Дамама у част (најлепше оперске арије и увертире) - 11. март 2022.
Програм
Диригент: Свилен Симеонов
Солисти:
Катарина Симоновић Иванковић (сопран)
Милица Раичевић (сопран)
Bizet – ouverture Carmen
L.Delibes – “ Les filles de Cadix“ Nous venions de voir
Bizet – Farandola „Arlezian“
G. Verdi – iz opere “ Rigoletto“ aria di Gilda “ Tutte le feste al tempio“
F.Lehar – Merry Widow Valzer
F.Lehar – opereta “ Guiditta“ aria Giuditta – Meine Lippen ,sie kussen so heiss
F. von Suppe – ouverture Leichte Kavallerie
J.Offenbah – ouverture „Orphee aux enfers“
E. Kalman: Heia, in den Bergen
E. de Curtis – Torna a Soriento Orchestra and Violin & Cello arr. Svilen Simeonov
V. De Sica: Parlami d’amore Mariu
X. Montsalvatge: Canto negro
Свилен Симеонов
(диригент)
Катарина Симоновић Иванковић
(сопран)
Милица Раичевић
(сопран)
Свилен Симеонов (диригент)
Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.
Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).
Дипломирао је на „Панчо Владигеров“ Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.
Посвећени педагог, Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна – Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.
Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“.
Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра. Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.
Симеонов је гостовао у многим земљама широм Европе, Азије и Америке. Наступао је у ,практично свим, престижним концертним дворанама света, међу којима су: дворана Берлинске филхармоније, Златна сала „Музикферајна“ у Бечу, Ново државно позориште – Беч, „Градска хала“ – Минхен, „Концертхебау“ – Амстердам, дворана „Бугарска“ – Софија, Центар уметности у Сеулу, Бунка Каикан центар – Токио, Викторија хол – Женева, Тонхале – Цирих, РАИ дворана Артуро Тосканини – Торино, Палау де ла музика – Барселона, Аудиторио национал де музика – Мадрид, Театро монументал – Мадрид, Аудиторио Алфредо Краус – Лас Палмас, Koлисеу –Лисабон, Кућа музике – Порто, Концертна дворана Билкент – Анкара, Левент центар – Истанбул, Сава центар, Мегарон – Атина, Мегарон – Солун, Фестивалска дворана – Осака, Центар уметности Аичи – Нагоја, Театар Винтерхур, сала Вроцлавске филхармоније, Српско народно позориште у Новом Саду, Театро аудиторио – Куенка, Театро социале ди Мантова, Театар Фор де Франс – Мартиник, историјски локалитет у Баалбеку – Либан, Аполонов амфитеатар – Патра, Иродов амфитеатар у Атини, Антички амфитеатар – Охрид и сала Нишког симфонијског оркестра.
Катарина Симоновић Иванковић (сопран)
Рођена је у Нишу, где је завршила Средњу музичку школу (Одсек соло певање) у класи проф. Гордане Милошевић. Своје школовање наставља на Музичкој академији у Источном Сарајеву (БиХ), на Одсеку за соло-певање а у класи проф. Александре Ивановић. Основне студије завршава у класи примадоне др Радмиле Бакочевић проф. емеритус. Стручно се усавршавала и код еминентних педагога соло-певања Бисерке Цвејић и Оливере Миљаковић. По завршетку основних студија (2004. год), своје усавршавање наставља на постдипломским студијама, такође у И. Сарајеву (БиХ) у класи др Радмиле Бакочевић проф. емеритус.
Свој педагошки рад започиње током студија у Сарајеву (БиХ), а од 2006. године ради на Фaкултету Уметности у Нишу, где је тренутно у звању ванредног професора на Катедри за Соло-певање. Током своје педагошке каријере на ФУ у Нишу остварила је запажене резултате, њени студенти су освајали велики број награда на међународним и домаћим такмичењима.
