Л.В. Бетовен – Увертира „Coriolan“, оп. 62 / А. Дворжак – Симфонија бр. 9, е-мол. „Из новог света“

Зоран Андрић рођен је у Нишу 1955. године. Син је покојног Стојана Андрића, такође диригента и композитора, који је творац музичког живота у граду Нишу, као први директор музичке школе, и оснивач и први диригент Нишког симфонијског оркестра, начелник музичког одељења Радио Ниша, диригент Опере у Нишу, хора Абрашевић и Градског камерног хора, проф. у гимназији Стеван Сремац и проф. на Педагошкој академији у Алексинцу, такође и оснивач Музичке школе Станислав Бинички у Лесковцу. Зоран Андрић је дипломирао на одсеку за композицију и дириговање, на ФМУ у Скопју (Македонија). Године 1983. приватно се усавршавао у техници дириговања на Високој музичкој школи у Грацу, код проф. Милана Хорвата. Од 1984., до 1993. ради као професор за предмете хор и оркестар, у Музичкој школи Петар Коњовић у Београду, остваривши у том периоду и веома успешне наступе са дечијим камерним оркестром и хором, у земљи и иностранству (1988.-89.).

Као стипендиста руске владе, године 1986., специјализирао је и магистрирао, Оперно-симфонијско дириговање на Конзерваторијуму Николај Римски Корсаков у Ст. Петерсбургу, у класи проф. доц. Ровиља Мартинова и Јури Темирканова, уметничког директора Маринског Театра и Лондонске краљевске филхармоније. У том периоду имао је и свој ауторски целовечерњи концерт са делима камерне музике у извођењу најпознатијих руских уметника и ансамбала, а као једини југословенски композитор презентиран са својим делима у Русији након дужег периода. Такође дириговао је и Симфонијским оркестром Ст. Петерсбурга свој клавирски концерт бр. 1 и симфонијску поему (1987.).

Компоновањем се бави од 1971. године. У његовом опусу налазе се: соната "Dramatica", за клавир; суита за клавир; scherzo за клавир, 2 гудачка квартета, Ластовска визија за флауту и клавир; Поноћна размишљања за соло флауту, 10 минијатура за разне инструменте, Симфонија бр. 1.; Симфонијска поема; Ораторијум; Концерт за клавир и оркестар; Фантазија за оркестар; 3 композиције за хор, итд.

Као диригент наступао је са многим оркестрима: Симфонијски оркестар РТС-а (2000.), Македонска омладинска филхармонија (као њен оснивач 1980.), Приштински симф. орк., Титоградски симф. орк., Мостарски симф. орк. (1985.), Филхармонијски оркестри из следећих места: Враца, Видин, Русе, Пловдив, Софија (1993.–2011.) и Софијска Филхармонија (2005.). Оснивач је камерног оркестра СОРАБИА у Београду, а потом камерног КПГТ оркестра у Нишу.

Сарађивао је са најпознатијим солистима: Стефан Миленковић, Јован Колунџија, Флавио Коломбо (Италија), Карстен Грондал (Шведска), Ромео Смилков (Бугарска), Мона Мари Нок (САД), Радмила Бакочевич, Јадранка Јовановић, Драгана Дел Монако, Катица Николић, Вера Розова (Русија), Урош Дојчиновић (гитара), Јасминка Станчул, Марина Арсенијевић (клавир), и многим оперским солистима из Европе и света.

Оснивач је и уметнички директор Интернационалног фестивала камерне музике OLD GOLD у Нишу, као и реплике традиционалног Новогодишњег концерта из Беча у Нишу (1997). Снимио је 10 ЦД-а, као и друге носаче звука (ЛП и касете), а такође остварио веома добре и трајне снимке за музичку продукцију РТС-а. Оснивач је и покретач Нишког камерног хора, састављеног од доајена нишког хорског певаштва, са којим ради у периоду од 1994.–1998. Године 1982. био је у номинацији за Октобарску награду града Ниша. У статусу је слободног уметника.

1. новембра 2010. године, маестро Андрић оснива Омладинску филхармонију града Ниша "Наиссус", која прераста у Српску Омладинску филхармонију са младима из 20 градова Србије, а чији је почасни председник, својом позицијом од 2020. градоначелница, госпођа Драгана Сотировски.