градска хала“ – Минхен, „Концертхебау“ – Амстердам, дворана „Бугарска“ – Софија, Центар уметности у Сеулу, Бунка Каикан центар – Токио, Викторија хол – Женева, Тонхале – Цирих, РАИ дворана Артуро Тосканини – Торино, Палау де ла музика - Барселона, Аудиторио национал де музика – Мадрид, Театро монументал – Мадрид, Аудиторио Алфредо Краус – Лас Палмас, Koлисеу –Лисабон, Кућа музике – Порто, Концертна дворана Билкент – Анкара, Левент центар – Истанбул, Сава центар, Мегарон – Атина, Мегарон – Солун, Фестивалска дворана – Осака, Центар уметности Аичи – Нагоја, Театар Винтерхур, сала Вроцлавске филхармоније, Српско народно позориште у Новом Саду, Театро аудиторио – Куенка, Театро социале ди Мантова, Театар Фор де Франс – Мартиник, историјски локалитет у Баалбеку – Либан, Аполонов амфитеатар – Патра, Иродов амфитеатар у Атини, Антички амфитеатар – Охрид и сала Нишког симфонијског оркестра.

Денис Шаповалов (виолончело)

“Велики таленат! Требао би бити поносан на свој дар! "- тако је Шаповалова описао познати Мстислав Ростропович, један од највећих виолончелиста 20. века.

Шаповалов је добио признање за свој невероватни дар на Међународном такмичењу Чајковски 1998. године, где му је жири једногласно доделио 1. награду. Златна медаља на такмичењу Чајковски утабала је пут до најпрестижнијих светских концертних дворана - Велике дворане Московског конзерваторијума, Краљевске концертне дворане Амстердам, Краљевске фестивалске дворане и Барбицан Центра у Лондону, концертне дворане Минхенске филхармоније, Концертне дворане Мегарон у Атини, Национални музички аудиторијум и Palacio de Congresos у Мадресу, Конференцијска дворана UNESCO-а у Паризу, Vaduzer Saal у Лихтенштајну, дворане Avery Fisher у Њујорку, дворане Peabody у Дејтону, Концертне дворане у Пекингу, Токио Бунке Каикан концертне дворане и дворане Suntori у Токију.

Шаповалов сарађује с водећим светским оркестрима - Симфонијским оркестром Баварског радија, Холандском филхармонијом, Лондонском филхармонијом, Лондонским симфонијским оркестром, Градским симфонијским оркестром Токио, Симфонијским оркестром Чајковски, Академским симфонијским оркестром из Санкт Петербурга, Литванским државним симфонијским оркестром, Бусанском филхармонијом, Братиславским симфонијским оркестром, Аалборшким симфонијским оркестром и Симфонијским оркестром у Макау.

Маестро Ростропович издвојио је Шаповалова међу свим руским виолончелистима и позвао га да наступа заједно с њим у Русији, Великој Британији и САД-у и да учествује на Ростроповичевим фестивалима у Азербејџану и Француској. Шаповалов је био једини виолончелиста који је с Лондонским симфонијским оркестром учествовао у прослави Ростроповичевог 75. рођендана у Њујорку и Лондону.

Денис је такође сарађивао са познатим светским диригентима као што су: Лорин Мазел, Jukka-Pekka Saraste, Владимир Федосев, Yutaka Sado, Andrew Litton, Christian Badea, Владимир Спиваков, Gintaras Rinkevicius, Yuri Bashmet, Gianandrea Noseda, Alexander Vedernikov и Thomas Sanderling.

Денис је учествовао на бројним међународним фестивалима у Русији, Европи, Азији и САД-у. Наступао је у емисијама радијских и ТВ емисија које су снимили "Russia-Culture", "Baierischer Rundfunk", "Radio France", "NI Public Radio", "Baiern Klassik", "Das Erste ARD", "Mezzo", "NHK" .

Шаповалов је такође изванредан камерни уметник; наступио је заједно с многим истакнутим музичарима, укључујући Родиона Шчедрина, Вадима Репина, Николаја Знаидера, Сергеја Бабајана, Џона Накаматсуа, Alexandera Ghindina, Andresa Mustonena.

Шаповалов активно учествује у разним модерним музичким пројектима; први је извео композиције Rodiona Shchedrina, Gie Cancellija, Jacoba ter Veldhuisa, Claudea Bolinga и других у Русији и свету.

Шаповалов је 2007. године постао први класични музичар који је извео самостални концерт на Северном полу.

Денис Шаповалов је свестрани уметник; није само академски извођач, већ на свом репертоару има и оригинални џез програм. Денис је своју страст према рок музици претворио у своје цроссовер пројекте "Изнад земље" и " Rock vs Rococo ", који привлачи нову публику својим класичним музицирањем.

Шаповалов је рођен 1974. у граду Чајковски на Уралу. 2000. године дипломирао је на Московском државном конзерваторијуму Чајковски, где је студирао код професорке Наталије Шаховске. Дванаест година предавао је виолончело као професор на Московском конзерваторијуму. Денис је редовно позиван на одржавање мајсторских курсева у Русији и иностранству. Интерес студената из различитих земаља да их Денис подучава био је толико велики, да је 2014. дошао на идеју покренути образовни пројекат "Cello Travel International Academy".

Од 2016. године Денис наставља са композиторском активношћу, наступајући као виолончелиста и диригент са својим делима.

У периоду 2019-20. Шаповалов је дебитовао у концертној дворани Tonhalle Maag у Цириху, у концертној дворани Zaryadje у Москви, у Palau de la Musica у Валенцији и у Златној дворани бечког Музикферајна.


ПРОГРАМ

 

Е. Елгар: Серенада за гудаче оп. 20

А. Пиацола: Fuga y Misterio, за гудаче, ар. С. Симеонов

Ф. Гулда: Концерт за соло виолончело и дуваче


Карте се могу купити на благајни НСО по цени од 400 динара, сваког радног дана од 08 - 15ч. Због примене епидемиолошких мера у сали позоришта, без заштитне маске улаз на концерт неће бити могућ. Хвала на разумевању!

Прикажи мање

08.04.2021. сала НСО, у 19 ч Добро дошли!

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.

Симеонов је гостовао у многим земљама широм Европе, Азије и Америке. Наступао је у ,практично свим, престижним концертним дворанама света, међу којима су: дворана Берлинске филхармоније, Златна сала „Музикферајна“ у Бечу, Ново државно позориште – Беч, „Градска хала“ – Минхен, „Концертхебау“ – Амстердам, дворана „Бугарска“ – Софија, Центар уметности у Сеулу, Бунка Каикан центар – Токио, Викторија хол – Женева, Тонхале – Цирих, РАИ дворана Артуро Тосканини – Торино, Палау де ла музика - Барселона, Аудиторио национал де музика – Мадрид, Театро монументал – Мадрид, Аудиторио Алфредо Краус – Лас Палмас, Koлисеу –Лисабон, Кућа музике – Порто, Концертна дворана Билкент – Анкара, Левент центар – Истанбул, Сава центар, Мегарон – Атина, Мегарон – Солун, Фестивалска дворана – Осака, Центар уметности Аичи – Нагоја, Театар Винтерхур, сала Вроцлавске филхармоније, Српско народно позориште у Новом Саду, Театро аудиторио – Куенка, Театро социале ди Мантова, Театар Фор де Франс – Мартиник, историјски локалитет у Баалбеку – Либан, Аполонов амфитеатар – Патра, Иродов амфитеатар у Атини, Антички амфитеатар – Охрид и сала Нишког симфонијског оркестра.

Simos Papanas , je diplomirao na Univerzitetu Jejl u SAD-u, a usavršavao se kod svetski poznatih profesora violine: Erika Fridmena, Tarasa Gabore, Petra Arnaoudova… Sarađivao je sa mnogim poznatim orkestrima: Staatskapelle Dresden, orkestar Boljšoj teatra, Minhenski simfonijski orkestar, Zurich kamerni orkestar, Camerata Salzburg, Kammerorchester Basel, Praški simfonijski orkestar, Geneva Camerata, Atinski državni orkestar, Solunski državni simfonijski orkestar, Nacionalni simfonijski orkestar Grčkog radija, Sofijska filharmonija, Kiparski simfonijski orkestar, Sudwestdeutsche Philharmonie… Snimao je kao solista za neke od najvećih svetskih izdavačkih kuća u domenu klasične muzike: Deutsche Grammophon, BIS i Centaur, a učestvovao je na nekim od najprestižnijih svetskih umetničkih festivala kao što su: Verbier Festival (Švajcarska), Schleswig-Holstein Festival (Nemačka), Sommets Musicaux Gstaad (Švajcarska), Sankt Peterburški festival violine (Rusija), Barocktage Melk ( Austrija), Bristol Proms (Engleska), Festival Pollenca (Mallorca, Španija), Zaklada Helicon (New York), Odessa Classics (Ukrajina), Atinski festival i Muzički festival u Tokiju. Nastupao je u koncertnim dvoranama kao što su Carnegie Hall (New York), Palau de la Musica (Barselona), velika filharmonijska dvorana Sankt Petersburga i pozorište Herbst (San Francisco). Redovno sarađuje sa svetski poznatim violinistom Danielom Hopeom, a svirao je kamernu muziku s glavnim muzičarima Bečke filharmonije, Berlinske filharmonije, Njujorške i Filharmonije Grada Filadelfije. Papanas je držao majstorske kurseve na Univerzitetu McGill (Kanada), Državnom Univerzitetu Lujzijana, Univerzitetu Pacific (Kalifornija), Univerzitetu Soochow (Tajvan), Akademiji Pancho Vladigerov (Sofija, Bugarska), Univerzitetu Makedonija (Solun, Grčka) i akademiji Staatskapelle Dresden. S obzirom da je i uspešan kompozitor, njegova dela su se izvodila širom sveta: SAD, Kanada, Iran, Peru, Japan, Tajvan i u većini evropskih zemalja, uključujući važne koncertne dvorane poput bečke Musikverein, ciriške Tonhalle i Nacionalne koncertne dvorane u Tajpeju (Tajvan).