Поред педагогије, Катарина има и запажену концертну активност. Осим великог броја реситала у земљи и иностранству, те великог броја солистичких наступа са хоровима: „Камерни хор Одсека за Црквену музику и појање Универзитета у Источном Сарајеву“; „ЦПД Бранко – Ниш“, „Нишки Камерни хор – Ниш“, „Хор и оркестар Факултета Уметности у Нишу“ (Шведска, Русија, Италија, Велика Британија, САД, Канада, Грчка, Швајцарска, БиХ), и солистичких наступа са оркестрима „Константинус“ – Ниш; „Нишки симфонијски оркестар“ – Ниш; Оркестар „Аморозо“ – Лесковац; „Strauss Festival Orchestra“ – Шпанија; свакако треба истаћи следеће наступе: А. Вивалди – „Глорија“, Ђ. Б. Перголези – „Стабат Матер“, В. А. Моцарт – „Реквијем“ на 25. Интернационалним хорским свечаностима у Нишу, Л. ван Бетовен „9. симфонија“ поводом обележавања 1700. година Миланског едикта, турнеја са „Strauss Festival Orchestra“ по Шпанији и Португалији.
Наступала је на фестивалима као што су „Нимус“ – Ниш, „Сарајевска зима“ – Сарајево (БиХ), „ОКТОХ“ – Крагујевац, „Piano Summer Festival“ – Охрид (МК), „Константинус“- Ниш; „Интернационалне хорске свечаности“ – Ниш.
Као оперски певач наступила је у оперети „Слепи Миш“ Ј. Штрауса у улози Аделе у Народном позоришту у Нишу и Београду, опери „На уранку“ С. Биничког у улози Станке, као и у комичној опери „Телефон“ Ђ. К. Менотија, улога Луси.
Сарађивала је са следећим диригентима: Ивана Мировић, Сузана Костић, Чедомир Поповић, Раде Пејчић, Милена Ињац, Мирослав Иванковић, Свилен Симеонов, Јулиј Дамјанов, Владимир Крањчевић, Дејан Савић, Зоран Станисављевић.
Милица Раичевић (сопран)
Рођена 1989. године у Бару. Средње музичко образовање стекла је у музичкој школи „Вида Матјан” (Котор) и „Васа Павић” (Подгорица) , у току којег је освојила бројне награде на такмичењима младих соло певача.
Године 2008. уписује Музичку Академију у Сплиту (Хрватска) у класи проф. Нели Мануиленко (Украина), где усавршава свој певачки таленат и постаје стипендист Хрватског Министарства знаности,образовања и спорта. Уз велики број концерата по Црној Гори, Хрватској, Србији, Македонији, од посебног значаја је њен дебитантски оперски наступ у Хрватском народном позоришту у Сплиту , у опери „Adel i Mara” (J.Hatze). Као солиста, наступала је у операма „Слијепи миш” (Штраус) , „Диоклецијан” (Тјардовић).
Од 2011-2013. била је запослена као хонорарни сарадник оперног ансамбла Хрватског народног позоришта Сплит, са којим је учествовала у операма: La Gioconda (Ponchielli), Nabucco (Verdi), Machbeth ( Verdi), I Vespri Siciliani (Verdi), Povratak mornara ( Souppe) , Ukleti Holandez (Wagner), Cavalleria Rusticana (Mascagni).
Учешће на интернационалном фестивалу класичне музике „Green Music” (Перуђа, Италија) 2018-2019. године, познанство и рад са реномираним пијанистом и композитором Mauriziom Mastriniem јој је од великог значаја када је у питању њен уметнички и певачки развитак.
Певачко извођење усавршавала је са Владимиром Вањејевим (Русија), диригентом Хари Злодром (Хрватска) , Аном Сабасов (Хрватска). Такође, имала је прилику сарађивати са познатим диригентима: Надом Матошевић, Лорисом Волтолинијем, Тончи Билићем, Никсом Барезом, Блаженком Јурашићем, Домеником Бриским, Радованом Паповићем, Paolom Scibiliom.
Године 2013. добила је звање магистра оперно-концертног извођења.
Тренутно ради као професор соло певања у музичкој школи и оснивач је „La Scala” креативних музичких радионица за децу и младе.