Премијерни концерт НСО

Мр Зоран Станисављевић (1972) дипломирао је дириговање 2001. године на Факултету уметности у Приштини, у класи проф. Јована Шајновића, а магистрирао 2006. године на Факултету музичке уметности у Београду, у класи проф. Јована Шајновића и проф. Даринке Матић-Маровић.

У периоду од 1999. до 2004. године био је асистент диригента Академског хора Студентског културног центра Универзитета у Нишу, а 2004. године оснива Женски хор СКЦ-а Ниш. Са овим ансамблом остварио је бројне наступе у земљи и иностранству и освојио значајна признања на међународним хорским такмичењима, међу којима се издвајају Златна медаља у Бијељини (2007) и Прва награда у Марибору (2011).

Током сезоне 2002/2003. био је ангажован као асистент диригента Нишког симфонијског оркестра. Сарађивао је са бројним оркестрима и ансамблима, међу којима су Симфонијски оркестар Војске Србије „Станислав Бинички", Оркестар Факултета уметности у Нишу, Камерни оркестар СКЦ-а Ниш, као и камерни оркестри „Аморозо", „Импресија", „Нова музика" и „Империо", чији је суоснивач од 2010. године, као и камерни оркестри Битола и Полифонија (Северна Македонија).

Од 2012. године делује као диригент и уметнички руководилац Академског хора СКЦ Универзитета у Нишу, са којим осваја престижна признања: Прву награду „Војислав Илић" на фестивалу Хорови међу фрескама у Београду (2013), Гран при и награду за најбољег диригента на Интернационалном фестивалу хорова „Черноморски звуци" у Балчику (Бугарска, 2016), Сребрну медаљу на такмичењу хорова у Чешњу (Пољска), као и Прву награду на Интернационалном хорском такмичењу у Чанакалеу (Турска, 2019). Са овим ансамблом наступао је у Аустрији, Бугарској, Северној Македонији, Републици Српској, Пољској, Словенији, Словачкој, Мађарској, Грчкој, Француској и Турској. Посебно се издваја наступ Академског хора СКЦ Универзитета у Нишу у чувеној дворани Музикферајн у Бечу, у оквиру „World Peace Choir Festival" 2025. године.

Од 2012. године ангажован је као гост диригент Нишког симфонијског оркестра, са којим је извео велики број капиталних дела симфонијске литературе, укључујући и дела која су том приликом први пут премијерно изведена у Нишу. Дириговао је операма Чаробна фрула В. А. Моцарта (2023) и Кавалерија рустикана П. Маскањија (2024), у продукцији Нишког симфонијског оркестра, као и премијером опере Дидона и Енеј Х. Персела (2024), у продукцији Студентског културног центра Ниш.

Редовно је члан стручних жирија на фестивалима у земљи и иностранству и запослен је као редовни професор на Факултету уметности у Нишу.