ПРОГРАМ

 

Т. Албинони ар. R. Giazotto: Адађо у г-молу за гудаче

А. Вивалди: Годишња доба - за соло виолину и гудаче

Г. Ф. Хандел: Алелуја из ораторијума Месија за дуваче, ар. С. Симеонов

Џ. Вилијамс: J. Williams in Concert , за дуваче, ар. С. Симеонов


Карте се могу купити на благајни НСО по цени од 400 динара, сваког радног дана од 08 - 15ч. Због примене епидемиолошких мера у сали позоришта, без заштитне маске улаз на концерт неће бити могућ. Хвала на разумевању!

Прикажи мање

5.3.2021. сала Hародног позоришта, Ниш, у 19 ч

Јули Дамианов

Рођен 26. јула 1959. године у Пернику. Дипломирао је на Националној музичкој школи "Лиубомир Пипков" у Софији са специјалношћу "клавир" и Националном музичком академијом "Панчо Владигеров" са "оркестарским дириговањем", код проф.Лиле Гилеве.

Од 1986. године диригује у Државном музичком позоришту "Стефан Македонски" (сада "Државни центар за музику и балет - Софија") и тренутно је његов шеф диригент и уметнички директор. Од 2012. води и "Софијки духовни оркестар".

Извео је на десетине премијера и извео стотине представа и концерата у Бугарској, Немачкој, Данској, Аустрији, Холандији, Француској, Швајцарској, Белгији, Јапану, Словенији, Словачкој, Пољској, Русији, Јужној Кореји, Грчкој, Италији итд.

Добитник награде „Кристална Лира“ лауерат, добитник међународног такмичења композиције за музику 7/8, добитник је и многих других награда.


Маријана Арсенова (сопран)

image

Маријана Арсенова је дипломирала оперско певање на Националној музичкој академији „Проф. Панчо Владигеров “у класи доц. Констанзе Вачкове. Као студент треће године освојила је треће место на Међународном студентском такмичењу камерне музике у Enschedeu, у Холандији. По завршетку Музичке академије 1995. године, након конкурса, примљена је као солиста у Државној опери - Стара Загора. Тамо је играла једну од главних улога, Розину у Росинијевом Севиљском берберину, а такође је играла улогу Дорабеле у Моцартовој опери „Тако чине све“ под управом Herr Nagela.

1997. године, након успешног такмичења, постављена је за солисткињу у Државном музичком позоришту „Стефан Македонски“, где и данас ради. 2001. године освојила је прву награду на Националном такмичењу за оперету и мјузикл „Мими Балканска“. Од тада је играла све централне улоге у репертоару класичне оперете и у музичком репертоару позоришта. Њена прва улога на сцени Музичког позоришта била је Елена из „Лепе Елене“ Жака Офенбаха. Затим долазе: Валенсијен и Хана Главари из Лехарове Веселе удовице; Вера Елизабета из филма Последњи валцер Оскара Штрауса; Силва из "Краљица чардаша" Имреа Калмана; Марица из „Грофице Марице“ од Калмана; Зорица из „Циганске љубави“ Лехара; Викторија из „Викторије и њеног хусара“ Пала Абрахама; Ким из мјузикла „Miss Saigon“ Клода - Michelle Schoenberg; Ирене Малои из филма „Здраво, Доли“ Јерија Хермана; Demeter и Grisabella из мачака А.Л. Вебера и многих других. Највише је играла улогу Росалинде из "Слепог миша" Јохана Штрауса. У овој улози се појавила и током турнеја Музичког позоришта у Немачкој, Швајцарској, Холандији, Аустрији, Јапану и другим светским државама.

Маријана Арсенова такође остварује незаборавне улоге у бројним бугарским насловима за децу. Међу њима су Стрина Гена из Четири близанца и Казанова, композитора Георгија Костова; Маћеха краљица из „Снежане и седам патуљака“ Атанаса Косева и других.

2004. год добила је „Кристалну лиру“ од Савеза бугарских музичара и плесача за улогу Angel Didier у оперети „Grof fon Luksemburg“ Лехара. У 2007. је позвана за улогу Валенсијена на Летњем фестивалу у Solothurnu, у Швајцарској. У наредној 2008. на истом фестивалу играла је улогу Донне Елвире у Моцартовој опери Дон Жуан. Од августа 2010. до октобра 2013. године, након спајања ДМТ „Стефан Македонски“ и Балета „Арабеска“ у Државном музичко-балетском центру - Софија, била је заменик директора центра и уметничка директорка Музичког позоришта. Од 2014. директор је Државног музичко-балетског центра - Софија и Музичког позоришта. Дипломирала је и магистрирала из музичке и сценске режије на Музичкој академији. 2018. године, а дебитовала је као редитељ оперете „Краљица Чардаша“ Имреа Калмана - продукције Националног музичког позоришта. Године 2019. поново је режирала нову и невиђену сценску верзију оперете „Слепи миш“ Штрауса на сцени Националног музичког позоришта.


Катарина Симоновић Иванковић (сопран)

image

Рођена је у Нишу, где је завршила Средњу музичку школу (Одсек соло певање) у класи проф. Гордане Милошевић. Своје школовање наставља на Музичкој академији у Источном Сарајеву, (БиХ) на Одсеку за соло-певање а у класи проф. Александре Ивановић. Основне студије завршава у класи примадоне др Радмиле Бакочевић проф. емеритус. Стручно се усавршавала и код еминентних педагога соло-певања Бисерке Цвејић и Оливере Миљаковић. По завршетку основних студија (2004. год), своје усавршавање наставља на постдипломским студијама, такође у Источном Сарајеву (БиХ) у класи др Радмиле Бакочевић проф. емеритус.

Свој педагошки рад започиње током студија у Сарајаеву (БиХ), а од 2006. године ради на Фaкултету Уметности у Нишу, где је тренутно у звању ванредног професора на Катедри за Соло-певање. Током своје педагошке каријере на ФУ у Нишу остварила је запажене резултате, њени студенти су освајали велики број награда на међународним и домаћим такмичењима. Поред педагогије, Катарина има и запажену концертну активност. Осим великог броја рецитала у земљи и иностранству, те великог броја солистичких наступа са хоровима (Шведска, Русија, Италија, САД, Канада, Грчка, Швајцарска), свакако треба истаћи следеће наступе: А. Вивалди - „Глорија“, Ђ. Б. Перголези - „Стабат Матер“, В. А. Моцарт - „Реквијем“ на 25. Интернационалним хорским свечаностима у Нишу, Л. ван Бетовен „9. симфонија“ поводом обележавања 1700. година Миланског едикта, турнеја са „Strauss Festival Orhestra“ по Шпанији и Португалији. Наступала је на фестивалима као што су „Нимус“ - Ниш, „Сарајевска зима“ - Сарајево (БиХ), „ОКТОХ“ – Крагујевац, „Piano Summer Festival“ - Охрид (МК), „Константинус“- Ниш и др.

Као оперски певач наступила је у оперети „Слепи Миш“ Ј. Штрауса у улози Аделе у Народном позоришту у Нишу и Београду, опери „На уранку“ С. Биничког, као и у комичној опери „Телефон“ Ђ. К. Менотија.

Сарађивала је са следећим диригентима: Ивана Мировић, Сузана Костић, Чедомир Поповић, Раде Пејчић, Милена Ињац, Мирослав Иванковић, Свилен Симеонов, Владимир Крањчевић, Дејан Савић, Зоран Станисављевић.


ПРОГРАМ

 

А. Дворжак - Арија Русалке из опере "Русалка"

Ј. Штраус II - Пицикато полка

Ђ. Пучини - Арија Мизете из опере "Боеми"

Ш. Гуно - Арија Маргарите из опере "Фауст"

Ф. Лехар - Арија Ђудите из оперете "Ђудита"

Ј. Штраус II - Египатски марш

Е. Калман - Арија Марице из оперете "Грофица Марица"

Ф. Лехар - Арија Виље из оперете "Весела удовица"

Е. Калман - Арија Силве из оперете "Кнегиња чардаша"

Ф. Лехар - Арија Илоне из оперете "Циганска љубав"

Ј. Штраус II - Персијски марш

Ј. Штраус II - Персијски марш

Ј. Штраус II - Персијски марш

Прикажи мање

25.2.2021. сала НСО, у 19 ч Добро дошли!

