НОВОСТИ

6.3.2020. Сала НСО, 20ч. Добро дошли!

Јули Дамианов

Рођен 26. јула 1959. године у Пернику. Дипломирао је на Националној музичкој школи "Лиубомир Пипков" у Софији са специјалношћу "клавир" и Националном музичком академијом "Панчо Владигеров" са "оркестарским дириговањем", код проф.Лиле Гилеве.

Од 1986. године диригује у Државном музичком позоришту "Стефан Македонски" (сада "Државни центар за музику и балет - Софија") и тренутно је његов шеф диригент и уметнички директор. Од 2012. води и "Софијки духовни оркестар".

Извео је на десетине премијера и извео стотине представа и концерата у Бугарској, Немачкој, Данској, Аустрији, Холандији, Француској, Швајцарској, Белгији, Јапану, Словенији, Словачкој, Пољској, Русији, Јужној Кореји, Грчкој, Италији итд.

Добитник награде „Кристална Лира“ лауерат, добитник међународног такмичења композиције за музику 7/8, добитник је и многих других награда.


Солиста: Исидора Спасић Молес

image

Исидора Спасић Молес је рођена у Нишу. Од малих ногу показује наклоност ка музици и уметности, свира клавир и флауту, бави се сликањем и цртањем, што је и води ка средњој музичкој и уметничкој школи. Завршава основне студије са највишим оценама на Академији лепих уметности у Риму на одсеку сценографије, а затим и мастер на одсеку костимографије.

Оперским певањем се бави од 2011. године. Њен први вокални педагог била је проф. Тереза Каркавало, шеф катедре за оперско певање на конзерваторијуму Santa Cecilia у Риму, а од 2018. ради са Драганом Молес. Добитница је друге награде жирија и награде публике на Интерационалном такмичењу за оперске певаче Fausto Ricci у октобру 2018.г.

Активни је учесник пројеката асоцијације "Пријатељи музике" од њеног оснивања, као и других пројеката хуманитарног и едукативног карактера.


Солиста: Драгана Молес

image

Драгана Молес је завршила гимназију „Светозар Марковић“, затим средњу музичку школу у Нишу уз студије електронике, које оставља да би студирала на софијској музичкој Академији, затим завршава специјализацију на глумачкој Академији, магистрира и докторира са максималним оценама на тему вокалне педагогије. Тема доктората је од изузетног значаја за све оперске певаче којима матерњи језик није италијански, а желе да буду конкурентни на интернационалном нивоу.

Ученица је великих светских оперских имена као што су Рајна Кабајванска и Гена Димитрова, али је за њену технику и познавање белканта ипак најзаслужнија Теа Kарkавало, шеф катедре за оперско певање Конзерваторијума „Santa Cecilia“ у Риму.

Лауреат је интернационалних конкурса „Калеидос“ Палермо и „Опера рината“ Верцели, Милано.

Дебитовала је у „Травијати“,коју и највише изводи у својој каријери, а у репертоару има још десетак улога из опера „Риголето“, “Фигарова зенидба“, “Кармен“, „Фауст“ ,"Луција од Ламермура", „Отело“ и др. Остатак репертоара чини велики број дела камерне и духовне музике.

Бави се интензивно и педагошким радом, како солиста, тако и хорова. Одржала је двадесетак мастеркласова као воцал цоацх и учествовала у жиријима оперских такмичења широм Европе са великим светским именима као што су Јоан Сутхерланд, оперска легенда која је Паваротију отворила врата светских сцена; Лела Kуберли, последњи сопран који је снимао са Хербертом Фон Карајаном; Теа Kарkавало, сеф катедре за соло певање на Конзерваторијуму " Santa Cecilia " из Рима; Мариа Конти Галенти ("Моцартеум" из Салзбурга) и други.

Певала је на концертима, фестивалима и оперским представама у земљама Европе, Азије и Америке, највише у Италији

Од средине 2006. активно учествује у уздизању културног живота Ниша на интернационални ниво и оснива невладину организацију „Пријатељи музике“,која сарађује са сличним организацијама, амбасадама, министарствима и културним центрима из Европе и државним институцијама из Србије и Италије и којој је један од основних циљева да привуче младе култури и уметности. Последњих десет година живи и ради у Риму.


