Нишки симфонијски оркестар

Премијерни концерт - Ј. Брамс, Е. Елгар

19. септембар 2024. године, 20 часова, сала Нишког симфонијског оркестра

Програм

Е. Елгар: Концерт за виолончело и оркестар оп.85, е-мол

  • Adagio – Moderato
  • Lento – Allegro molto
  • Adagio
  • Allegro – Moderato – Allegro, ma non-troppo – Poco più lento – Adagio

Брамс: Симфонија бр. 4, оп. 98, е-мол

  • Allegro non troppo
  • Andante moderato
  • Allegro giocoso
  • Allegro energico e passionate

Орхан Салиел (диригент)

Петар Пејчић (виолончелиста)

Орхан Салиел (диригент)

Рођен је 1968. године у породици музичара. Након што је завршио студије на Државном конзерваторијуму Универзитета Мимар Синан у Истанбулу за фагот, клавир и композицију, отишао је у Холандију, Rotterdam Codarts на даље студије дириговања и студија композиције, Конзерваторијум Sweelinck за дириговање у Амстердаму и Академију Sibelius за оркестарско, хорско и оперско дириговање.

У Финској је студирао код Јорме Пануле, Ерија Класа и Иље Мусина. Похађао је вођење мајсторских курсева код Валерија Гергијева у Италији и Карла Остерајхера у Аустрији.

Године 1993. и 1994. радио је у Kuhmo оркестру камерне музике као диригент и помоћник уметничког директора.

Његова каријера у Турској почела је извођењем Саломе Р. Штрауса без пробе у Истанбулској државној опери. Овај веома успешан наступ довео га је до тога да у наредне четири године буде диригент Истанбулске државне опере. Међу репертоаром којим је дириговао у овом периоду била су ремек дела као што су Г. Махлер 8. Симфонија, Аида, Турандот.

Након тога, постао је диригент Регионалног државног симфонијског оркестра Бурсе (1999-2011), а затим је био диригент Симфонијског оркестра Анталије (2011-2015). И даље је диригент и генерални музички директор Симфонијског оркестра Çukurova.

Током своје каријере, дириговао је многим симфонијским оркестрима у Турској и иностранству, укључујући Холандију, Данску, Финску, Немачку, Сједињене Државе, Кину, Мексико, Јапан, Шпанију, Пољску, Узбекистан, Мађарску, Кореју, Катар и Русију. Такође је стални гост диригент Симфонијског оркестра EAFIT у Медељину у Колумбији.

Поред своје каријере у класичној музици, спајајући турску музичку културу која је генерацијама присутна у његовој породици са годинама школовања у домену класичне музике, произвео је много нових пројеката и радова који спајају различите музичке дисциплине, покушавајући да представи новој публици полифону музику. Нека од ових дела извођена су и на концертима у иностранству.

Овим делима је започео нови жанр, који су прихватиле многе колеге и млађе генерације. Појавио се нови стил који окупља музичаре различитих стилова и дисциплина на принципима симфонијске музике, стварајући нова дела.

Наставља свој рад у овој области разним пројектима, у потрази за новим хоризонтима турске музике.

Петар Пејчић (виолончелиста)

Као добитник награде и најмлађи финалиста Међународног такмичења „Краљица Елизабета“ у Бриселу, виолончелиста Петар Пејчић један је од најперспективнијих уметника своје генерације. „Диван уметник са убедљивим смислом за приповедање“ (Le Soir).

Рођен је у породици музичара и похађа прве часове виолончела са четири године. Након својих музичких почетака у Београду, студије наставља у Немачкој 2017. године на Високој школи за музику и драму „Феликс Менделсон Бартолди“ у Лајпцигу, у класи професора Петера Брунса. Тренутно похађа Професионалне Студије престижне Кронберг Академије, у класи проф. Франса Хелмерсона.

Добитник је бројних награда на међународним такмичењима, укључујући „Краљица Елизабета“ (Белгија), „Paulo Cello Competition“ (Финска), „Pablo Casals“ (Шпанија), „Anna Kull“ (Аустрија) и „Felix Mendelssohn“ (Немачка). Такође је добитник „Франс Хелмерсон“ награде на фестивалу Кронберг Академије 2022. године, награде за „Најперспективнијег младог музичара – ArtLink Société Générale“, награде Музичке продукције РТС-а, и других награда – са ,,Александар Глазунов” такмичења, ,,Лизен” такмичења, ,,Херан” такмичења, као и Републичког такмичења Србије.

Као солиста, наступао је са оркестрима као што су: Симфонијски оркестар Антверпена, Симфонијски оркестар BBC-a, Бриселска филхармонија, Хелсиншка филхармонија, Филхармонија из Граца, Koncerthaus оркестар Берлин, Lahti Symphony Orchestra, БКО Љубица Марић, Краљевски камерни оркестар Валоније, Tapiola Sinfonietta, Симфонијски оркестар МО „Станислав Бинички“, Styriarte Festival оркестар; под диригентском палицом истакнутих диригената: Giordano Bellincampi, Stephane Denève, Michael Hofstetter, Vahan Mardirossian, Бојан Суђић, Румон Гамба, Corinna Niemeyer, Раде Пејчић, Andreas Stoehr и многи други.

Године 2020. преузео је улогу амбасадора Фондације „Pablo Kasals“. Стипендиста је Међународне музичке академије у Лихтенштајну, фондације „Freunde Junger Musiker” и фондације „Dr. Hübner“. Од 2021. године Фондација „Peter Klöckner” додељује му стипендију „Günter Henle“.

Године 2021, као добитник награде Мартин Стадтфелд, снимио је свој први CD под називом “Intima poetica”, који је објавила Фондација „Freunde Junger Musiker“.

Свира на виолончелу Ђузепе Гварнери ‘filius Andreae’ (1694, Кремона), који му је великодушно уступила ,,Beare’s International Violin Society” фондација, чији је резиденцијални уметник постао 2023. године.