Новогодишњи концерт
Програм
Диригент: Александар Којић
Исидора Молес, сопран
- Jохан Штраус – „Гласови пролећа“ – Frühlingsstimmen, валцер оп. 410
- Шарл Гуно – арија Јулије „Ah, je veux vivre“ iz opere „Ромео и Јулија“
- Гаетано Доницети – арија Норине „Quel guardo il cavaliere“ „Дон Пасквале“
- Гаетано Доницети – увертира из опере „Дон Пасквале“
- Ђузепе Верди – арија грофа од Мантове „La donna e mobile“ из опере„Риголето“,
- Ђакомо Пучини – арија Музете „Quando m‘en vo“ из опере „Боеми“
- Ђакомо Пучини – арија Лаурете „O mio babbino caro“ из опере „Ђани Скики“
- Агустин Лара – „Гранада“
- Јоханес Брамс – Мађарске игре бр. 1 и 5
- Франц Лехар – дует Хане и Данила „Lippen schweigen“ из оперете „Весела удовица“
- Франц Лехар – арија Хане „Vilja Lied – Es lebt eine Vilja“ из оперете „Весела удовица“,
- Јохан Штраус – „Живио“ – марш из оперете „Јабука“
- Јохан Штраус – арија Аделе „Spiel’ ich die Unschuld vom Lande“ из оперете „Слепи миш“
- Јохан Штраус – „На лепом, плавом Дунаву“, валцер оп. 314
- Ернесто де Куртис – „Non ti scordar di me“ – наполитанска песма
- Ернесто де Куртис – „Torna a Surriento“ – наполитанска песма
- Едорадо ди Капуа – „O sole mio“ – наполитанска песма
Александар Којић
Исидора Молес (сопран)
Александар Којић
Рођен у Новом Саду, Којић спада у водећа диригентска имена млађе генрације.
После завршених основних и специјалистичких студија дириговања на Факултету музичке уметности у Београду, усавршавао се на неколико различитих мајсторских курсева: у Београду код проф. Уроша Лајовица, Бечу код проф. Марка Стрингера (Universität fűr Musik und darstellende Kunst, Wien), Мајнцу – курсеви из
хорског дириговања (проф. Ервин Ортнер и Фридер Берниус), Утрехту – курсеви из хорског дириговања (проф. Тимоти Браун), као и на радионицама за стару музику (Хелмут Рилинг – Мајнц и Тон Копман – Утрехт).
У септембру 2017. усавршавао се у Равени (Италијa) на Италијанској оперској академији коју је водио Рикардо Мути.
2010. године, добија позив за место диригента у Опери Српског народног позоришта (СНП) у Новом Саду. Од августа 2012. до априла 2014. био је директор Опере Српског народног позоришта. Од јуна 2023. налази се на месту сталног диригента Опере Народног позоришта у Београду.
Поред стандардног оперског репертоара, доказао се и на пољу модерне опере. Извођењем опере Милева, савремене композиторке Александре Вребалов обележена је 150 годишњица Српког народног позоришта у Новом Саду. Ова опера је одвела Оперу СНП на престижан Оперски фестивал АРМЕЛ у Мађарској. Француска телевизија ARTE снимила је извођење на овом фестивалу, након чега је Милева ушла у првих 15 светских продукција које је ова телевизија снимала током 2012. Алкесандар Којић је заслужан за прво извођење музике Рихарда Штрауса у Српском народном позоришту (2014. изведен је Гала концерт са одломцима из опера “Каваљер с ружом“, „Ариадна на Наксосу“ и „Салома“ а у поводу обележацања 150 година од рођења композитора) као и премијерно извођење кантате «Александар Невски» Сергеја Прокофјева.
Поводом сто година од рођења Рудолфа Бручија (2017.) Којић је премијерно је извео Бручијев балет «Катарина Измаилова». Поред дириговања, Којић се активно бави оркестрирањем и аранжирањем. Његов целовечерњи балет «Дама с камелијама» на музику из Вердијеве «Травијате» отворио је сезону 2018/2019 СНП. Опера Исидора Бајића «Кнез Иво од Семберије» у Којићевој редакцији и орекстрацији премијерно је изведена је 2015. СНП у Новом Саду а потом и на «Мокрањчевим данима» у Неготину.
