На раскрсници светова

Јован Маљоковић је познати српски џез саксофониста, композитор и аранжер. Његова каријера траје већ пуних шест деценија. Рођен је у Ваљеву, 27. 01. 1943. године. У родном граду завршио је гимназију и музичку школу. По доласку у Београд, 1961. године, уписује Филолошки факултет (Одсек за југословенску и светску књижевност) и средњу музичку школу "Славенски". У то време главно стециште београдских џезера је био клуб "Еуридика" на Врачару. Ту су свирали Василије Белошевић, Др Миша Радисављевић, Раде Миливојевић Нафта, Саша Радоичић… "Имао сам велику срећу што сам могао да свирам са таквим мајсторима и да уједно стичем велика знања од њих", каже Маљоковић. Убрзо након тога, стиже један веома важан позив – од Миодраг Тодоровоћа и Наде Кнежевић, за гостовање у Норвешкој и Шведској. Маљоковић одлази на ту турнеју. Следећих месеци турнеја се наставља по Западној Немачкој, у клубовима са искључиво америчком публиком. То ће бити једна од стилских прекретница у Маљоковићевом поимању џеза. Шест година касније, враћа се у Београд и оснива Јован Маљоковић Секстет. Одмах крећу снимања сасвим нове и свеже музике каква се тада код нас још није свирала. У тада најпопуларнијој џез емисији, такмичарског карактера, коју је на ТВ Београд водила Илди Ивањи, осваја прво место и његове снимке почињу све учесталије да емитују на радију и телевизији. Негде у то време стиже јос један важан позив – од Младена Мазура, за наступ на чувеном Љубљанском фестивалу на Крижанкама. Ту Маљоковић наступа са великом италијанском звездом на алт саксофону Едијем Буснелом. Проглашени су тада за најбољи би-бап састав. Чланови тог састава били су и Милош Крстић (клавир), Михаило Блам (контрабас) и Миодраг Ђино Маљоковић (бубњеви). Потом Маљоковић са Милошем Петровићем и његовом групом Јаззy одлази на Wест – Ост Јазз Фестивал у Нирнбергу. По повратку снимају албум "Београдски танго" који ће бити проглашен џез албумом године у Југославији. Долази још једна велика сарадња – са Лалом Ковачевим и његовим саставом Балкан Импрессионс. Са њима обилази готово све европске џез фестивале. И Лалин албум на којем је Маљоковић био солиста бива проглашен за албум године. Маљоковић је наступао на 16 великих турнеја по СССР-у и тада одсвирао више од 500 концерата са звездама тог времена – Радмилом Караклаић и Ђорђем Марјановићем. Маљоковић је наступао и на великој европској турнеји светске звезде Ивана Реброва. Једно велико искуство у Маљоковићевој каријери била је и четворогодисња сарадња са Гораном Бреговићем. Са својим оркестром – Балкан Салса Банд-ом, Маљоковић је наступао на свим домаћим и бројним џез фестивалима у Европи. Један је од најплоднијих џез аутора у Србији. До сада је објавио тринаест ауторских албума. Музика коју свира је веома препознатљива. То је фини спој џеза и традиционалне музике. Маљоковић је од свог првог албума користио балканску музику у својим џез композицијама. "Етно музика је нарочит вид комуникације међу разноликим културама. То је могућност за људе широм света да се боље разумеју. Као што свака регија има своју специфичну кухињу, она има и свој специфичан музички сос", рекао је Маљоковић у једном интервјуу. Јован Маљоковић и његов Балкан Салса Банд представљали су Србију на бројним европским џез фестивалима. Издвајају се наступи на Роттwеил Јазз Фестивал-у (Немачка), Фестивалима култура у Бечу и Луксембургу, Фестивалу Ђанго Реинхардт (Француска) и, наравно, на престижном Монтреуx Јазз Фестивалу (Швајцарска). Маљоковић је један од оснивача и 32 године је био уметнички директор Ваљевског џез фестивала. Готово сви значајнији џез музичари из бивше Југославије наступали су на овом фестивалу. Посебну пажњу увек је поклањао промоцији младих џезера. Маљоковићев саксофон обојио је бројне албуме наших познатих поп и рок извођача. Оливер Мандић, Здравко Чолић, Бијело дугме, Вампири, Пилоти …само су неки од њих. Компоновао је музику за позориште, радио и телевизију. Маљоковић је и данас, са несмањеним жаром, активан на културној сцени Србије.