Премијерни концерт - Л. ван Бетовен, П. И. Чајковски
Програм
Л. ван Бетовен: Концерт за клавир и оркестар бр. 5, оп. 73, Ес-дур
- Allegro
- Adagio un poco mosso
- Allegro
П. И. Чајковски: Симфонија бр. 4, оп. 36, ф-мол
- Andante sostenuto – Moderato con anima
- Andantino in modo di canzona
- Scherzo – Allegro
- Finale – Allegro con fuoco
Александар Сердар (клавир)
Бојан Суђић
Александар Сердар
Александар СЕРДАР, рођен у Београду, одакле после завршених студија у Новом Саду наставља даље школовање у Сједињеним Државама и Италији. На његову пијанистичку формацију су утицали током година пре свега Серђо Пертикароли и Леон Флајшер.
Као логичан пут младог пијанисте, Александар Сердар је учествовао на бројним интернационалним такмичењима где је добио високе награде. Најзначајнија од њих су свакако Артур Рубинштајн у Тел Авиву, Монца – Рина Сала Гало, Верчели, Карло Зеки, који су довели до развоја његове интернационалне каријере.
Свирао је реситале и са оркестром у скоро свим земљама Европе, у Северној Америци, Бразилу и Перуу, Мароку, Либану, Израелу, Тајланду и Јапану. Свирао је са филхармонијама Београда, Бремена, Софије, Загреба, Торина, Минхена, Тулуза, Лила, Сан Хозеа, Хаифе, Словеније, Дрездена. Са диригентима као што су Жан-Клод Казадезис, Јорг Петер Вајгле, Емил Табаков, Менди Родан, Марчело Виоти, Мајкл Пласон.
У последњих неколико година бројни успеси на концертима у Европи привукли су пажњу критичара и организатора концертних сезона и фестивала. Са подједнаким ентузијазмом је свирао у концертним дворанама као што су Театр Шатле, Аудиторијум ду Лувр, Тонхале у Цириху, Алис Тали Хол у њујоршком Линколн центру, као и на фестивалима као што су „Ла Рок д’Антерон“, „Фол Журне“ у Нанту, Сили-сир-Лоар, Сен Рикје, Шлезвиг-Холштајн у Хамбургу, Монпеље – Фестивал Радија Франс.
Снимио је свој први компакт-диск за дискографску кућу ЕМИ који је добио изванредне критике музичких часописа. Дупли диск Александра Сердара снимљен је у Луксембургу у организацији Луксембуршке банке и друштва Бурлеска. Александар Сердар је издао свој први компакт-диск за ПГП дискографску кућу у Србији са барокним репертоаром.
„Александар Сердар је свакако свестан пијаниста са имагинацијом и личношћу.“
Gramophone, фебруар 1999.
„Нико не може да игнорише оваквог извођача… који је способан да поседује тако ретку комбинацију ауторитета и аристократије духа.“
Diapason, децембар 1998.
Од 1999. године ради на Факултету музичке уметности у Београду, где је сада у звању редовног професора. Од 2006 до 2016 је радио на Факултету уметности у Нишу. Од 2016 ради такође као професор на Академији за музику у Љубљани.
Учествује као члан жирија у раду бројних националних и интернационалних жирија.
2007. године издаје свој други компакт-диск за ПГП.
2012. године издаје свој приручник под називом „Развој пијанистичке технике“ у издању Музичког центра Црна Гора, а 2014. године издаје ЦД са делима Петра Иљича Чајковског у издању МЦ Црна Гора.
У октобру 2023 године издао је књигу “Уметност интерпретације” у издању Музиколошког института САНУ и Чигоја штампе. Књига је преведена на Словеначки језик у издању Љубљанског универзитета. У новембру 2025 је преведена на енглески језик.
Бојан Суђић
Бојан Суђић је рођен у Београду, где је завршио студије дириговања на Факултету музичке уметности у класи Јована Шајновића. Усавршавао се код Иље Мусина у Санкт Петерсбургу и Отмара Свитнера у Бечу.