ПРОГРАМ

 

Jacques Offenbach: duet Djulijete i Niklausa iz opere "Hofmanove priče"

Jacques Offenbach: uvertira iz operete "Orfej u podzemlju"

Jacques Offenbach: arija Olimpije iz opere "Hofmanove priče"

Giuseppe Verdi: arija Elene iz opere "Sicilijanska vecernja"

Leo Delibes: duet Lakmea i Malike iz opere "Lakme"

Giacomo Puccini: arija Muzete iz opere "Boemi"

Johann Strauss II : valcer "Prolecni glasovi"

Johann Strauss II : arija Adele iz Ii čina operete "Slepi miš"

Imre Kalman: arija Silve iz operete "Carica čardaša"

Johann Strauss II : arija Adele iz III čina operete "Slepi miš"

Leonard Bernstein: uvertira iz operete "Kandid"

Andrew Lloyd Webber: arija Grizabele iz mjuzikla "Mačke"

Leonard Bernstein: arija Kunigunde iz operete "Kandid"

Прикажи мање

Лилиана Кехајова

27.02.2020. год., 20 ч

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.


Солисти:
Солиста: Лилиана Кехајова - виолончело

image

Виолончелиста Лилиана Кехајова је тренутно професорка виолончела на Новом бугарском универзитету, чланица Бечког камерног оркестра и од 2014. генерални секретар Међународне музичке Академије Орфеј у Бечу. Као страствени извођач соло и камерне музике, гђа Кехајова учествовала је на бројним музичким фестивалима и рециталима широм Европе. Наступала је као солиста са оркестрима као што су Софијска филхармонија, оркестар Мителеуропа Удине, Северночешка филхармонија Теплице, Варна филхармонијски оркестар, „Нови симфонијски оркестар“, Синфониета Враца, „Камерата Орфика“, Камерни оркестар „Орфеј“ итд.

Госпођа Кехајова је имала ту част да изводи концерте камерне музике са светски познатим музичарима као што су Милена Молова (клавир), Герард Козеу (виола), Марио Хосен (виолина), Владимир Менделсон (виола), Ромаин Лелеу (труба), Рафаеле Малоци (виола) , Рудолф Леополд (виолончело) и други. Наступала је у неким од најзначајниијих концертних дворана у Европи: Мусиквереин (Беч), Атхенаеум (Букурешт), Рудолфинум-Дворжак сала и Сметана дворана (Праг), Палау де ла Мусика Каталана (Барселона), Булгариа дворана (Софија).

Лилиана Кехајова је била победник на бројним такмичењима соло и камерне музике широм Европе, међу којима су прва награда бечког Конзерваторијума "Фиделио" (2013.), прва награда "Концертино Праг" (Чешка Република, 2006) и друге.

2017. године композитор Герги Арнаоудов посветио је концерт Кехајовој и виолончелисткињи Лилији Шулц-Баировој, концерт за 2 виолончела и гудаче, који су уметнице извеле на међународном фестивалу „Софиа Мјузик Викс“ 2017. Годину дана касније, Лилиана је отворила фестивал са Софијским филхармонијским оркестром под диригентском палицом Марка Кадина изводећи 1. концерт за виолончело Марина Големинова, који се није изводио пуних 50 година.

Током фестивала 2018. године покренула је 1. државно такмичење „Алфред Бинер“, названо по немачком произвођачу виолина. Такмичење омогућава младим талентованим бугарским музичарима да свирају на мајсторском инструменту који је направио немачки произвођач виолина Алфред Бинер.

Током студија у Бугарској, Лилиана је награђена од стране Министарства културе Бугарске за велика достигнућа у области уметности. Госпођа Кехајова је добитница стипендија Фондације Јехуди Менухин "Томастик - Инфелд Беч" (2010), "Банк Аустриа" (2012), "Лајв Мјузик", а 2012. године награђена је великом стипендијом аустријске фондације "Албан Берг".


ПРОГРАМ

 

Л.В. Бетовен - Симфонија бр.1 C-dur

А. Дворжак - Концерт за виолончело и оркестар, h-moll

Прикажи мање

Концерт

30.01.2020. год., 20 ч

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.


