``Три века Нишке тврђаве`` - Л.В. Бетовен - Симфонија бр. 9
Програм
Диригент: Дејан Савић
Солисти:
Сања Керкез – сопран
Драгана дел Монако – мецосопран
Никола Китановски – тенор
Марко Милисављевић – баритон
Хор Радио телевизије Србије, хор СКЦ-а и Нишки камерни хор.
———–
Ludvig van Betoven
Simfonija br. 9, d mol, Op. 125
I Allegro ma non troppo, un poco maestoso
II Molto vivace
III Adagio molto e cantabile
IV Finale
Дејан Савић
Сања Керкез
Дејан Савић
ДЕЈАН САВИЋ (1957), истакнути југословенски уметник, дипломирао је дириговање на Факултету музичких уметности у Београду, а стекао звање Магистра дириговања на Академији уметности у Новом Саду, као први у историји ове високошколске установе.
Главни је диригент Београдске опере и балета од 1993. а директор Опере и балета од 2001. –2004. године. У исто време је музички руководилац Камерног оркестра PRO CLASSICA, као и реномираног Мешовитог хора Браћа Барух, основаног 1879. године.
Од 1989. до 1992. био је уметнички директор Нишког симфонијског оркестра, а од 1993. до 1995. године уметнички руководилац Камерног ансамбла PRO MUSICA, најстаријег у Југославији. Од 2005.–2007. године, Дејан Савић је, као први и до сада једини музички уметник у 140 година дугој историји ове установе, био Управник Народног позоришта, да би се 2007. године вратио на место директора Опере.
Са својим хором као и другим хоровима којима је дириговао, суделовао је на бројним угледним међународним хорским фестивалима, освајајући многобројне награде и признања (Горица и Пескара, Италија, Кардица, Грчка, ЈХС Ниш, Мокрањчеви дани у Неготину и др.).
Као диригент а такође и са својим ансамблима Д. Савић је гостовао у Грчкој, Израелу, Бугарској, Холандији, Немачкој, Румунији, Ирској, Русији, САД, Италији, Аустрији, Швајцарској и Шпанији, наступајући са многим угледним оркестрима Европе као и са Блумингдејл симфонијским оркестром у Њујорку.
Дириговао је, такође, концерт са Великим симфонијским оркестром Бугарског националног радија у оквиру серије Атина-Београд-Софија у најпрестижнијој софијској дворани „Булгарија“.
Сања Керкез
Рођена је у Тузли, у бившој Југославији.
Основно и средње образовање је завршила у Тузли. Уписала је Музичку академију у Сарајеву, у класи проф. Бланке Курпијел. Током двогодишњих студија у Сарајеву постаје члан Сарајевске опере, а затим прелази у Београд, где завршава Музичку академију у класи професорке Бисерке Цвејић. Током студија осваја бројне награде на савезним певачким такмичењима. Као стипендиста немачке владе борави у Бајројту месец дана, на мастер класу одржаном у оквиру Вагнерових оперских свечаности. Након завршених студија, добија ангажман у београдској Опери, са улогом у Моцартовој опери „Директор позоришта“.
Након тога се нижу улоге, као што су Аделa у „Слепом мишу“, Росина у „Севиљском берберину“…
Добитник је две годишње награде Народног позоришта за уметничко остварење, као и Награде Народног позоришта за најбоље индивидуално премијерно уметничко остварење у оквиру репертоара Народног позоришта од 22.11.2009. године до 10.11.2010. (за улогу Лучије од Ламермура у истоименој представи)
Од 2002. ради са г-ђом Оливером Миљковић. Године 2021. добила је „Златни беочуг“ за трајни допринос култури Београда.
Као гост наступала је у Немачкој, Швајцарској, Аустрији, Бугарској, Румунији, Македонији, Грчкој, Хрватској, Норвешкој, Јапану и Француској.
Драгана дел Монако
Дипломирала је 1987. године на Факултету музичке уметности у Београду на одсеку за соло певање , у класи Звонимира Крнетића, са највишим оценама и специјалном наградом. Као стипендиста Владе Италије, 1989. године усавршава се годину дана у Милану, при Државном конзерваторијуму “Ђузепе Верди“, у класи Ђоване Канети.
Поред италијанског, говори немачки, руски и енглески језик, а служи се и пева на француском и шпанском.
Студирала је, такође, и на Факултету политичких наука, одсек за журналистику.
Са 18 година постаје солиста Првог Југословенског ансамбла за рану музику “Ренесанс“, паралелно са студијама, до 1987. године. Такође, постаје лауреат интернационалне награде за поезију “Млади представљају Европу” као једини представник Југославије, под покровитељством ББЦ И ЗДФ, октобра 1982. године.
