Нишки симфонијски оркестар · Сезона 2026

Новогодишњи концерт

Датум

Среда, 24. децембар 2025.

Време

20:00 часова

Место

Сала Нишког симфонијског оркестра

Сцролл

𝄞

♩ ♪ ♫ ♬ ♭ ♮ ♯

Програм

Антоњин Дворжак

Словенска игра бр. 8, ге мол

Гаетано Доницети

„La favorita" – арија Леоноре „O mio Fernando" (Јана Марковић)

III

Ђоакино Росини

„Севиљски берберин" – увертира

Ђоакино Росини

„Севиљски берберин", арија Розине „Una voce poco fa" (Е дур) (Јана Марковић)

Шарл Гуно

„Фауст" арија Маргарете „Ah je ris" (Оливера Тичевић)

Ђакомо Пучини

„Боеми" арија Мизете „Quando m'en vo'" (Оливера Тичевић)

VII

Едвард Елгар

„Salut d'amour"

VIII

Јохан Штраус син

„Слепи миш", увертира

Волфганг Амадеус Моцарт

„Тако чине све" дует Фјордилиђи и Дорабеле „Ah guarda sorella" (Јана Марковић, Оливера Тичевић)

Јохан Штраус

„Pizzicato polka"

Франц Лехар

„Ђудита" арија Ђудите „Meine Lippen sie küssen so heiß" (Оливера Тичевић)

Франц Лехар

„Циганска љубав" – арија „Hör ich Zymbalklänge" (Јана Марковић)

Арам Хачатурјан

„Маскарада" – валцер

Имре Калман

„Кнегиња чардаша" – арија Силвије „Heia, in der Bergen…" (Оливера Тичевић)

Руперто Чапи

„Заведејеве кћери" арија „Al pensar en el dueño de mis amores" (Јана Марковић)

Јохан Штраус син

„Муње и громови", брза полка

На подијуму

Диригент

Александар Којић

Рођен у Новом Саду, Којић спада у водећа диригентска имена млађе генерације. После завршених основних и специјалистичких студија дириговања на Факултету музичке уметности у Београду, усавршавао се на неколико различитих мајсторских курсева: у Београду код проф. Уроша Лајовица, Бечу код проф. Марка Стрингера (Universität fűr Musik und darstellende Kunst, Wien), Мајнцу – курсеви из хорског дириговања (проф. Ервин Ортнер и Фридер Берниус), Утрехту – курсеви из хорског дириговања (проф. Тимоти Браун), као и на радионицама за стару музику (Хелмут Рилинг – Мајнц и Тон Копман – Утрехт).

У септембру 2017. усавршавао се у Равени (Италија) на Италијанској оперској академији коју је водио Рикардо Мути. 2010. године, добија позив за место диригента у Опери Српског народног позоришта (СНП) у Новом Саду. Од августа 2012. до априла 2014. био је директор Опере Српског народног позоришта. Од јуна 2023. налази се на месту сталног диригента Опере Народног позоришта у Београду.

Поред стандардног оперског репертоара, доказао се и на пољу модерне опере. Извођењем опере Милева, савремене композиторке Александре Вребалов обележена је 150 годишњица Српког народног позоришта у Новом Саду. Ова опера је одвела Оперу СНП на престижан Оперски фестивал АРМЕЛ у Мађарској.

Француска телевизија ARTE снимила је извођење на овом фестивалу, након чега је Милева ушла у првих 15 светских продукција које је ова телевизија снимала током 2012. Александар Којић је заслужан за прво извођење музике Рихарда Штрауса у Српском народном позоришту (2014. изведен је Гала концерт са одломцима из опера "Каваљер с ружом", „Ариадна на Наксосу" и „Салома" а у поводу обележавања 150 година од рођења композитора) као и премијерно извођење кантате «Александар Невски» Сергеја Прокофјева. Поводом сто година од рођења Рудолфа Бручија (2017.) Којић је премијерно је извео Бручијев балет «Катарина Измаилова». Поред дириговања, Којић се активно бави оркестрирањем и аранжирањем. Његов целовечерњи балет «Дама с камелијама» на музику из Вердијеве «Травијате» отворио је сезону 2018/2019 СНП. Опера Исидора Бајића «Кнез Иво од Семберије» у Којићевој редакцији и оркестрацији премијерно је изведена 2015. у СНП у Новом Саду а потом и на «Мокрањчевим данима» у Неготину. У сарадњи са Симфонијским оркестром РТС, 2023. обележава сто година од рођења Василија Мокрањца изводећи његову Прву симфонију и Лирску поему.

У протеклих неколико година Којић је гостовао у Хрватском народном казалишту (ХНК) у Загребу и ХНК Ивана пл. Зајца Ријека (Хрватска), Сегединској опери (Мађарска), Театру Опере и Балета у Краснојарску (Русија), Народном позоришту у Београду, Државном театру у Брауншвајгу (Немачка). Сарађивао је са Војвођанским симфонијским оркестром, Београдском филхармонијом, Симфонијским оркестром РТС, Зрењанинском, Суботичком и Бањалучком филхармонијом, Нишким симфонијским оркестром, Оркестром «Чешки виртуози» из Брна, Камерним оркестрима «Камерата академика», Државним оркестром из Брауншвајга (Немачка). Носилац је шест годишњих награда Српског народног позоришта.