Био је апсолутни победник (лауреат) Југословенског такмичења у Загребу, 1989.г, чиме је стекао стипендију из фонда ”Ловро фон Матачић”, неискоришћену због дешавања на просторима бивше Југославије.
Налазио се на месту резиденцијалног (првог) диригента Краљевске опере у Стокхолму (Шведска), где је током петогодишње сарадње остварио преко 150 представа и гостовања. На почетку каријере делује као стални диригент, а потом скоро две деценије као уметнички директор и шеф диригент Хора и Симфонијског оркестра Радио-телевизије Србије (РТС), у периоду који је донео значајно обогаћивање репертоара ових ансамбала, уз велико повећање броја јавних наступа, суперлативне критике и сарадњу са највећим светским уметницима. Посебно је било изражено неговање српске музичке баштине и дела савремених композитора, од којих су многе композиције премијерно изведене у интрепретацији маестра Суђића.
Ранији је шеф диригент и генерални музички директор Опере Народног позоришта у Београду.
Био је главни гост диригент УНИМИ оркестра из Милана (Италија), дугогодишњи гост диригент ОФУНАМ оркестра из Мексико Ситија и Црногорског симфонијског оркестра, те оснивач и уметнички вођа Фестивалског оркестра и хора ”Виртуози”, који од 2024. прераста у ”Српску филхармонију”. ”Виртуози” су за кратко време остварили значајан број наступа у земљи и иностранству, као и наступе са великим светским звездама. Две године заредом (2023. и 2024.г) овај ансамбл је био рангиран на првом месту ”Политикине” ранг листе најбољих концерата године.
Бојан Суђић је наступао са свим домаћим и бројним реномираним ансамблима у свету (Аустрија, Немачка, Италија, Мађарска, Бугарска, Русија, Чешка, Данска, Финска, Шведска, Португалија, Хрватска, Словенија, С. Македонија, Јерменија, Бразил, Мексико, Чиле, Аргентина, Грчка, Кина).
Сарађивао је са свим најреномиранијим домаћим и бројним прослављеним светским уметницима, попут Најџела Кенедија, Пласида Доминга, Максима Венгерова, Дениса Мацујева, Вадима Рјепина, Анђеле Георгију, Иве Погорелића, Симона Трпческог, Емануела Паија, Николаја Луганског, Мише Мајског, и многим другим.
Током три мандата је био уметнички директор ”БЕМУС”-а, најзначајнијег српског фестивала класичне музике, као и музички селектор фестивала ”Барски љетопис” и ”Будва Град театар”.
Од 2005. г. постаје професор дириговања на ФМУ у Београду. Током 17 година је водио и Симфонијски оркестар ФМУ, када су била изведена веома захтевна дела попут Малерове симфоније бр.8, Вердијевог, Берлиозовог и Моцартовог Реквијема, симфоније Шостаковича бр.1 и бр.5, те бројне симфоније Моцарта, Бетовена, Чајковског.
Од 2013. до 2020. године је обављао дужност извршног директора Музичке продукције РТС.
Био је председник Савета Универзитета уметности, као и председник УО ”Гварнериуса”.
Добитник је бројних награда и признања, од којих се издвајају Златна медаља за заслуге Републике Србије, Вукова награда, Награда града Београда и Награда града Београда за стваралаштво младих, Годишња награда Удружења музичких уметника Србије, Награда ”Капетан Миша Анастасијевић”, ”Златни беочуг”, Јубиларна Награда Града театра Будва.
Са Београдском филхармонијом отпочиње уметничку сарадњу као диригент 1989. године, након чега се сарадња интензивира до запажених наступа на БЕМУС-у и турнеје по Кини 2000. године, све до његовог доласка на место уметничког директора МП РТС 2005.г. Маестро Бојан Суђић је као диригент са Београдском филхармонијом остварио и један од ретких снимака овог ансамбла у издању ПГП РТС – ”Симфонијске игре” Сергеја Рахмањинова. На позив Београдске филхармоније музички је припремио овај ансамбл за наступ Зубина Мехте у Београду, после политичких промена 5.октобра.
Од 2026.г. Бојан Суђић постаје в.д. директор Београдске филхармоније.