Новогодишњи концерт Нишког симфонијског оркестра
Програм
Диригент: Александар Којић
Солисти:
Јана Марковић, мецосопран
Оливера Тичевић, сопран
-
- 1. Антоњин Дворжак – Словенска игра бр. 8, ге мол
- 2. Гаетано Доницети – „La favorita“ – арија Леоноре „O mio Fernando“ (Јана
Марковић) - 3. Ђоакино Росини – „Севиљски берберин“ – увертира
- 4. Ђоакино Росини – „Севиљски берберин“, арија Розине „Una voce poco fa“ (Е дур!)
(Јана Марковић) - 5. Шарл Гуно – „Фауст“ арија Маргарете „Ah je ris“ (Оливера Тичевић)
- 6. Ђакомо Пучини „Боеми“ арија Мизете „Quando m’en vo’“ (Оливера Тичевић)
- 7. Едвард Елгар – „Salut d’amour“
- 8. Јохан Штраус син, – „Слепи миш“, увертира
- 9. Волфанг Амадеус Моцарт – „Тако чине све“ дует Фјордилиђи и Дорабеле „Ah
guarda sorella“ (Јана Марковић, Оливера Тичевић) - 10. Јохан Штраус – „Pizzicato polka“
- 11. Франц Лехар „Ђудита“ арија Ђудите „Meine Lippen sie küssen so heiß“
(Оливера Тичевић) - 12. Франц Лехар „Циганска љубав“ – арија „Hör ich Zymbalklänge“ (Јана Марковић)
- 13. Арам Хачатурјан – „Маскарада“ – валцер
- 14. Имрe Калман – „Кнегиња чардаша“ – арија Силвије „Heia, in der Bergen…“
(Оливера Тичевић) - 15. Руперто Чапи – „Заведејеве кћери“ арија „Al pensar en el dueño de mis amores“
(Јана Марковић) - 16. Јохан Штраус син – „Муње и громови“, брза полка
Александар Којић (диригент)
Оливера Тичевић (сопран)
Јана Марковић (мецосопран)
Александар Којић
Рођен у Новом Саду, Којић спада у водећа диригентска имена млађе генрације. После завршених основних и специјалистичких студија дириговања на Факултету музичке уметности у Београду, усавршавао се на неколико различитих мајсторских курсева: у Београду код проф. Уроша Лајовица, Бечу код проф. Марка Стрингера (Universität fűr Musik und darstellende Kunst, Wien), Мајнцу – курсеви из хорског дириговања (проф. Ервин Ортнер и Фридер Берниус), Утрехту – курсеви из хорског дириговања (проф. Тимоти Браун), као и на радионицама за стару музику (Хелмут Рилинг – Мајнц и Тон Копман – Утрехт).
У септембру 2017. усавршавао се у Равени (Италијa) на Италијанској оперској академији коју је водио Рикардо Мути. 2010. године, добија позив за место диригента у Опери Српског народног позоришта (СНП) у Новом Саду. Од августа 2012. до априла 2014. био је директор Опере Српског народног позоришта. Од јуна 2023. налази се на месту сталног диригента Опере Народног позоришта у Београду.
Поред стандардног оперског репертоара, доказао се и на пољу модерне опере. Извођењем опере Милева, савремене композиторке Александре Вребалов обележена је 150 годишњица Српког народног позоришта у Новом Саду. Ова опера је одвела Оперу СНП на престижан Оперски фестивал АРМЕЛ у Мађарској.
Француска телевизија ARTE снимила је извођење на овом фестивалу, након чега је Милева ушла у првих 15 светских продукција које је ова телевизија снимала током 2012. Алкесандар Којић је заслужан за прво извођење музике Рихарда Штрауса у Српском народном позоришту (2014. изведен је Гала концерт са одломцима из опера “Каваљер с ружом“, „Ариадна на Наксосу“ и „Салома“ а у поводу обележацања 150 година од рођења композитора) као и премијерно извођење кантате «Александар Невски» Сергеја Прокофјева. Поводом сто година од рођења Рудолфа Бручија (2017.) Којић је премијерно је извео Бручијев балет «Катарина Измаилова». Поред дириговања, Којић се активно бави оркестрирањем и аранжирањем. Његов целовечерњи балет «Дама с камелијама» на музику из Вердијеве «Травијате» отворио је сезону 2018/2019 СНП. Опера Исидора Бајића «Кнез Иво од Семберије» у Којићевој редакцији и орекстрацији премијерно је изведена је 2015. СНП у Новом Саду а потом и на «Мокрањчевим данима» у Неготину. У сарадњи са Симфонијеским оркестром РТС, 2023. обележава сто година од рођења Василија Мокрањца изводећи његову Прву симфонију и Лирску поему.
У протеклих неколико година Којић је гостовао у Хрватском народном казалишту (ХНК) у Загребу и ХНК Ивана пл. Зајца Ријека (Хрватска), Сегединској опери (Мађарска), Театру Опере и Балета у Краснојарску (Русија), Народном позоришту у Београду, Државном театру у Брауншвајгу (Немачка). Сарађивао је са Војвођанским симфонијским оркестром, Београдском, филхармонијом, Симфонијским оркестром РТС, Зрењанинском, Суботичком и Бањалучком филхармојиом, Нишким симфонијским оркестром, Оркестром «Чешки виртуози» из Брна, Камерним оркестрима «Камерата академика»,
Државним оркестром из Брауншвајга (Немачка). Носилац је шест годишњих награда Српског народног позоришта.
