Нишки симфонијски оркестар · Сезона 2026
Дамама у част (најлепше оперске арије и увертире)
Програм
На подијуму
Свилен Симеонов
Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године" (1999) са софијским оркестром „Амадеус" коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира" (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде „Златна Лира" (2007) са оркестром „Симфонијета Софија" за висока достигнућа у извођачким уметностима.
Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра "Симфонијета Софија", софијског оркестра „Амадеус" и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д'Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).
Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.
Посвећени педагог, Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији ("Фестивал оф д гулф") и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна – Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.
Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус" а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра. Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија", овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.
Симеонов је гостовао у многим земљама широм Европе, Азије и Америке. Наступао је у практично свим престижним концертним дворанама света, међу којима су: дворана Берлинске филхармоније, Златна сала „Музикферајна" у Бечу, Ново државно позориште – Беч, „Градска хала" – Минхен, „Концертхебау" – Амстердам, дворана „Бугарска" – Софија, Центар уметности у Сеулу, Бунка Каикан центар – Токио, Викторија хол – Женева, Тонхале – Цирих, РАИ дворана Артуро Тосканини – Торино, Палау де ла музика – Барселона, Аудиторио национал де музика – Мадрид, Театро монументал – Мадрид, Аудиторио Алфредо Краус – Лас Палмас, Koлисеу – Лисабон, Кућа музике – Порто, Концертна дворана Билкент – Анкара, Левент центар – Истанбул, Сава центар, Мегарон – Атина, Мегарон – Солун, Фестивалска дворана – Осака, Центар уметности Аичи – Нагоја, Театар Винтерхур, сала Вроцлавске филхармоније, Српско народно позориште у Новом Саду, Театро аудиторио – Куенка, Театро социале ди Мантова, Театар Фор де Франс – Мартиник, историјски локалитет у Баалбеку – Либан, Аполонов амфитеатар – Патра, Иродов амфитеатар у Атини, Антички амфитеатар – Охрид и сала Нишког симфонијског оркестра.
Солисти
Извођачи
Долазак и информације