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.

Симеонов је гостовао у многим земљама широм Европе, Азије и Америке. Наступао је у ,практично свим, престижним концертним дворанама света, међу којима су: дворана Берлинске филхармоније, Златна сала „Музикферајна“ у Бечу, Ново државно позориште – Беч, „Градска хала“ – Минхен, „Концертхебау“ – Амстердам, дворана „Бугарска“ – Софија, Центар уметности у Сеулу, Бунка Каикан центар – Токио, Викторија хол – Женева, Тонхале – Цирих, РАИ дворана Артуро Тосканини – Торино, Палау де ла музика - Барселона, Аудиторио национал де музика – Мадрид, Театро монументал – Мадрид, Аудиторио Алфредо Краус – Лас Палмас, Koлисеу –Лисабон, Кућа музике – Порто, Концертна дворана Билкент – Анкара, Левент центар – Истанбул, Сава центар, Мегарон – Атина, Мегарон – Солун, Фестивалска дворана – Осака, Центар уметности Аичи – Нагоја, Театар Винтерхур, сала Вроцлавске филхармоније, Српско народно позориште у Новом Саду, Театро аудиторио – Куенка, Театро социале ди Мантова, Театар Фор де Франс – Мартиник, историјски локалитет у Баалбеку – Либан, Аполонов амфитеатар – Патра, Иродов амфитеатар у Атини, Антички амфитеатар – Охрид и сала Нишког симфонијског оркестра.

Antonio Di Cristofano је дипломирао 1986. године на конзерваторијуму "L. Cherubini" у Фиренци, под вођством маестра Antonia Bacchelli-a, а потом је студирао код маестра Massimiliana Damerini-a. Наступао је у концертним салама и на фестивалима широм света: Концертна сала Gates у Денверу, Концертна сала Leeum у Сеулу, Кonzerthaus у Клагенфурту, Хала Gasteig у Минхену, Варшавско друштво Шопена, Glenn Gould студио у Торонту, Међународни фестивал клавира на Малти, Међународни фестивал клавира у Вашингтону, Клавирски фестивал у Шангају, Концертна сала Yamaha у Токију, Пиано фестивал у Шенжену, Градска кућа Хонг Конга…
Di Cristofano је наступао такође и у Енглеској, Хрватској, Швајцарској, Грчкој, Израелу, Португалу, Мађарској, Белгији, Србији, Украјини, Бугарској, Албанији, Канади, Аргентини, Шведској, Јужној Африци, Естонији , Финска, Египту и Бразилу. Сарађивао је са диригентима као што су G. Taverna, M. Bosch, M. Alsop, C. Schulz, M. Zanini, C. Olivieri-Munroe, A. Chernushenko, L. Svarovski, M. Sieghart, са оркестрима као што су: Cantelli di Milano, Camera Fiorentina, Lecce Simphoni, Magna Grecia, Sicilian Simphoni, Akuilani Soloists … Након што је дебитовао 2006. године са великим успехом у Veill Hall-у, у Њујорку, наступио је у Концертној сали Isaac Stern у Carnegie Hall-у са New England Симфонијским оркестром, а такође је вредан пажње и деби у Великој дворани Кonzerthausa у Бечу са оркестром Wiener Mozart 2006. године, где 2007. године следи концерт у Златној дворани Musikverein. Држао је мајсторске курсеве на Московском конзерваторијуму Чајковски, на Дубровачкој академији, на многим америчким универзитетима, укључујући Denver, Louisiana, Memphis, Houston, Florida, Vancouver, за SMC академију у Сеулу, Међународни фестивал клавира у Валети, Конзерваторијум Шангаја, Кsiamena и Ningboa у Кини и конзерваторијума у Солуну, Валенсије, Софије и Академије Орфеј у Бечу. Снимио је ЦД-ове за Velut Luna и Millenium, од којих је последњи недавно објављен под насловом Encores. Antonio Di Cristofano је редовни члан жирија разних међународних пијанистичких такмичења (Compositores de Espana - Мадрид, Varallo, Осјиек, Monopoli - Barletta, Gante - Pordenone, Pariz, Viardo - Belmont, Principat de Andorra, Рахмањинов - Москва, Iturbi - Valencia, Parnassos - Monterej, Међународно такмичење Astana Merei - Astana, Балтичко такмичење клавира - Gdanjsk, Међународно такмичење младих пијаниста у Хонг Конгу, Такмичење нордијских клавира - Малме, Такмичење клавира Mozart - Ahen, Клавирско такмичење Луизијане, Клавирско такмичење Cleveland …).
Три пута је добио награду за културу Paul Harris од Ротари клуба. Гостујући је професор на Конзерваторијуму Кsiamen (Кина) и професор на Летњој академији Orpheus у Бечу. 2018. године добио је Grifone d'Oro, највећу почаст од града Grosseto у Италији.


ПРОГРАМ

 

В. А. Моцарт: Клавирски концерт бр. 14, Ес - дур

Ф. Менделсон: Увертира, Ц - дур (за дуваче) ар. Свилен Симеонов

Г. Ф. Хандел: Музика на води (за дуваче и удараљке) ар. Свилен Симеонов


Карте се могу купити на благајни НСО по цени од 400 динара, сваког радног дана од 08 - 15ч. Због примене епидемиолошких мера у сали позоришта, без заштитне маске улаз на концерт неће бити могућ. Хвала на разумевању!

Прикажи мање

12.02.2021. Сала НСО, 20ч. Добро дошли!

Милена Ињац (1969), дипломирала дириговање 1992. године на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Станка Шепића. Магистрирала је на истом факултету 1996. године, а докторирала 2015. године у класи проф. Даринке Матић-Маровић. Усавршавала се две године заредом на Universität für Мusik und darstellende Кunst у Бечу и сарађивала са маестром Јормом Панулом, Петером Етвошом, Ангелом Шуревом и Младеном Јагуштом.

Освојила је прву награду на 3.Интернационалном фестивалу “Свет музике” у Италији диригујући камерним саставом Нишког симфонијског оркестра. НаОсвојила је прву награду на 3. Интернационалном фестивалу “Свет музике” у Италији диригујући камерним саставом Нишког симфонијског оркестра, 2000. године. Добитник је “Златне значке”, престижне награде 20. Интернационалних хорских свечаности у Нишу, 2004. године. Лауреат је Еурооркестар Фестивала у Москви, Русија, 2012. године. Наступала је са Београдском Филхармонијом, Опером Народног позоришта у Београду, Симфонијским оркестром РТС, “Станислав Бинички” Симфонијским оркестаром, Црногорским симфонијским оркестром, Сарајевском филхармонијом, Македонском Филхармонијом, Опером Македонског националног театра, Саварија симфонијским оркестром, Мађарска, Пловдивском, Видинском, Шуменском и Врачанском државном филхармонијом у Бугарској, Ст.Олбан симфонијским оркестром у Великој Британији, Музика театро Ансамблом у Риму, као и Омладинским оркестром Турина у Валенсији, Оркестром Конзерваторијума Оскар Еспла у Аликантеу, Шпанија, Националним симфонијским и филхармонијским омладинским оркестрима Ел Салвадора, Националним симфонијским омладинским оркестрима, хором и балетом “Хосе Артигас” и СОДРЕ у Монтевидеу (Уругвај). Стални је гост диригент Нишког симфонијског оркестра. Милена Ињац је дириговала Интернационалним симфонијским оркестром, централног 29. Фестивала Оркестара у Мурсији, Шпанија 2010. године и диригент Интернационалног Еурооркестар симфонијског оркестра на истоименом фестивалу у Москви, априла 2012. године. Гостовала је на Трибини композитора у Београду, Бољшој фестивалу Емира Кустурице на Мокрој Гори, НИМУС фестивалу у Нишу, као и фестивалима у Шведској, Грчкој, Аустрији, Бугарској, Италији, Шпанији, Уругвају и Русији. Одржала је мастеркласе дириговања у Шпанији, Ел Салвадору и Уругвају. Остварила је трајне снимке за потребе радија и ТВ у земљи и иностранству и два CD издања вокално-инструменталне и инструменталне музике у издању Факултета уметности у Нишу, као и DVD снимљен уживо у Шпанији у издању Универзитета у Мусији. Милена Ињац је професор предмета Оркестар и диригент Симфонијског и Камерног оркестра Concertante Факултета уметности и уметнички руководилац и диригент сценских извођења оперете Ј.Штрауса: Слепи миш и опере Ђ. Росинија: Севиљски берберин, у оквиру обнове оперске сцене у Нишу, у сарадњи Факултета уметности у Нишу, Нишког симфонијског оркестра и Народног позоришта у Нишу. Оперета Слепи миш успешно је изведена као гостујућа представа у сезони 2013. у Народном позоришту у Београду. Продекан је за наставу на ФУ и координатор за међународну сарадњу Универзитетског центра у оквиру пројекта Еразмус+.