На оперској сцени дебитовала је 1988. године улогом Розине у „Севиљском берберину“ Ђоакина Росинија у Српском народном позоришту у Новом Саду. У истој сезони, на тој сцени остварује и улоге у „Моћи судбине“ и “Евгенију Оњегину“’
Са „Оњегином“ дебитује и на европској сцени у Штадт театру у Луцерну / Швајцарска /, где од 1990. до 1992. године улази у стални ангажман. Следе продукције „Набука“ (Фенена) ,са солистима ,,Веронске Арене“ у Марибору и Загребу ,и “Севиљски берберин“ у Великом театру у Варшави 1992 .године.
У Верони / Италија / отвара Пролећни фестивал у Театру Филхармонико, са две Вивалдијеве опере “Ил Тамерлано“ и „Ла фида нимфа“ 1994 .и 1995. године. Следи “Риголето“ (Мадалена ) на 46. летњем фестивалу у Трапанију, Сицилија /1995 / а потом и у Каљарију, Сардинија, 1996. године.
У мају 1996. године наступа као Флора у Травијати у Театру “Ла Фениће“ у Венецији, под диригентском палицом маестра Нело Сантија, уз Анђелу Геогију и Марчело Алварез (Рамон Варгас).
Од 1994. до децембра 1996. године стални је гост Државне опере у Бону /Немачка/ где наступа у представама „Хофманове приче“, “Манон Леско“, „Ромео и Јулија“, “Пикова дама”. Улогу Полине у “Пиковој дами“ П. И. Чајковског пева 14. пута за месец и по дана, у режији чувеног Јурија Љубимова.
Септембра 1996. године остварује улогу Розине у “Севиљском берберину “, у шест представа, приликом отварања позоришне сезоне у Бону, уз најласкавије критике немачке штампе.
Од јесени 1995 .године, као првакиња опере СНП у Новом Саду, дебитује као Шарлота у Маснеовом „Вертеру“ и добија Награду за најбоље уметничко остварење у сезони.
Године 1996. дебитује као Ацучена у Вердијевом „Трубадуру“.
Најзад, дебитује и у опери “Кармен”, октобра 1997. године, на премијери поводом прославе стогодишњице ове оперске куће, уз неподељене критике музичке јавности, такође, уз Награду за најбоље уметничко остварење у сезони, у режији Ирине Молостове.
Од 1998. је првакиња Опере Народног позоришта у Београду.
Са три представе “Трубадура” наступа у Краљевској Опери у Ослу, 2004. године.
У Театру Масимо, у Палерму (Сицилија) гостује у опери „Андре Шеније“ марта 2005. године, уз Данијелу Деси и Фабиа Армиљата.
Издваја и Божићни гала концерт са Прашким симфоничарима децембра 2004 .године са Петером Дворским /Праг/ .
У фебруару и марту 2007. године, као Лола у “Кавалерији рустикани” 12 пута наступа у чувеном Театро Реал у Мадриду, уз Виолету Урману, Винценца ла Скола и Виорика Кортез; представа добија награду критике као најбоља у сезони, па је филмски забележена на компакт диску.
Као ексклузивац ПГП – а, снимила је два солистичка ЦД-а :
• Изабране Оперске арије са Симфонијским оркестром РТС-а, диригент маестро Ангел Шурев
• „Незахвално срце“ / компилацију разноврсних музичких жанрова, по сопственом избору, чији је двоструки тираж распродат у рекордном року.
Такође, снимила је и музику за неколико филмова.
Пред београдском публиком представила се и у продукцији „Аиде“ у Сава центру, у улози Амнерис /јануар 2008 /, као и продукцији Маснеове опере Вертер, / улога Шарлоте/, у режији Небојше Брадића /октобар 2008/. За обе ове улоге, носилац је Награде Народног позоришта за најбоља уметничка остварења у 140. сезони.
Током 2009. године гостује у девет представа у Каирској државној опери (Египат), у култној Вердијевој опери “ Аида”, у улози Амнерис, уз најласкавије међународне критике, као и током 2010. године.
У марту и мају 2010. године, такође, у Каиру, тумачи насловну улогу на премијери “Кармен”, а потом у још осам представа; наслову који у Египту није био изведен пуних осамнаест година.
Врхунац Каирског периода су свакако четири представе “Аида под пирамидама “, на отвореном, у продукцији “Лајт енд Саунд”, а у част Вердијевог рођендана, октобра 2010. године које су испратили многобројни светски медији, с обзиром да је у питању велики интернационални спектакл.