Солисти

Извођачи

Солист

Јана Марковић

Јана Марковић је први пут ступила на оперску сцену у опери Лајпциг 2019. године играјући улогу „Sandmännchen" у Хумпердинковој опери „Ivica i Marica". Исте године је дебитовала као „Princ Orlovski" у Штраусовој оперети „Slepi miš" на сцени „Belvedere" у Вајмару. Године 2020. је апсолвирала мастер студије оперског певања на музичкој академији „Felix Mendelssohn Bartholdy" у Лајпцигу, а исте године је одликована „Gran Prix" наградом на интернационалном мајстеркурсу оперског певања у „Beskovu" (Немачка). Од 2020. до 2022. била је члан ансамбла оперског студија у Народном позоришту у Линцу (Аустрија), где је имала прилике да дебитује у различитим оперским делима попут Ћимарозине опере „Tajni brak"; „Parsifal" Рихарда Вагнера; „Europeras" Џона Кејџа итд… А 2022. је дебитовала у улози „Carmen" на летњем фестивалу „Festspiele im Schlossgarten" у „Neustrelitzu" (Немачка). Исте године је први пут наступила у Берлинској филхармонији, где је у оквиру новогодишњих свечаности изводила арију Розине из Росинијеве опере „Seviljski berberin". Између 2022. и 2025. била је стални члан ансамбла у Народном позоришту у „Gissenu" (Немачка), где је дебитовала, између осталог, као „Hermia" у Бритновој опери „San letnje noći", „Sesto" у Моцартовој опери „Titovo milosrdje", „Maddalena" у Вердијевој опери „Rigoletto", „Arsamene" у Хендловој опери „Serse", „Olga" у Чајковском „Onjeginu", „Amenofi" у Росинијевој опери „Mojsije u Egiptu", итд… Од почетка сезоне 2025/26 има статус слободне уметнице и дебитовала је у улози „Flore" у Вердијевој „Travijati" у Народном позоришту у „Braunschweigu", као и у улогама „Giulietta" и „Glas iz grobnice" у Офенбаховој опери „Hofmanove priče" у театру „Nordhausen" (Немачка).

Солист

Оливера Тичевић

Сопран Оливера Тичевић основне академске студије завршила је на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Анете Илић. Као стипендиста града Берна и као добитник националне стипендије за изврсност, коју додељује Министарство просвете Црне Горе, завршава мастер студије на Универзитету уметности у Берну у класи проф. Кристијана Хилца, где прихвата понуђено место за "Solist Diplom" (највиши ниво образовања за извођача музичке уметности). Студије завршава са највишим оценама и бива изабрана за најбољег студента Универзитета у Берну – добија награду из фонда "Tschumi". Освојила је бројне награде и признања, међу којима се издвајају награда за најперспективнијег извођача Аустријске барокне академије (што јој је омогућило серију концерата у најпознатијим европским салама, као и у Јапану), као и награда на престижном такмичењу оперске музике Мунот у Шафхаузену, у Швајцарској. Године 2022. квалификовала се у финалне рунде Интернационалног такмичења певача Ханс Габор Белведере. Свој први регионални оперски деби остварила је као Памина из Моцартове „Чаробне фруле" у Опери Мадленианум, у Земуну. Након тога уследиле су и улоге Деспине (Моцарт: „Тако чине све"), Луси (К. Вајл: „Опера за три гроша"), Музете (Пучини: „Боеми"). Свој интернационални деби остварила је као Памина у Циришкој опери (Моцарт: „Чаробна фрула"), након чега се представила тумачећи лик Моргане (Хендл: „Алчина") у Националном швајцарском театру у Берну, као и у чувеном бечком "Konzerthausu"; затим Виолете (Верди: „Травијата") на Осло Опера Фестивалу, Фраските (Бизе: „Кармен") у Рогаландској опери, те Цветне девојке (Вагнер: „Парсифал") са Бергенском филхармонијом. Имала је запажене наступе на међународним фестивалима: Oslo Opera Festival, "Kirstin Flagstad Festival", "Winter in Schwetzingen", Котор Арт, "Опероса Опера Фестивал", MISK фестивал, "Gloggerfestiplene" и др. Бави се и извођењем репертоара музике XX и XXI века, о чему сведоче премијерна извођења композиција Жарка Мирковића, Нине Перовић, Марка Ковача и Драшка Аџића, као и једног од најзахтевнијих дела која су обележила музику XX века – Лигетијевог „Le Grand Macabre", за чију интерпретацију у Берну је такође награђена. Тренутно је ангажована на више оперских, као и вокално-инструменталних пројеката у Црној Гори, Берну, Бечу, Штокхолму и Ослу.

Долазак и информације

Место одржавања

◆

Сала