Солиста: Јелена Јаковљевић - флаута

image

Јелена Јаковљевић, рођена 21.11.1983. године у Нишу. Нижу и средњу музичку школу завршава у Нишу у класи проф. Славице Јовановић. Своје даље школовање наставља на Факултету музичке уметности Универзитета уметности у Београду на коме дипломира 2007. године са највишом оценом из главног предмета. Године 2008. добија награду из фонда “Јаков Срејовић” на ФМУ у Београду за најбоље дипломираног студента своје генерације. Докторирала је на Факултету музичке уметности у Београду 2016. године, одбранивши тему докторског уметничког пројекта Промене у флаутском звуку и техници у доба романтизма.

У сезонама 2006/2007. и 2007/2008. године била је запошљена на месту прве флауте Нишког симфонијског оркестра, након чега је често била ангажована као хонорарни члан. Од 2017. године редовно је ангажована у Црногорском симфонијском оркестру из Подгорице и Симфонијском оркестру Макрис из Београда. Током рада у поменутим оркестрима, остварује успешне концерте и сарадње са еминентним диригентима као што су: Србољуб Динић, Данијеле Ђулијо Молес, Андреј Андрејев, Ле Фи Фи, Азис Садиковић, Ђузепе Минополи, Изак Карабчевски, Икер Санчез, Јулијан Русу, Младен Тарбук, Нада Матошевић-Орешковић, Предраг Госта, Сузана Костић, Ивана Мировић, Зоран Станисављевић, Миодраг Иванковић, Григориј Краско, Бојан Суђић, Дејан Савић, Весна Шоуц, Даринка Матић Маровић, Свилен Симеонов и други.

Наступала је више пута као солиста са Нишким симфонијским оркестром у Нишу изводећи концерте за флауту и оркестар В. А. Моцарта, К. Ф. Е. Баха, Ј. Хајдна, К. Штамица и С. Меркадантеа. Том приликом сарађивала је са диригентима: Анатолиј Новицки, Ле Фи Фи, Радомир Пејчић, Милена Ињац. Учесник је Националне концертне сезоне 2008. у организацији Министарства за културу Републике Србије и под покровитељством Председника републике. Као солистички, камерни и оркестарски извођач, представила се у градовима широм земље и иностранства као и на реномираним музичким фестивалима: Мокрањчеви дани, Нимус, Сомус, Бемус, Фестивал музика Рива у Риви дел Гарда (Италија), Јесењске музичке свечаности у Скопљу (Северна Македонија), 62.Фестивал музичких и балетских педагога Србије, Музичко лето у Врњачкој Бањи, Флаута фест у Београду, Фестивал флаута Тахир Куленовић у Ваљеву, Мај-месец музике у Врању и други.

Похађала је мајсторске курсеве еминентних флаутиста данашњице као што су: Орел Николе, Емануел Паји, Петер-Лукаш Граф, Паоло Табаљоне, Андраш Адорјан, Гоулиан Хан, Аса Кахенберг, Силвија Кареду, Дејан Гаврић, Гунила фон Бар, Михаел Кофлер, Џејмс Галвеј, Тревор Вај, Керстен Мек Кол, Аса Кахенберг, Силвиа Кареду, Мишел Дебост, Орелиен Дележ, Винсент Лукас, Мате Бекавац, Матеј Зупан, Ана Богдановић-Радић, Марина Ненадовић, Дејан Гаврић, Горан Маринковић, Феликс Ренгли, Мишел Дебост, Љубиша Јовановић. Од 2008. године је као асистент ангажована на Факултету уметности у Нишу, Универзитета у Нишу на дувачкој катедри, на главном предмету-флаута. Од 2015. године стиче наставничко звање – доцент а потом од 2020. напредује у звање ванредни професор на истом факултету.


ПРОГРАМ

 

Ј.С. Бах Оркестарска свита за соло флауту бр.2

Ј. Раф Симфониета Оп.188

Прикажи мање

21.1.2021. НСО, у 19 ч. Добро дошли!

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.

Jenny Zaharieva је као гостујућа солисткиња наступала широм Европе, САД-а, Далеког Истока и Африке. Сарађивала је са Филхармонијским оркестрима из Амстердама, Москова, Лијежа, Норделијка, Софије, Сингапура, оркестром „Residentie“ (Хаг), „Deutsche Streichersolisten“ (Берлин), „Sinfonietta“ (Амстердам), Opera de Massi (Француска), Радио оркестар Румуније…

Као честа гошћа на музичким фестивалима, појавила се на Летњем музичком фестивалу (Москва), Гранд пијанистичком фестивалу (Амстердам), Охридском лету (Македонија), Музичком фестивалу Arcadi (САД), Sulli-sur-Loire, Philomuses, Vendome (Француска), Гранд пијанистички фестивал (Венеција), пијанистички састанак Сан Даниеле (Италија), Софијске музичке недеље, Варнско лето (Бугарска), Римини (Италија)…

Захариева је иначе одржала европску премијеру „Концерта Америка“ под диригентском палицом маестра Лала Шифрина. Ова композиција је била део Пројекта за клавир у Steinway фондацији и написана је поводом 5 векова од открића Америке.

Jenny Zaharieva је била прва пијанисткиња која је извела читав рецитал на врло посебном клавиру Steinway & Sons Rhapsody, направљеном у знак сећања на композитора и пијанисту Џорџа Гершвина (1998, Steinway Hall, New York).

Иницирала је рестаурацију легендарног клавира Кларе Шуман из 1832. године, који се чува у месту Branitzschloss, Немачка. Jenny је такође прва пијанисткиња која је снимала и наступала на њему.

Рођена у Софији, пијанисткиња је дипломирала на Московском конзерваторијуму Чајковског (под проф. Вером Горностаевом и проф. Татианом Николаевом). Похађала је мајсторску класу код Пјера Санкана у Паризу. Jenny је добитница награде „Роберт Шуман“ ( Немачка)  „М. Лонг “ ( Париз) и пијанистичка такмичења „ ИКС Интернационални Фестивал Младих “.

Као професор клавира и камерне музике на Националној музичкој академији у Софији, Jenny Zaharieva је била гост-професор у Паризу на Националном конзерваторијуму, Московском конзерваторијуму Чајковски, као и у Бриселу, Венецији, Сан Даниеле (Италија), Ротердам, Њујорк, Њу Џерзи, Токио (Мусашино Академиа), Јокохама (Ферис колеџ), Атина и у бројним другим музичким институцијама.

Такође је оснивач и уметнички директор међународних такмичења „Музика и земља“,  „Albert Roussel“, Летње музичке академије „Ondine“, а делује и као председник Уније бугарских музичара и плесача и Националног удружења за заштиту извођачких права, регионални директор удружења Пиано Дуо (Токио) и Удружења Лехетицки (Њујорк) – за државе Балкана.

Госпођа Zaharieva је снимала за EMS, AVM Classics, Кarusel, Veton, Gema, Musical Heritage (САД) и Балкантон.


ПРОГРАМ

 

В. А. Моцарт: Клавирски концерт бр. 9, Ес - дур

Аранжман: Свилен Симеонов

В. А. Моцарт: Серенада бр. 10, "Gran partita" за дуваче, Б-дур


Карте се могу купити на благајни НСО по цени од 400 динара, сваког радног дана од 08 - 15ч. Због примене епидемиолошких мера у сали позоришта, без заштитне маске улаз на концерт неће бити могућ. Хвала на разумевању!

Прикажи мање

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.

Александра Петровић је основно и средње музичко образовање завршила у Нишу у класи проф. Гордане Милошевић, на одсеку за солопевање. Уписује 2003.год. Академију Уметности у Новом Саду у класи проф.мр Милице Стојадиновић. Као истакнути студент била је стипендиста града Новог Сада из фонда Меланије Бугариновић. Као апсолвент, радила је као професор солопевања у музичкој школи Јосиф Маринковић у Зрењанину.

Наступала је у Нишу, на НИМУС-у, Новогодишњим концертима симфонијског оркестра, концертима бечких валцера и оперских арија са Видинском филхармонијом, са Омладинском филхаемонијом НАИСИСС, и са дувачким квинтетом Нишки солисти. Наступала је у новосадској Синагоги са Академским оркестром као и са Филхармонијом младих " Борислав Пашћан" на фестивалу Охридско лето. У Врњачкој Бањи, две године за редом на целовечерњим концертима у оквиру културног лета. Два солистичка концерта у галерији Артгет у Београду.

Завршила је Оперски студио Борислав Поповић у Народном позоришту у Београду, у трајању од 2 године. На Факултету Музичких Уметности у Београду завршила је специјалистичке академске студије на катедри за солопевање, у класи професора Николе Мијаиловића.