Паралелно са оперском делатношћу, одржала је огроман број солистичких концерата на просторима бивше СФРЈ и многим градовима Европе, као и Сједињених Америчких Држава, где издваја солистички концерт у Кенеди центру у Вашингтону, 2011. године, солистички концерт у Торонту октобра 2015, и солистички концерт у Мајамију ( Флорида) у Стенвеј пијано галерији, новембра 2016. године.
Од 2019 . заједно са Наташом Вељковић наступа на бројним концертима у Бечу.
Од 2008 до 2010. године била је сарадник у настави на Факултету за културу и медије Мегатренд унирвезитета.
Добитница је многих значајних признања међу којима се, између осталих, налазе:
• Плакета “Мокрањчевих дана”
• Награда Унивезитетских професора и научника за целокупни дугогодишњи допринос развоју културе у Србији
• Златна значка Културно просветне заједнице Србије за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу српске културе…
- година рада на Оперској сцени прославила је великим солистицким концертом у Сава центру, уз оркестар “Станислав Бинички“ и маестра Војкана Борисављевића,чији је целокупни приход поклонила жртвама поплава у Србији те године.
На сцени Народног позоришта наступа као Кармен (Кармен), Амнерис (Аида), Ацучена (Трубадур), Еболи (Дон Карлос) и, од недавно, као Адалђиза (Норма).
Бави се хуманитарним радом. Тим поводом, 2002. године проглашена је почасним грађанином Земуна.
Никола Китановски
Никола Китановски спада у оне уметнике који потичу са ових простора и који не само што су успели да изграде, већ континурано три и по деценије одржавају импресивну солистичку каријеру, остављајући значајан траг у извођењу бројних концерата и тенорских оперских улога првог фаха, не само на свим домаћим и сценама блиског окружења, већ и у театрима који у оперском свету заузимају посебно место, значај и улогу.
Рођен је у Скопљу – Македонија, где је завршио своје ниже и средње музичко образовање – одсек клавир, а дипломирао је и магистрирао соло певање у класи примадоне Бисерке Цвејић на Факултету музичке уметности, Универзитет уметности у Београду.
Почетак његове каријере датира од 1988. г. када је као солиста учествовао у извођењу бројних вокално–инструменталних дела, солистичких и мешовитих концерата, остварујући сарадњу са најважнијим оркестрима у готово свим већим центрима Југославије (Београд, Нови Сад, Ниш, Скопље, Сарајево, Загреб, Дубровник, Љубљана, Марибор…).
Добитник је 1. (прве) награде на интернационалном конкурсу за соло певаче „Катја Ричарели“ 1991. г. у Мантови – Италија.
У његовом поседу се налазе и бројна домаћа признања, као и годишња награда (1995.г.) Народног позоришта у Београду за кога га везује 20 – то годишња сарадња и преко 240 наступа у различитим улогама.
Китановски је својим уметничким заслугама, високим нивоом интерпретативности и извођаштва са успехом наступао у:
“Театру Опере“ у Риму, “Сан Карлу“ у Напуљу, “Комунале“ у Болоњи, “Карло Феличе“ у Ђенови, Опери из Хамбурга, Франкфуртској Опери, Опери Штутгарт, Опери Карлсруе, Опери у Лиону, Опери у Марсеју, Краљевском театру у Мадриду, театри у Сан Себастиану, Сантандеру, Овиеду, Гранади, Валенсији, затим у оперским кућама у Токију, Банкоку, Варшави, Букурешту, Крајови, Темишвару, Атини, Антверпену, као и на фестивалима у Таормини, Торе дел лаго, Аспендосу, Бољшој у Москви, Дубравачким летњим играма, на Охридском лету и БЕМУС -у.
То су само неке од бројних оперских сцена, где је убедљиво и са лакоћом доносио 25 улога првог теноског фаха попут: Отело / Отело, Радамес / Аида, Манрико / Трубадур, Каварадоси / Тоска, Калаф / Турандот, Херман / Пикова Дама, Дон Хозе / Кармен, Туриду / Кавалерија Рустикана, Канио / Паљачи, Родолфо / Боеми, Пинкертон / Мадам Батерфлај, Маурицио / Адриана Лекуврер, Едгардо / Лучија од Ламермура, Еро / Еро са онога Свијета, и др., као и у извођењима монументалних вокално инструменталних дела: Верди – Реквијем, Бетовен – Синфонија 9 и Миса це дур; Дворжак – Стабат Матер; Моцарт – Реквијем; Шуберт – Миса у ес дуру и Стабат Матер; Рахмањинов – Звона и Всеноћно бдење; Хонегер – Краљ Давид; Шторас – Опсада Београда; Бернштајн – Прича са западне стране.