Солисти:
Кристијан Вучковић - клавир

image

Кристијан Вучковић је рођен 26.09.1999.год. у Нишу. Завршио је средњу музичку школу у Нишу, у класи професора Боривоја Младеновића. Клавир је почео да свира са 9 година и за врло кратко време је освојио велики број награда на домаћим и интернационалним такмичењима;

  • И награда на такмичењу младих пијаниста у Нишу (2014.)
  • И награда на међународном такмичењу ”Даворин Јенко” (2015.)
  • Са Нишком Симфонијским оркестром извео је први Шопенов концерт у е-молу (2016.)
  • Учесник је престижног међународног фестивала у Бечу, на коме је учестовао на мастер - класовима престижних Европских педагога и пијаниста; Patricka Lechnera, Jean Mullera, Roberta Lehrbaumera, Susanne Spaemann и других, где је добио више признања:
    • номинација за реситал на “next generation festival in switzerland”
    • VYP номинацију за реситал у 2017. год. у “Ehrbar saal”
    • номинација за најбољег полазника на истоименом мастер - класу.
  • И награда на међународном такмичењу младих пијаниста у Нишу, са максималних 100 поена. (2016.)

У Палати Србије, уручена му је награда фондације Драгице Николић за изузетне успехе и показано знање на такмичењима у школској 2016/2017. години, чиме је допринео угледу своје школе у земљи и своје земље у свету.

  • Освојио је ЛАУРЕАТ на међународном такмичењу “Даворин Јенко” у Београду (2017.)
  • Апсолутни победник, ЛАУРЕАТ, на републичком такмичењу, у конкуренцију од 40 учесника (2017.)
  • Специјална награда за најбоље извођење Шопенових дела, на међународном такмичењу, у Ћустендилу (Бугарска, 2017.)
  • И награда на такмичењу младих пијаниста у Нишу, по трећи пут (2018. године)

У јануару, 2018. године, по други пут, наступио је са Нишким симфонијским оркестром, извевши други Рахмањинов концерт у це-молу.

За целокупан рад и залагање, школске 2017/2018. године, уручено му је признање Српске академије наука и уметности.

Поред свих истакнутих достигнућа, на многобројним јавним наступима, репрезентовао је свој град, чиме је скренуо пажњу на себе у ширим академским круговима.

Тренутно је студент друге године основних академских студија на ФМУ у Нишу, у класи проф. Андрије Мамутовића.


ПРОГРАМ

 

В. А. Моцарт - Симфонија бр. 36

С. Рахмањинов - Клавирски концерт бр. 3

Прикажи мање

Новогодишњи концерт

петак, 27.12.2019. год., 20 ч

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.


Солисти:
Ана Дитри - сопран
Калуди Калудов - тенор

image

Ана Дитри је рођена у Пољској.

У периоду 1999-2003. била је члан студија за барокну музику „Студио 27“, а у периоду од 2003-2005 наступала је за чувену пољску школу „Канторум Познан“. Оперски деби је имала 2005. године у Хендловој опери „Јулије Цезар“ са улогом Корнелије (Катовице, Пољска). Од 2009. до 2010. jе солиста Опере и филхармоније у Пловдиву, а од 2010. - Државне опере Стара Загора.

Учествовала је на следећим фестивалима: Вива ил Канто (Шчешин, Пољска, 2009, 2010), Банско Фест (Банско, Бугарска, 2010), Опера Опера (Варшава, Пољска, 2008), "Летња башта уметности" (Варшава, Пољска, 2007), "Вечери код Телемана" (Шчешин, Пољска, 2006),"Клотске вечери," Пољска, 2004, 2005. и 2006 године....

Значајни догађаји у каријери Ане Дитри су: Концерт у Ватикану у част папе Јована Павла II, наступ поводом 250. рођендана Моцарта у Пољској, концерт у сали „Далас“ у Румунији, као и низ концерата у најзначајнијим концертним дворанама у Бечу и Братислави.

image

Калуди Калудов, тенор

Рођен 15. марта 1953. Бугарској. Након завршетка средњег образовања, примљен је у новоформираном Ансамблу морнаричких снага. Тамо је радио 1971-72, где је служио војну службу до 1974. године..

Током своје службе, пријавио се на државном такмичењу "Светослав Обретенов" у граду Провадији и освојио је бронзану медаљу. Након одслужења војног рока примљен је и дипломирао на Музичкој академији у Софији као студент проф. Лиљане Забленске 1974-78. 1978. године је дебитовао на позорници у Пловдиву у улози Алфреда из Вердијеве опере - Травијата. Следећег месеца већ игра исту улогу у театру Виелки у Варшави, где постаје редовни гостујући извођач у операма Риголето, Боеми, Дон Карлосу, принцу Игору и другим. Од децембра 1978. године солиста је Националне опере - Софија, на чијој је позорници певао 12 сезона.