Од 2018.године је хонорарни сарадник опере Народног позоришта у Београду.

Бојко Цветанов је бугарски оперски тенор. Студирао је на Бугарској музичкој академији у свом родном граду Софији са професором Хаџиевим, а 1982. године био је солиста са Софијском националном опером. Каријеру је започео са великим улогама у операма композитора Ђузепеа Вердиа, као што је војвода Риголето, Форесто у Атили, Радамес у Аиди. Наступао је и као Линдоро у Италиан у Алжиру, Фернандо у Ла Фаворита и Полионе у Норми. Од почетка је био једнако успешан као певач на концертима и ораторијима. Цветанов је наставио студије са Борисом Христовим у Риму, а са проф. Г. Лехманом и Маргаритом Лилововом у Бечу. Поред многих наступа у својој земљи, наступао је у Немачкој, Аустрији, Италији, Швајцарској, Холандији, Француској, Шпанији, Португалу, Данској, Шведској, Мађарској, Чешкој Републици и Русији. Освојио је и награде на међународним певачким такмичењима. Од 1991. године је члан „Оперске Куће“ у Цириху. Друге улоге у којима је Бојко Цветанов одликовао укључују тумачења Ленског у Чајковском „Еугенију Онегину“, Алваро (Сила судбине), Италијански певач (Каваљер са ружом), Арнолда (Вилиам Тел), Родолфо (Боеми), Пинкертон (Мадам Бутерфли), Луиђи (Плашт), и др . Цветанов је 2000. године снимио продукцијски ЦД са оркестром Софијске националне опере под водством Наидена Тодорова.


ПРОГРАМ

 

Јохан Штраус II: Увертира из оперете "Барон циганин"

Емерих Калман: Арија Силве, из оперете Силва

Л. Денза: Фуницули Фуницула

Јохан Штраус II: Пицикато полка

Франз Лехар: Меине липпен сие куссен со хеисс, из опере Гиудита

Е. ди Цуртис: Нон ти сцордар ди ме

Јохан Штраус II: Каизер валцер

Г. Пучини: Messeta's waltz, из опере Боеми

С. Кардиљо: Core 'ngrato

Јохан Штраус II: Муње и громови полка

Јохан Штраус II: У лову

С. Гасталдон: Musica proibita

Јохан Штраус II: Анен полка

Јохан Штраус II: Египатски марш

Јохан Штраус II: На лепом плавом дунаву

Е. ди Цапуа: О соле мио


Карте се могу купити на благајни НСО по цени од 400 динара, сваког радног дана од 08 - 15ч. Због примене епидемиолошких мера у сали позоришта, без заштитне маске улаз на концерт неће бити могућ. Хвала на разумевању!

Прикажи мање

03.12.2020. Сала НСО, 16:30ч. Добро дошли!

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.



ПРОГРАМ

 

Л. ван Бетовен: Квартет у ц-молу оп 18. бр. 4 (ар. за гудаче)

Л. ван Бетовен: Октет оп. 103 (за дуваче)

Л. ван Бетовен: Турски марш (ар. за дуваче, С. Симеонов)

Прикажи мање

19.11.2020. Сала НСО, 18ч. Добро дошли!

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.


Милош Мијатовић

Мiloš Mijatović rođen u Nišu, završio je nižu i srednju muzičku školu 'Dr Vojislav Vučković " u klasi profesora Tomislava Nikolića. Diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Nikole Srdića i Aleksandra Tasića. Specijalističke studije zavrsio na Fakultetu umetnosti u Nišu u klasi profesora Ante Grgina. Usavršavao se kod eminentnih profesora kao što su: Јehuda Gilad (Univezitet Juzne Kalifornije (USA), profesor Маjkl Kolins (Royal Akademija- London, Engleska), Мate Bekavac (Slovenija), profesor Ernesto Molinari(Univerzitet umetnosti u Bernu, Švajcarska) i profesor Mišel Arinjon (Nacionalni konzervatorijum SUPERIOR – Pariz, Francuska). Dobitnik je prve nagrade na Internacionalnom takmičenju u Barleti, Italija 2005. i 2006. godine. Druga nagrada na Međunarodnom takmičenju mladih muzičara u Padovi, Italija. Specijalna nagrada na Internacionalnom takmičenju kamernih ansambala u Subotici. Univerzitet u Novom Sadu i Ministarstvo kulture dodeljuju mu specijalnu nagradu za umetničke aktivnosti, а 2011 godine dobija stipendiju švedske vlade.

Nastupao je kao solista sa orkestrom Akademije umetnosti u Novom Sad i nastupao je u Italiji, Francuskoj, Austriji, Švedskoj, Engleskoj, Belgiji, Nemačkoj, Kanadi i Srbiji. Nastupao je na nekim od najznačajnijih festivala u Srbiji i inostranstvu kao sto su BEMUS, NOMUS, NIMUS, Međunarodna tribina kompozitora, Internacionalni festival u Trolhetenu (Švedska), Muzički festival u Londonu (Engleska) i IMPULS međunarodna Akademija za savremenu muziku u Gracu (Аustrija). U period od 2001 do 2006, Miloš Mijatović nastupa као prvi klarinetista Simfonijskog orkestra Akademije umetnosti u Novom Sadu (Srbija) i sarađuje sa dirigentima Кеnt Nagano, Volfgang Savalisch, Valeri Gergijev, Кlaudio Vandeli, Мladen Jagust, Берислав Скендеровић и многи други. Od 2005. godine je stalni član Internacionalnog orksetra jugoistocne evrope na mestu prvog klarinetiste. Od 2013. godine je redovan član ,,No Borders Orchestra’’ sa kojim nastupa u zemlji i inostranstvu. Snimao je za TV i radio stanice u zemlji i inostranstvu (RTS,RTV, ART TV). Miloš Mijatović je redovan član Internacionalne asocijacije klarinetista ICA u Americi I Evropske asocijacije klarinetista. Radi kao vanredni profesor na Fakultetu umetnosti , Univerziteta u Nišu, Srbija. Profesor Miloš Mijatović je zaštitno lice kompanije,, Royal Global’’ USA i D’Addario kompanije USA. Svira na klarinetima marke Royal Global, model ,,Soloist’’ i ekskluzivno koristi trske Reserve model Classic.


ПРОГРАМ

 

V. A. Mocart - Serenada za gudače br. 13, G - dur "Mala noćna muzika"

A. Grgin - Končertino za solo klarinet i duvače, ar. Bojan Mladenović

K. M. fon Veber - Končertino za solo klarinet i duvače

Прикажи мање

22.10.2020. Сала НСО, 20ч. Добро дошли!

Милена Ињац редовни професор на Факултету уметности у Нишу. Дипломирала је дириговање 1992. године на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Станка Шепића. Магистрирала је на истом факултету 1996. године, а докторирала 2015. године у класи проф. Даринке Матић-Маровић. Усавршавала се две године заредом на Universität für Мusik und darstellende Кunst у Бечу и сарађивала са маестром Јормом Панулом, Петером Етвошом, Ангелом Шуревом и Младеном Јагуштом. Освојила је прву награду на 3. Интернационалном фестивалу “Свет музике” у Италији диригујући камерним саставом Нишког симфонијског оркестра, 2000. године. Добитник је “Златне значке”, престижне награде 20. Интернационалних хорских свечаности у Нишу, 2004. године. Лауреат је Еурооркестар Фестивала у Москви, Русија, 2012. године. Наступала је са Београдском Филхармонијом, Опером Народног позоришта у Београду, Симфонијским оркестром РТС, “Станислав Бинички” Симфонијским оркестаром, Црногорским симфонијским оркестром, Сарајевском филхармонијом, Македонском Филхармонијом, Опером Македонског националног театра, Саварија симфонијским оркестром, Мађарска, Пловдивском, Видинском, Шуменском и Врачанском државном филхармонијом у Бугарској, Ст.Олбан симфонијским оркестром у Великој Британији, Музика театро Ансамблом у Риму, као и Омладинским оркестром Турина у Валенсији, Оркестром Конзерваторијума Оскар Еспла у Аликантеу, Шпанија, Националним симфонијским и филхармонијским омладинским оркестрима Ел Салвадора, Националним симфонијским омладинским оркестрима, хором и балетом “Хосе Артигас” и СОДРЕ у Монтевидеу (Уругвај). Стални је гост диригент Нишког симфонијског оркестра. Милена Ињац је дириговала Интернационалним симфонијским оркестром, централног 29. Фестивала Оркестара у Мурсији, Шпанија 2010. године и диригент Интернационалног Еурооркестар симфонијског оркестра на истоименом фестивалу у Москви, априла 2012. године. Гостовала је на Трибини композитора у Београду, Бољшој фестивалу Емира Кустурице на Мокрој Гори, НИМУС фестивалу у Нишу, као и фестивалима у Шведској, Грчкој, Аустрији, Бугарској, Италији, Шпанији, Уругвају и Русији. Одржала је мастеркласе дириговања у Шпанији, Ел Салвадору и Уругвају. Остварила је трајне снимке за потребе радија и ТВ у земљи и иностранству и два CD издања вокално-инструменталне и инструменталне музике у издању Факултета уметности у Нишу, као и DVD снимљен уживо у Шпанији у издању Универзитета у Мусији. Милена Ињац је професор предмета Оркестар и диригент Симфонијског и Камерног оркестра Concertante Факултета уметности и уметнички руководилац и диригент сценских извођења оперете Ј.Штрауса: Слепи миш и опере Ђ. Росинија: Севиљски берберин, у оквиру обнове оперске сцене у Нишу, у сарадњи Факултета уметности у Нишу, Нишког симфонијског оркестра и Народног позоришта у Нишу. Оперета Слепи миш успешно је изведена као гостујућа представа у сезони 2013. у Народном позоришту у Београду. Продекан је за наставу на ФУ и координатор за међународну сарадњу Универзитетског центра у оквиру пројекта Еразмус+.