Оливера Тичевић
Сопран Оливера Тичевић основне академске студије завршила је на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Анете Илић. Као стипендиста града Берна и као добитник националне стипендије за изврсност, коју додељује Министарство просвете Црне Горе, завршава мастер студије на Универзитету уметности у Берну у класи проф. Кристијана Хилца, где прихвата понуђено место за “Solist Diplom” (највиши ниво образовања за извођача музичке уметности). Студије завршава са највишим оценама и бива изабрана за најбољег студента Универзитета у Берну – добија награду из фонда “Tschumi”.
Освојила је бројне награде и признања, међу којима се издвајају награда за најперспективнијег извођача Аустријске барокне академије (што јој је омогућило серију концерата у најпознатијим европским салама, као и у Јапану), као и награда на престижном такмичењу оперске музике Мунот у Шафхаузену, у Швајцарској. Године 2022. квалификовала се у финалне рунде Интернационалног такмичења певача Ханс Габор Белведере.
Свој први регионални оперски деби остварила је као Памина из Моцартове „Чаробне фруле“ у Опери Мадленианум, у Земуну. Након тога уследиле су и улоге Деспине (Моцарт: „Тако чине све“), Луси (К. Вајл: „Опера за три грошa“), Музете (Пучини: „Боемљ“). Свој интернационални деби остварила је као Памина у Циришкој опери (Моцарт: „Чаробна фрула“), након чега се представила тумачећи лик Моргане (Хендл: „Алчина“) у Националном швајцарском театру у Берну, као и у чувеном бечком “Konzerthausu” ; затим Виолете (Верди: „Травијата“) на Осло Опера Фестивалу, Фраските (Бизе: „Кармен“) у Рогаландској опери, те Цветне девојке (Вагнер: „Парсифал“) са Бергенском филхармонијом.
Имала је запажене наступе на међународним фестивалима: Oslo Opera Festival, “Kirstin Flagstad Festival”, “Winter in Schwetzingen”, Котор Арт, “Опероса Опера Фестивал”, MISK фестивал, “Gloggerfestiplene” и др.
Бави се и извођењем репертоара музике XX и XXI века, о чему сведоче премијерна извођења композиција Жарка Мирковића, Нине Перовић, Марка Ковача и Драшка Аџића, као и једног од најзахтевнијих дела која су обележила музику XX века – Лигетијевог „Le Grand Macabre“, за чију интерпретацију у Берну је такође награђена.
Тренутно је ангажована на више оперских, као и вокално-инструменталних пројеката у Црној Гори, Берну, Бечу, Штокхолму и Ослу.
Јана Марковић
Јана Марковић је први пут ступила на оперску сцену у опери Лајпциг 2019. године играјући улогу „Sandmännchen“ у Хумпердинковој опери „Ivica i Marica“. Исте године је дебитовала као „Princ Orlovski“ у Штраусовој оперети „Slepi miš“ на сцени „Belvedere“ у Вајмару. Године 2020. је апсолвирала мастер студије оперског певања на музичкој академији „Felix Mendelssohn Bartholdy“ у Лајпцигу, а исте године је одликована „Gran Prix“ наградом на интернационалном маjстеркурсу оперског певања у „Beskovu“ (Немачка).
Од 2020. до 2022. била је члан ансамбла оперског студија у Народном позоришту у Линцу (Аустрија), где је имала прилике да дебитује у различитим оперским делима попут Ћимарозине опере „Tajni brak“; „Parsifal“ Рихарда Вагнера; „Europeras“ Џона Кејџа итд… А 2022. је дебитовала у улози „Carmen“ на летњем фестивалу „Festspiele im Schlossgarten“ у „Neustrelitzu“ (Немачка). Исте године је први пут наступила у Берлинској филхармонији, где је у оквиру новогодишњих свечаности изводила арију Розине из Росинијеве опере „Seviljski berberin“.
Између 2022. и 2025. била је стални члан ансамбла у Народном позоришту у „Gissenu“ (Немачка), где је дебитовала, између осталог, као „Hermia“ у Бритновој опери „San letnje noći“, „Sesto“ у Моцартовој опери „Titovo milosrdje“, „Maddalena“ у Вердијевој опери „Rigoletto“, „Arsamene“ у Хендловој опери „Serse“, „Olga“ у Чајковсковом „Onjeginu“, „Amenofi“ у Росинијевој опери „Mojsije u Egiptu“, итд…
Од почетка сезоне 2025/26 има статус слободне уметнице и дебитовала је у улози „Flore“ у Вердијевој „Travijati“ у Народном позоришту у „Braunschweigu“, као и у улогама „Giulietta“ и „Glas iz grobnice“ у Офенбаховој опери „Hofmanove priče“ у театру „Nordhausen“ (Немачка).