Калудијева активна међународна каријера почела је 1983. Вердијевим Реквијемом у лондонском Карнеги Холу, а касније и улогом Фореста у Вердијевој опери Атила у Бечкој државној опери. Затим следе уговори са оперским кућама у Чикагу, Бордоу, Модени, Минхену, Берлину, итд..

Деби на миланској сцени је имао 1985. године. Наступао је у Дворжаковој Русалки, Вердијевој Атили, Пучинијевом Манон Леску. Певао је у свим већим европским оперским кућама, као и у САД-у, Чилеу, Бразилу, Јапану, Јужној Кореји, Аустралији.

Калуди Калудов је једини бугарски оперски певач који је од 1994. године водећи тенор у програму Фестивала опере Савонлина у Финској. Тамо је учествовао у представама "Земљана част" - Маскани, "Пајаци" - Леонкавало, "Аида" и "Моћ судбине" - Верди, "Летећи Холанђанин" Вагнера и другим...

Током последњих 15 година више пута је учествовао у наступима са најпознатијим светским певачима, попут Миреле Франие, Маре Зампиери, Јуне Андерсон, Катиа Рихарели, Раина Кабаиванскаје, Ане Томове-Синтове, Гене Димитрове, Марие Гулегине, Шерил Студер Доминго, Владимиром Атлантовим, Хуан Понсом, Карлом Косутом, Николаи Гиауровим, Николом Гузелевим, Ђорђо Занканаром, Самуел Ремијем и многим другима. Наступао је са најпознатијим светским диригентима: Зубин Мехта, Клаудио Абадо, Чарлс Макерас, Рикардо Мути, Фабио Луис, Марчело Виоти и многи други..

Калуди Калудов у свом репертоару има преко 60 тенорских улога. Почевши од Вердијевих - Алфред из Травијата, Радамес из Аиде, Дон Карлос, Дон Алваро из Моћи судбине, Манрико из Трубадур-а, војвода од Риголета, Рикардо из Бала под маскама, Пучинијева - Тоска, Рудолф - Боеми, Де Грио - Манон Леско, Калаф - Турандот. Њима треба додати главне тенорске улоге опера Доницетија, Росинија, Белинија, Бизета, Леонкавала, Маскањија, Ђордана, итд. Од руских класика издвајају се улоге - Дмитрија из Бориса Годунова, Владимира из принца Игора, Принц Голитсина из Хованшчине, Ленског из Евгени Оњегина. Импресиван је и његов концертни репертоар на чијој листи, уз Моцарта и Вердијев реквием, уз Бетовенову Девету симфонију, такође се убрајају и „Стабат Матер“ Росинија и Дворжака.

Снимао је за Балкантон, НАКСОС, Сони Класик, Бугарски национални радио, Катовице радио, Радио РАИ на сцени миланског театра....

Калуди Калудов је 1992. године био један од оснивача оперског фестивала Вива ил Канто у Шчешину у Пољској, где је био уметнички руководилац 13 година..

Последњих година, заједно са својим перформансом, активно се бави вокалном педагогијом. Мајсторске радионице одржава у Бугарској, Румунији, Бразилу, Пољској, Финској, Италији, Кореји, Аустралији, Бразилу и многим другим земљама. Од 2003. године је предавач на Музичкој академији у Катовицама у Пољској, где је и одбранио докторску дисертацију...

Тренутно пева на разним светским позорницама, подучава певање и укључен је у добротворне радове. Почасни је грађанин Варне.


ПРОГРАМ

 

G. Verdi: Uvertira iz opere "Forza del destino" (Moć sudbine)

S. Gastaldon: Musica proibita

E. Di Capua: Maria, Mari

C. A. Bixio - Parlami d' amore mariu

J. Strauss II: Uvertira iz opere "Fledermaus" (Slepi miš)

E. De Curtis: Canta pe' me

S. Cardillo: Core 'ngrato

C. A. Bixio: Mamma

A. Lara: Granada

V. Di Chiara: La spagnola

J. Strauss II: Seid Umschlungen, Milionnen, Valzer

C. A. Bixio: La strada nel bosco

F. Lehar: Dein ist mein ganzes herz

E. Kalman: Czardas

F. Lehar: Lippen Schweigen

A. Campra: Uvertira iz opere "Karneval u Veneciji''

N. Brodszky - Be my love

Прикажи мање
Top