Станислава Алађозовски - виолина

Станисалава Алађозовски, рођена у Нишу 1980.године. Своје прве музичке кораке стекла у класи проф. Драгана Стефановића у Нишу. После прве награде на фестивалу музичких школа Србије, своје школовање наставља у Ћуприји у школи за музичке таленте, у класи проф.Владислава Савковића и Ђерђа Зазровића. Студије ФУ у Приштини похађала је у класи проф. Јасне Максимовић, Љубомира Михаиловића и Владимира Коха, где је и дипломирала 2002. године са највишом оценом. Добитник је стипендије града Ниша (1991/2002) и Норвешке стипендије. Магистрирала је на ФУ у Нишу у класи проф. Ангела Станкова. Као солиста одржала је велики број концерата реситалног карактера у земљи и иностранству. Као члан и солиста камерног оркестра “Аморосо”наступала је у Порто Хелију, Нишу, Лесковцу, Бања Луци, Тузли, Сарајеву, Бјељини, као и у Црног гори Цетиње (Зетски дом), Котор (црква св. Николе), Подгорица (галерија музеја Црногорске савремене уметности).... Диригенти са којима је сарађивала: Станимир Реџић, Зоран Станисављевић, Сузана Костић, Дејан Савић, Србољуб Динић, Александар Саша Спасић, Весна Шоуц, Милена Ињац, Ђулио Молес, Ле Фи Фи, Свилен Симеонов, Азис Садиковић, Тошио Јаганисава, Саша Николовски-Ђумар... Радила је као професор виолине у Лесковачкој, потом у Нишкој музичкој школи, где има запажене резултате као педагог (од похвала до лауреата међународних такмичења). Са Балканским камерним оркестром наступала је у Јапану (2014/2018/2019), Београду (2015), Женеви (2016) и Бечу (2017). Са Балканским камерним оркестром, поред концертне турнеје снимљен је и ЦД, са најлепшим серенадама за гудачки оркестар (Чајковски и Дворжак), у продукцији немачке издавачке куће "AUDITE".

На позив Маестре Милене Ињац, била је ментор и учествовала у припреми и извођењу концерта Факултета уметности у Нишу. Концерт мајстор је Нишког симфонијског оркестра од 2006.године. Са Нишким симфонијским оркестром и Маестром Симеоновим, издваја се наступ у Барселони, у сали Палау де Музик у којој је изведена Хендлова Миса. На позив руководства Софијског оркестра, 2020. године - Симфониета и Маестра Симеонова, придружује се оркестру као гостујући концерт мајстор, на турнеји по Италији (Верона, Савона, Бари).

Мијовић Петровић Татјана

Нижу и средњу музичку школу је завршила у Нишу у класи професорке Зорице Илић. На факултету музичке уметности у Нишу почела је студије у класи професора Љубомира Михајловића, а дипломирала у класи професора Игора Алексића. Стални је члан Нишког симфонијског оркестра од 2000. године, као I тути виолина, а од 2007. године постаје вођа других виолина. Наступала је са СКЦ камерним оркестром под диригентском палицом др Милене Ињац, као заменик концертмајстора. Наступала је и солиста за време студија на многобројним концертима и турнејама у Шпанији, Италији, Шведској.


ПРОГРАМ

 

Ј.С. Бах - Арија из свите бр.3

А. Корели - Кончерто Гросо бр.8

Vivace

Allegro

Adagio - Allegro - Adagio

Vivace

Allegro - Largo

А. Вивалди - Концерт за две виолине, а-мол

Allegro

Larghetto e spiritoso

Allegro

Р. Штраус - Свита оп.4, Б-дур

Praeludium

Romanze

Gavotte

Introduction und Fuge

Прикажи мање

09.10.2020. Сала НСО, 20ч. Добро дошли!

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.


Сања Јовић Ђорђевић

Сања Јовић Ђорђевић рођена је у Тетову, Македонија. Ученик је Школе за музичке таленте у Ћуприји, после којих је основне и специјалистичке студије завршила на ФМУ у Нишу у класи професора Ангела Станкова (Бугарска) под чијим је менторством наставила докторске студије.Усавршавала се на бројним мастеркласима код еминетних профеора виолине и виолиниста. Наступала је широм Србије и Европе ( Бугарска, Грчка, Украјина, Македонија, ЦГ, Шпанија, Португалија...) као солиста, први солиста ил концерт-мајстор. Има богату концертну и реситалску каријеру. Сарађивала је са великим бројем пијаниста, најчешће са Бојаном Младеновићем и Срђаном Ђорђевићем. С пијанистом Б.Младеновићем остварила је концертну турнеју "Концертна сезона" пројекат под покровитељством Министарства културе Републике Србије, који је окупио најистакнутије српске извођаче. Као концертни солиста сарађивала је са диригентима Емануел ЛеДук Баром (Француска/Русија), Ангел Станков и Свилен Симеонов (Бугарска) , Зоран Станисављевић, Сузана Костић (Србија)... Издвајамо Сибелиусов Концерт за виолину и оркестар остварен у сарадњи са Нишким симфонијским оркестром и маестром Зораном Станисављевићем. Стручна критика о њој пише: "... Откривајући своју музикалну природу као и неоспорно техничко умеће стављено у службу култивисане изражајности...Интонативна сигурност, изражајна тонска сонорност и сугестивност израза, промишљеност у обликовању музичке фразе, пажња за сваки детаљ класичне, романтичарске , неокласичне..." Активан је члан светске виолинске заједнице.У сарадњи са британско/италијанским виолинистом Сајмоном Скотом оснива неколико сајтова посвећених уметности виолине, чији су чланови истакнути светски виолинисти и музичари.

На Житомирском колеџу "Иван Огњенко" у Украјини студентима виолине одржала је мастерклас. Појављује се као члан жирија у два интернационална виолинска такмичења- "Maamoun Dau International Violin Competition" са седиштем у Либији и " Драгош Лунгу- I Have My Star- Violin Competition" у Румунији.

Вишеструки је добитник стипендија из Фонда за таленте и Стипендије града Ниша. Стипендија Министарства Образовања РС за најуспешније докторанте.Стипендија организатора за учешће на Летњој виолинској Академији у Семерингу, Аустрија. Стипендија " Каyалех Виолин Ацадемy " из Швајцарске за школовање код истакнутог професора Хабиба Кајалеха, Мењухиновог ученика, за "сценско извођаштво" резервисано за солисте.

Запослена је у Нишком симфонијском оркестру на позицији заменик концерт- мајстора.. Бивши је концерт-мајстор ревијског оркестра "Импресија". I виолина гудачког квартета Креативо, као и солиста и оснивач "Rock Concerto" пројекта који је до сада изведен на Нисвиле Јазз Фестивалу и НИМУС- у. Свира на виолини немачког градитеља J.Kristian Voigt - а, с' краја 18.века, коју одржава лутиер Срђан Томић , с којим се такође консултује око репертоара и интерпретације.


ПРОГРАМ

 

Ђ. Тартини - Ђавољи трилер

Фриц Крajслер - Кинески тамбурин

Диницу/Хајфец - Хора стакато

Р. Штраус - Серенада оп.7 за дуваче

В. А. Моцарт - Турски марш, за дуваче, ар. С. Симеонов

Л. В. Бетовен - 5. симфонија ( I став) за дуваче, ар. С. Симеонов

Прикажи мање

25.09.2020. Сала НСО, 20ч. Добро дошли!

Мирослав Иванковић - Биографија

Рођен у Шапцу 1979. године где је и завршио средњу музичку школу на теоретском одсеку. Факултетско образовање успешно завршио на Музичкој Академији у Источном Сарајеву (БиХ) такође на теоретском одсеку. Одсек за Оркестарско дириговање уписује 2009. године на ФМУ у Скопљу и са успехом га завршава 2013.

На последње две године студија теоретског одсека у Сарајеву постављен је за студента демонстратора на два предмета и то на Хармонији са хармонском анализом и предмету Хор. Своје занимање за хорску музику наставља кроз рад са Црквеним хором "Слога", Старе цркве у Сарајеву и као асистент диригента Црквеног хора одсека за црквену музику и појање МА у Источном Сарајеву. По доласку у Ниш остварује трогодишњу сарадњу са ЦПД "Бранко" из Ниша као асистент диригента и корепетитор.