Од 2004.г. Китановски се бави и педагогијом, данас као редовни професор на Катедри за соло певање на ФМУ у Београду, а резултати његових досадашњих студената су мерљиви бројним првим наградама и професионалним ангажманима.
Китановском је било поверено и двогодишње вођење Оперског студија у Опери Народног позоришта у Београду.
Осмишљавањем, организацијом и реализацијом 40 концерата пројекта „Пут ка Белканту“ по Србији, пружио је могућност да више од тридесеторо младих певача, поред стицања драгоценог искуства пред публиком, промовишу соло песму и оперску литературу домаћих и иностраних композитора.
Марко Милисављевић
мaс. Maркo Mилисaвљeвић (1992) зaвршиo je oснoвнe aкaдeмскe студиje нa студиjскoм прoгрaму – Сoлo пeвaњe нa Фaкултeту умeтнoсти у Нишу 2015. гoдинe, у клaси прoф. мр Aлeксaндрe Ристић , кao нajбoљи студeнт сoлo пeвaњa oд oснивaњa Фaкултeтa.
Нaрeднe гoдинe зaвршaвa мaстeр aкaдeмскe студиje – Сoлo пeвaњe, кao нajбoљи-студeнт гeнeрaциje. Toкoм шкoлoвaњa учeствoвao je нa мнoгим фeстивaлимa и тaкмичeњмa нa кojимa je oсвojиo брojнe нaгрaдe.
Пoрeд нaступa нa тaкмичeњимa, Maркo Mилисaвљeвић имa и вeoмa бoгaту биoгрaфиjу кoнцeртних aктивнoсти. Сaрaђуjући сa Нишким симфoниjским oркeстрoм, успeшнo je рeaлизoвao мнoгe кoнцeртe.
Нaступao je и сaрaђивao сa мнoгим диригeнтимa из зeмљe и инoстрaнствa: Mилeнa Ињaц, Зoрaн Стaнисaвљeвић, Сузaнa Кoстић, Ивaнa Mирoвић, Дejaн Сaвић, Лукa Teстa (Итaлиja), Бaсeм Aкики (Либaн – Пoљскa), Фeрнaндo Хил Eстрaдa (Eквaдoр), Кшиштoф Шиђиш (Пoљскa) и мнoги други.Maркo Mилисaвљeвић je учeствoвao и нa мajстoрским курсeвимa Људмилe Грoс, кao и свeтски признaтoг и увaжeнoг тeнoрa Зoрaнa Toдoрoвићa нa фeстивaлу „Бoљшoj“ нa Moкрoj гoри у Кустуричинoм сeлу.
Maркo Mилисaвљeвић je члaн и сoлистa Aкaдeмскoг хoрa, СКЦ у Нишу, сa кojим je нaступao у зeмљи и инoстрaнству.
Кao вoкaлни сoлистa испрeд oвoг хoрa зaбeлeжиo je нaступe у Сaбoрнoj цркви у Бeoгрaду нa фeстивaлу „Хoрoви мeђу фрeскaмa“, кao и нa фeстивaлимa у Бугaрскoj, Бoсни и Хeрцeгoвини, Maкeдoниjи, Слoвaчкoj, Aустриjи, Пoљскoj, Фрaнцускoj, Слoвeниjи.
Пoсeбнo сe истичe нaступ сa чувeним свeтским тeнoрoм Рoбeртoм Aлaњoм у Врoцлaву (Пoљскa), 2016. гoдинe.Свoj oпeрски дeби имao je тумaчeћи нaслoвну улoгу др Фaлкea из Штрaусoвe oпeрeтe „Слeпи миш“ у Нaрoднoм пoзoришту у Нишу кao нajмлaђи члaн aнсaмблa.
Oвa пoстaвa je тaкoђe гoстoвaлa и нa вeликoj сцeни Нaрoднoг пoзoриштa у Бeoгрaду. Двe сeзoнe je тумaчиo и улoгу Дoн Бaзилиja из Рoсиниjeвe oпeрe „Сeвиљски бeрбeрин“ у Нaрoднoм пoзoришту у Нишу.Учeствoвao je и у мjузиклу „Цигaни лeтe у нeбo“, кojу je рeжирao Дeсимир Стaнojeвић.
Oд 2019. Maркo Mилисaвљeвић je зaпoслeн нa Фaкултeту умeтнoсти у Нишу нa кaтeдри зa сoлo пeвaњe у звaњу сaрaдникa у нaстaви.