У сарадњи са Симфонијеским оркестром РТС, 2023. обележава сто година од рођења Василија Мокрањца изводећи његову Прву симфонију и Лирску поему. У протеклих неколико година Којић је гостовао у Хрватском народном казалишту (ХНК) у Загребу и ХНК Ивана пл. Зајца Ријека (Хрватска), Сегединској опери (Мађарска), Театру Опере и Балета у Краснојарску (Русија), Народном позоришту у Београду, Државном театру у Брауншвајгу
(Немачка).
Сарађивао је са Војвођанским симфонијским оркестром, Београдском, филхармонијом, Симфонијским оркестром РТС, Зрењанинском, Суботичком и Бањалучком филхармојиом, Нишким симфонијским оркестром, Оркестром «Чешки виртуози» из Брна, Камерним оркестрима «Камерата академика», Државним оркестром из Брауншвајга (Немачка). Носилац је шест годишњих награда Српског народног позоришта.
Исидора Молес (сопран)
Исидора Молес је сопран српског порекла, која живи у Италији и потиче из музичке породице. Почела је са клавиром и флаутом, пре него што се посветила певању, које је приватно учила уз помоћ своје баке и мајке — обе су биле професорке певања — као и свог очуха, диригента. Даље образовање наставила је у Риму, у Академији Борис Христов, где је усавршавала своје вештине уз менторе попут Ђакома Престије, Роберта Фронталија, Ренате Ламанде, Лукреције Месе и Дарине Такове.
Од 2018. године, Исидора је тумачила главне улоге на међународним сценама, укључујући Аделу у оперети „Слепи миш“ (Софија), Оскара у „Балу под маскама“ (Опера па Скарет, Шведска), Серпину у „Служавки господарици“ (Рим), Дону Ану у „Дон Ђованију“ (Александрија, Египат, и Велико Трново), Виолету у „Травијати“ (Ређија ди Портићи, Београд, Пловдив), Музету у „Боемима“ (Пловдив, Белуно), и Неду у „Пајацима“ (Таормина, Цатанзаро). Недавно, у децембру 2024. године, играла је Ану Главари у „Веселој удовици“ Франца Лехара у Лећеу, док ће у јануару 2024. тумачити Адину у „Љубавном напитку“ Гаетана Доницетија у Риминију. Поред своје оперске каријере, наступа и на концертима и солистичким рециталима.
Каријера Исидоре Молес препозната је на међународним такмичењима. Године 2018. освојила је Другу награду и Награду публике на такмичењу Фаусто Ричи у Витербу, а затим и Прву награду на такмичењима Матија Батистини и Фаусто Ричи, где је жиријем председавала Рајна Кабаиванска. Године 2022. добила је награду за најбољег интерпретатора Росинија на такмичењу СОИ Фиоренца Чедолинс, као и Трећу награду од Роберта Скандијуција на такмичењу Николај Гјауров у Модени, где је потом наступила на Концерту победника 2023. године уз Криса Мерита. Недавно је освојила Другу награду на Међународном такмичењу Јоле де Марија и такмичењу Тито Скипа.
Као финалиста на такмичењу „Voci in Barcaccia“ Раи Радија 3 из 2022. године, Исидора је изабрана да сними арије за ЦД који је произвела издавачка кућа БАМ Рецордс за Раи. Наступила је на Концерту поводом Светског дана опере са Женским хором Римске Опере под диригентском палицом маестра Ћира Виска. Године 2023. изабрана је за „Siemens Art Project“, где је тумачила Дону Ану у „Дон Ђованију“ у Александрији, Египат, у сарадњи са Гете институтом и под диригентском палицом маестра Најера Нагија. Исидора има и диплому из сценографије и костимографије са Академије ликовних уметности у Риму. Током праксе у Опери у Риму и Опере у Фиренци, специјализовала се за историјске костиме. Дизајнирала је костиме за мјузикл „Виолиниста на крову“ у Софији (2020) и друге пројекте.