Као оркестарски диригент остварио је сарадњу са Нишким симфонијским оркестром кроз припрему и реализацију педагошких концерата као и припрему концерата из програма овог оркестра. Самостално се нишкој публици представио кроз организацију и реализацију пројекта "260, Мали јубилеј великог Баха" кроз који је нишкој публици представљено стваралаштво овог композитора преко три његове кантате које нису никад извођене у Нишу.

Прикажи мање

6.3.2020. Сала НСО, 20ч. Добро дошли!

Јули Дамианов

Рођен 26. јула 1959. године у Пернику. Дипломирао је на Националној музичкој школи "Лиубомир Пипков" у Софији са специјалношћу "клавир" и Националном музичком академијом "Панчо Владигеров" са "оркестарским дириговањем", код проф.Лиле Гилеве.

Од 1986. године диригује у Државном музичком позоришту "Стефан Македонски" (сада "Државни центар за музику и балет - Софија") и тренутно је његов шеф диригент и уметнички директор. Од 2012. води и "Софијки духовни оркестар".

Извео је на десетине премијера и извео стотине представа и концерата у Бугарској, Немачкој, Данској, Аустрији, Холандији, Француској, Швајцарској, Белгији, Јапану, Словенији, Словачкој, Пољској, Русији, Јужној Кореји, Грчкој, Италији итд.

Добитник награде „Кристална Лира“ лауерат, добитник међународног такмичења композиције за музику 7/8, добитник је и многих других награда.


Солиста: Исидора Спасић Молес

image

Исидора Спасић Молес је рођена у Нишу. Од малих ногу показује наклоност ка музици и уметности, свира клавир и флауту, бави се сликањем и цртањем, што је и води ка средњој музичкој и уметничкој школи. Завршава основне студије са највишим оценама на Академији лепих уметности у Риму на одсеку сценографије, а затим и мастер на одсеку костимографије.

Оперским певањем се бави од 2011. године. Њен први вокални педагог била је проф. Тереза Каркавало, шеф катедре за оперско певање на конзерваторијуму Santa Cecilia у Риму, а од 2018. ради са Драганом Молес. Добитница је друге награде жирија и награде публике на Интерационалном такмичењу за оперске певаче Fausto Ricci у октобру 2018.г.

Активни је учесник пројеката асоцијације "Пријатељи музике" од њеног оснивања, као и других пројеката хуманитарног и едукативног карактера.


Солиста: Драгана Молес

image

Драгана Молес је завршила гимназију „Светозар Марковић“, затим средњу музичку школу у Нишу уз студије електронике, које оставља да би студирала на софијској музичкој Академији, затим завршава специјализацију на глумачкој Академији, магистрира и докторира са максималним оценама на тему вокалне педагогије. Тема доктората је од изузетног значаја за све оперске певаче којима матерњи језик није италијански, а желе да буду конкурентни на интернационалном нивоу.

Ученица је великих светских оперских имена као што су Рајна Кабајванска и Гена Димитрова, али је за њену технику и познавање белканта ипак најзаслужнија Теа Kарkавало, шеф катедре за оперско певање Конзерваторијума „Santa Cecilia“ у Риму.

Лауреат је интернационалних конкурса „Калеидос“ Палермо и „Опера рината“ Верцели, Милано.

Дебитовала је у „Травијати“,коју и највише изводи у својој каријери, а у репертоару има још десетак улога из опера „Риголето“, “Фигарова зенидба“, “Кармен“, „Фауст“ ,"Луција од Ламермура", „Отело“ и др. Остатак репертоара чини велики број дела камерне и духовне музике.

Бави се интензивно и педагошким радом, како солиста, тако и хорова. Одржала је двадесетак мастеркласова као воцал цоацх и учествовала у жиријима оперских такмичења широм Европе са великим светским именима као што су Јоан Сутхерланд, оперска легенда која је Паваротију отворила врата светских сцена; Лела Kуберли, последњи сопран који је снимао са Хербертом Фон Карајаном; Теа Kарkавало, сеф катедре за соло певање на Конзерваторијуму " Santa Cecilia " из Рима; Мариа Конти Галенти ("Моцартеум" из Салзбурга) и други.

Певала је на концертима, фестивалима и оперским представама у земљама Европе, Азије и Америке, највише у Италији

Од средине 2006. активно учествује у уздизању културног живота Ниша на интернационални ниво и оснива невладину организацију „Пријатељи музике“,која сарађује са сличним организацијама, амбасадама, министарствима и културним центрима из Европе и државним институцијама из Србије и Италије и којој је један од основних циљева да привуче младе култури и уметности. Последњих десет година живи и ради у Риму.


ПРОГРАМ

 

Jacques Offenbach: duet Djulijete i Niklausa iz opere "Hofmanove priče"

Jacques Offenbach: uvertira iz operete "Orfej u podzemlju"

Jacques Offenbach: arija Olimpije iz opere "Hofmanove priče"

Giuseppe Verdi: arija Elene iz opere "Sicilijanska vecernja"

Leo Delibes: duet Lakmea i Malike iz opere "Lakme"

Giacomo Puccini: arija Muzete iz opere "Boemi"

Johann Strauss II : valcer "Prolecni glasovi"

Johann Strauss II : arija Adele iz Ii čina operete "Slepi miš"

Imre Kalman: arija Silve iz operete "Carica čardaša"

Johann Strauss II : arija Adele iz III čina operete "Slepi miš"

Leonard Bernstein: uvertira iz operete "Kandid"

Andrew Lloyd Webber: arija Grizabele iz mjuzikla "Mačke"

Leonard Bernstein: arija Kunigunde iz operete "Kandid"

Прикажи мање

Лилиана Кехајова

27.02.2020. год., 20 ч

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.


Солисти:
Солиста: Лилиана Кехајова - виолончело

image

Виолончелиста Лилиана Кехајова је тренутно професорка виолончела на Новом бугарском универзитету, чланица Бечког камерног оркестра и од 2014. генерални секретар Међународне музичке Академије Орфеј у Бечу. Као страствени извођач соло и камерне музике, гђа Кехајова учествовала је на бројним музичким фестивалима и рециталима широм Европе. Наступала је као солиста са оркестрима као што су Софијска филхармонија, оркестар Мителеуропа Удине, Северночешка филхармонија Теплице, Варна филхармонијски оркестар, „Нови симфонијски оркестар“, Синфониета Враца, „Камерата Орфика“, Камерни оркестар „Орфеј“ итд.

Госпођа Кехајова је имала ту част да изводи концерте камерне музике са светски познатим музичарима као што су Милена Молова (клавир), Герард Козеу (виола), Марио Хосен (виолина), Владимир Менделсон (виола), Ромаин Лелеу (труба), Рафаеле Малоци (виола) , Рудолф Леополд (виолончело) и други. Наступала је у неким од најзначајниијих концертних дворана у Европи: Мусиквереин (Беч), Атхенаеум (Букурешт), Рудолфинум-Дворжак сала и Сметана дворана (Праг), Палау де ла Мусика Каталана (Барселона), Булгариа дворана (Софија).

Лилиана Кехајова је била победник на бројним такмичењима соло и камерне музике широм Европе, међу којима су прва награда бечког Конзерваторијума "Фиделио" (2013.), прва награда "Концертино Праг" (Чешка Република, 2006) и друге.

2017. године композитор Герги Арнаоудов посветио је концерт Кехајовој и виолончелисткињи Лилији Шулц-Баировој, концерт за 2 виолончела и гудаче, који су уметнице извеле на међународном фестивалу „Софиа Мјузик Викс“ 2017. Годину дана касније, Лилиана је отворила фестивал са Софијским филхармонијским оркестром под диригентском палицом Марка Кадина изводећи 1. концерт за виолончело Марина Големинова, који се није изводио пуних 50 година.

Током фестивала 2018. године покренула је 1. државно такмичење „Алфред Бинер“, названо по немачком произвођачу виолина. Такмичење омогућава младим талентованим бугарским музичарима да свирају на мајсторском инструменту који је направио немачки произвођач виолина Алфред Бинер.

Током студија у Бугарској, Лилиана је награђена од стране Министарства културе Бугарске за велика достигнућа у области уметности. Госпођа Кехајова је добитница стипендија Фондације Јехуди Менухин "Томастик - Инфелд Беч" (2010), "Банк Аустриа" (2012), "Лајв Мјузик", а 2012. године награђена је великом стипендијом аустријске фондације "Албан Берг".


ПРОГРАМ

 

Л.В. Бетовен - Симфонија бр.1 C-dur

А. Дворжак - Концерт за виолончело и оркестар, h-moll

Прикажи мање

Концерт

30.01.2020. год., 20 ч

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.


Солисти:
Кристијан Вучковић - клавир

image

Кристијан Вучковић је рођен 26.09.1999.год. у Нишу. Завршио је средњу музичку школу у Нишу, у класи професора Боривоја Младеновића. Клавир је почео да свира са 9 година и за врло кратко време је освојио велики број награда на домаћим и интернационалним такмичењима;

  • И награда на такмичењу младих пијаниста у Нишу (2014.)
  • И награда на међународном такмичењу ”Даворин Јенко” (2015.)
  • Са Нишком Симфонијским оркестром извео је први Шопенов концерт у е-молу (2016.)
  • Учесник је престижног међународног фестивала у Бечу, на коме је учестовао на мастер - класовима престижних Европских педагога и пијаниста; Patricka Lechnera, Jean Mullera, Roberta Lehrbaumera, Susanne Spaemann и других, где је добио више признања:
    • номинација за реситал на “next generation festival in switzerland”
    • VYP номинацију за реситал у 2017. год. у “Ehrbar saal”
    • номинација за најбољег полазника на истоименом мастер - класу.
  • И награда на међународном такмичењу младих пијаниста у Нишу, са максималних 100 поена. (2016.)

У Палати Србије, уручена му је награда фондације Драгице Николић за изузетне успехе и показано знање на такмичењима у школској 2016/2017. години, чиме је допринео угледу своје школе у земљи и своје земље у свету.

  • Освојио је ЛАУРЕАТ на међународном такмичењу “Даворин Јенко” у Београду (2017.)
  • Апсолутни победник, ЛАУРЕАТ, на републичком такмичењу, у конкуренцију од 40 учесника (2017.)
  • Специјална награда за најбоље извођење Шопенових дела, на међународном такмичењу, у Ћустендилу (Бугарска, 2017.)
  • И награда на такмичењу младих пијаниста у Нишу, по трећи пут (2018. године)

У јануару, 2018. године, по други пут, наступио је са Нишким симфонијским оркестром, извевши други Рахмањинов концерт у це-молу.

За целокупан рад и залагање, школске 2017/2018. године, уручено му је признање Српске академије наука и уметности.

Поред свих истакнутих достигнућа, на многобројним јавним наступима, репрезентовао је свој град, чиме је скренуо пажњу на себе у ширим академским круговима.

Тренутно је студент друге године основних академских студија на ФМУ у Нишу, у класи проф. Андрије Мамутовића.


ПРОГРАМ

 

В. А. Моцарт - Симфонија бр. 36

С. Рахмањинов - Клавирски концерт бр. 3

Прикажи мање

Новогодишњи концерт

петак, 27.12.2019. год., 20 ч

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.


Солисти:
Ана Дитри - сопран
Калуди Калудов - тенор

image

Ана Дитри је рођена у Пољској.

У периоду 1999-2003. била је члан студија за барокну музику „Студио 27“, а у периоду од 2003-2005 наступала је за чувену пољску школу „Канторум Познан“. Оперски деби је имала 2005. године у Хендловој опери „Јулије Цезар“ са улогом Корнелије (Катовице, Пољска). Од 2009. до 2010. jе солиста Опере и филхармоније у Пловдиву, а од 2010. - Државне опере Стара Загора.

Учествовала је на следећим фестивалима: Вива ил Канто (Шчешин, Пољска, 2009, 2010), Банско Фест (Банско, Бугарска, 2010), Опера Опера (Варшава, Пољска, 2008), "Летња башта уметности" (Варшава, Пољска, 2007), "Вечери код Телемана" (Шчешин, Пољска, 2006),"Клотске вечери," Пољска, 2004, 2005. и 2006 године....

Значајни догађаји у каријери Ане Дитри су: Концерт у Ватикану у част папе Јована Павла II, наступ поводом 250. рођендана Моцарта у Пољској, концерт у сали „Далас“ у Румунији, као и низ концерата у најзначајнијим концертним дворанама у Бечу и Братислави.

image

Калуди Калудов, тенор

Рођен 15. марта 1953. Бугарској. Након завршетка средњег образовања, примљен је у новоформираном Ансамблу морнаричких снага. Тамо је радио 1971-72, где је служио војну службу до 1974. године..

Током своје службе, пријавио се на државном такмичењу "Светослав Обретенов" у граду Провадији и освојио је бронзану медаљу. Након одслужења војног рока примљен је и дипломирао на Музичкој академији у Софији као студент проф. Лиљане Забленске 1974-78. 1978. године је дебитовао на позорници у Пловдиву у улози Алфреда из Вердијеве опере - Травијата. Следећег месеца већ игра исту улогу у театру Виелки у Варшави, где постаје редовни гостујући извођач у операма Риголето, Боеми, Дон Карлосу, принцу Игору и другим. Од децембра 1978. године солиста је Националне опере - Софија, на чијој је позорници певао 12 сезона.

Калудијева активна међународна каријера почела је 1983. Вердијевим Реквијемом у лондонском Карнеги Холу, а касније и улогом Фореста у Вердијевој опери Атила у Бечкој државној опери. Затим следе уговори са оперским кућама у Чикагу, Бордоу, Модени, Минхену, Берлину, итд..

Деби на миланској сцени је имао 1985. године. Наступао је у Дворжаковој Русалки, Вердијевој Атили, Пучинијевом Манон Леску. Певао је у свим већим европским оперским кућама, као и у САД-у, Чилеу, Бразилу, Јапану, Јужној Кореји, Аустралији.

Калуди Калудов је једини бугарски оперски певач који је од 1994. године водећи тенор у програму Фестивала опере Савонлина у Финској. Тамо је учествовао у представама "Земљана част" - Маскани, "Пајаци" - Леонкавало, "Аида" и "Моћ судбине" - Верди, "Летећи Холанђанин" Вагнера и другим...

Током последњих 15 година више пута је учествовао у наступима са најпознатијим светским певачима, попут Миреле Франие, Маре Зампиери, Јуне Андерсон, Катиа Рихарели, Раина Кабаиванскаје, Ане Томове-Синтове, Гене Димитрове, Марие Гулегине, Шерил Студер Доминго, Владимиром Атлантовим, Хуан Понсом, Карлом Косутом, Николаи Гиауровим, Николом Гузелевим, Ђорђо Занканаром, Самуел Ремијем и многим другима. Наступао је са најпознатијим светским диригентима: Зубин Мехта, Клаудио Абадо, Чарлс Макерас, Рикардо Мути, Фабио Луис, Марчело Виоти и многи други..

Калуди Калудов у свом репертоару има преко 60 тенорских улога. Почевши од Вердијевих - Алфред из Травијата, Радамес из Аиде, Дон Карлос, Дон Алваро из Моћи судбине, Манрико из Трубадур-а, војвода од Риголета, Рикардо из Бала под маскама, Пучинијева - Тоска, Рудолф - Боеми, Де Грио - Манон Леско, Калаф - Турандот. Њима треба додати главне тенорске улоге опера Доницетија, Росинија, Белинија, Бизета, Леонкавала, Маскањија, Ђордана, итд. Од руских класика издвајају се улоге - Дмитрија из Бориса Годунова, Владимира из принца Игора, Принц Голитсина из Хованшчине, Ленског из Евгени Оњегина. Импресиван је и његов концертни репертоар на чијој листи, уз Моцарта и Вердијев реквием, уз Бетовенову Девету симфонију, такође се убрајају и „Стабат Матер“ Росинија и Дворжака.

Снимао је за Балкантон, НАКСОС, Сони Класик, Бугарски национални радио, Катовице радио, Радио РАИ на сцени миланског театра....

Калуди Калудов је 1992. године био један од оснивача оперског фестивала Вива ил Канто у Шчешину у Пољској, где је био уметнички руководилац 13 година..

Последњих година, заједно са својим перформансом, активно се бави вокалном педагогијом. Мајсторске радионице одржава у Бугарској, Румунији, Бразилу, Пољској, Финској, Италији, Кореји, Аустралији, Бразилу и многим другим земљама. Од 2003. године је предавач на Музичкој академији у Катовицама у Пољској, где је и одбранио докторску дисертацију...

Тренутно пева на разним светским позорницама, подучава певање и укључен је у добротворне радове. Почасни је грађанин Варне.


ПРОГРАМ

 

G. Verdi: Uvertira iz opere "Forza del destino" (Moć sudbine)

S. Gastaldon: Musica proibita

E. Di Capua: Maria, Mari

C. A. Bixio - Parlami d' amore mariu

J. Strauss II: Uvertira iz opere "Fledermaus" (Slepi miš)

E. De Curtis: Canta pe' me

S. Cardillo: Core 'ngrato

C. A. Bixio: Mamma

A. Lara: Granada

V. Di Chiara: La spagnola

J. Strauss II: Seid Umschlungen, Milionnen, Valzer

C. A. Bixio: La strada nel bosco

F. Lehar: Dein ist mein ganzes herz

E. Kalman: Czardas

F. Lehar: Lippen Schweigen

A. Campra: Uvertira iz opere "Karneval u Veneciji''

N. Brodszky - Be my love

Прикажи мање
Top